pešački trekovi

Dužina trase – 14 km
Ukupni uspon – 650 m
Najniža tačka – 480 m
Najviša tačka – 940 m
Kondiciona težina – 3/10
Tehnička težina – 2/10
Izvora pitke vode – 2

Ravništarka – Štubej – Ceremošnja

Kroz pećinu Ravništarku

Ako ste ljubitelj pitomine i zelenila, beskrajnih livada i širokih vidika, gustih bukovih šuma i poneke iznenadne krševite gromade sa koje možete da zabacite pogled daleko, Homolje može da vam pruži jako puno. Ako pritom još i volite da se zavlačite u rupe i istražujete podzemni svet, ovo je štrafta čija će vas početna i krajnja tačka istinski očarati – pećine Ravništarka i Ceremošnja, dve istinske homoljske lepotice.

Još malo do Štubeja

Tura nije kružna, ali to lako može postati tako što ćete krug zatvoriti preprečivši preko sela Plavčevo (eventualno uz obilazak vodopada Sige) natrag ka Ravništarki, što bi broj prepešačenih kilometara zaokružilo na 20. Naravno, moguć je (pa čak i za nijansu lakši) i obrnut smer – od Ceremošnje ka Ravništarki. Ove dve tačke su određene kao početak i kraj trase ne samo kao lokacije na kojima se nalaze atraktivne pećine, već i kao krajnje tačke do kojih vode asfaltni putevi, što ih čini pogodnim za prilaz ne samo putničkim automobilom, već i autobusom.

Putanja koju ovaj trek prati je pre svega logična, prateći čitavom dužinom greben koji se od Ravništarke penje ka Štubeju, ne gubeći nigde visinu više nego što je to neophodno. Ide se zemljanim putem (ili preko livada uz put, ako vam je put previše blatnjav), na kome sve do Štubeja praktično i nema iskušenja koje bi vas navelo da zalutate. Prvih 5 km uspon je izrazito blag i na njemu ćete dobiti tek oko 150 m visine, a prava uzbrdica počinje tek na šestom kilometru, kada zađete u dublje bukove šume Fika. Šanse da se zaluta gotovo da i nema, čak i ako se u završnici ne budete striktno držali puta – vodilja može da vam bude i telekomunikaciona antena na samom vrhu Štubeja.

Buđenje proleća

Nakon izlaska na 940 m visoki vrh trasa dalje vodi nizbrdo ka Ceremošnji, uz malo skretanje do Hajdučkog kladenca – jedinog izvora na području Štubeja. Pored mogućnosti da natočite vodu, pored Kladenca imate i atraktivnu stenu, sa koje se pruža lep pogled ka istočnijim predelima Homoljskih planina, po vedrom danu dobacujući čak i do Karpata (staza do Kladenca je markirana). Umesto vraćanja na grebenski put, od Hajdučkog kladenca se možete spustiti i ravno naniže, na put koji ide preko livada ispod istočnog odseka Štubeja. Time ćete uštedeti nepuna dva kilometra na putu do Ceremošnje, ali oprez – strmina je velika i ispod lišća i granja ima sipara i nestabilnog kamenja, tako da će vam za ovaj kratak silazak trebati dosta koncentracije.

Odlučite li da se vratite na grebenski put, odnosno da ispratite ovaj trek do kraja, put će vas lagano voditi naniže preko lepih livada, gde prolazite pored nekoliko pastirskih koliba. Ubrzo nailazite i na 822 m visoku stenu Čuček, na koju se vredi popeti, jer je vidik lep. Posle Čučeka put ulazi u šumu i prelazi na istočnu padinu grebena, da bi uskoro ponovo izašao na livade, prošavši pored još par koliba. Trek vodi putem, markiranom trasom, ali ako želite možete da skratite za skoro kilometar tako što ćete obići prvu kolibu s desne strane i spustiti se ravno naniže kroz šumu – strmina nije jaka tako da ne bi trebalo da bude problematično, a ovom prečicom naći ćete se već nadomak Ceremošnje. Kada siđete na donji put, obratite pažnju na tačku koja je u priloženom GPX-u označena imenom skretanje, jer je to mesto gde skrećete sa makadamskog puta levo niz livadu, ubrzo ulazeći u šumu pored potoka koji protiče kroz pećinu Ceremošnju; još nekoliko stotina metara i tu ste.

Pogled sa Stena pored Hajdučkog kladenca

Ova trasa može se svrstati među kondiciono i tehnički lake.

Pogledajte foto album sa 96 fotografija sa prelaska ove trase 3. aprila 2010.

Veličanstveni prizori pećine Ceremošnje