Visitor: Brezojevica-koliba PD Železničar (Žižina koliba)
Dužina trase – 6 km uspon i isto toliko silazak
Ukupni uspon – 1043 m
Najniža tačka – 906 m
Najviša tačka – 1887 m
Kondiciona težina – 5/10
Tehnička težina – 4/10
(za preuzimanje treka kliknite na desni taster miša -> Save As…)
Prizor koji ugledate kada izađete iz kolibe
Ovaj tracklog je odgovarajuća kopija originalnog tracklog-a čiji kvalitet nije bio dovoljno dobar da bi se objavio.
Staza je markirana u celosti, a neko je naziva i „Žižina staza“.
Start je iz sela Brezojevica kod Plava i put prvo lagano vodi kroz njega da bi se već na kraju sela prešlo na stazu koja vodi naglo uzbrdo. Staza ide kroz šumu, ali je veoma nezgodna jer je oblika dubokog korita sa veoma visokim ivicama i praktično se tuda mora ići skoro nogu pred nogu dok se ne dobije nekih 400 metara visine. Nakon toga se izlazi na blaži i otvoreniji teren kod Bulatovića ornice, da bi se posle nekih 650 metara hoda opet prešlo na strmiji uspon kroz borovu šumu. Tu se prolazi dodatnih 200 metara visine, pa se posle toga opet izlazi na blaži deo kojim se šetnjom kroz prelepu šumu u dužini od otprilike 1 km. izlazi na katun Velika Gropa. To je prelepa kraška dolina kroz koju teče potočić i odakle se lepo vidi najviši vrh Visitora „Plana 2211 m.“. Odatle postoji staza koja direktno vodi gore, a može se ići i zaobilaznim putem prema Visitorskom jezeru na severozapad. Tuda se staza opet penje strmo naviše i nakon nekih 250 metara pređene visinske razlike se stiže do Žižine kolibe. Koliba je prava planinarska u koju može da se smesti 8-10 planinara, ima malu trpezariju i daske za spavanje i što je najbitnije dovedena je voda do nje sa obližnjeg kaptiranog izvora.
Od kolibe je moguće spustiti se oko 150 metara niže do Visitorskog jezera ili produžiti put do vrha Plana. Veliki crni oblaci iznad vrha koji su počeli da se skupljaju, sprečili su nas da nastavimo put ka njemu, pa smo morali brzo da se vraćamo natrag prema podnožju planine.
- Pogled na Planu sa Glave
- Visitorsko jezero
- Malo jezerce
- Potok
- Glava
- Šumskih jagoda nigde nema kao na Visitoru
- Odmor u Raju – pred Žižinom kolibom
- Okno na Visitoru
- Prokletije sa Ćafe
- Prizor koji ugledate kada izađete iz kolibe
- Plavsko jezero sa Plane
- Pogled na kolibu sa Glave
- Pogled od kolibe ka Visitorskom jezeru
- Smiraj dana pred kolibom
- Cveće Visitora
- Pogled na Plav sa Visitora
Utisci:
Prelep uspon sa odličnim vidicima prema Plavu i Plavskom jezeru, Prokletijama na jednoj strani i Komovima i Bjelasici na drugoj.
Dovoljno izvora pitke vode čak i u avgustu mesecu.
Buco, ako ti fale fotke za Visitor, ima Goca, mogli bismo mi nešto da proberemo? Mesto je zaista čarobno i šteta bi bilo ne ilustrovati ga. Ja gore doduše nisam bio, ali bih jako voleo da odem, i to na malo duže.
U vezi s tim „na malo duže“, imam par praktičnih pitanja. Gledajući kartu, ako dobro tumačim, iz smera Murina barem do Velike Grope vidi se neki kolski put? Da li to znači da bi se odatle barem do Grope mogle transportovati stvari za duži boravak? To bi zaista puno značilo. Čini mi se da nazirem drugi krak puta s druge strane grebena, prema Visitorskom jezeru? Je li to zaista neki kolski put stiže do jezera, ili umišljam?
Što se tiče fotki, nemam ništa protiv da proberete jer ja i Sandra tada kad smo bili, nismo imali digitalni aparat. Slikali smo onim našim starim 36 mm Olympus-om, ali film je izgleda bio užasno loš tako da kada smo razvili fotke, hteli smo da se ubijemo od očajanja. Takvi prizori i boje, a sve to se ništa nije videlo.
Za put do Grope (koja bi inače bila idealno mesto za kampovanje) mislim da bi verovatno bilo izvodljivo da se dođe džipom ali naravno samo iz pravca Murina. Odavde odakle smo mi došli, jedva bi se i magarci probijali. Kroz tu šumu koju sam spomenuo a kojom se dolazi do Grope, čini mi se da ide put a čak su se tu videli i veliki radovi lokalnih drvoseča. S obzirom na to, a i ja sada gledam na GoogleEarth-u gde vidim taj put, mislim da bi to bilo sasvim izvodljivo. Naravno treba se još negde raspitati da bi bili sigurni. Mogli bi možda da stupimo u kontakt sa Ahmetom iz Plava. On tamo zna sve živo i sigurno bi dao pravu informaciju.
Mesto je stvarno čarobno. Toliko toga lepog tamo ima da se vidi, na tih 6-7 km, smenjuju se svi mogući predeli na neverovatan način.
Ovo odredište za mene predstavlja krunski doživljaj, kad saberem sve što sam do sada prošla od terena, i kao takvog ga preporučujem sa napomenom da za njega treba odvojiti nedelju dana, baš kao što je Žiža uobičavao dok je vodio tamo planinare. Sa njim sam naravno išla i ja, i želim da skrenem pažnju na jedan detalj: naime, kada se krene od Brezojevice, dolazi se do potoka. Odatle se može nastaviti uz potok direktno ka jezeru, a može (kao što smo mi učinili) od potoka skrenuti desno, ka kolibi Rajkovića, pa na greben, sa koga se uključuje na markiranu stazu Visitor-Murino. To je za nijansu duže, ali kada se nose transportni rančevi, VRLO je lakše jer se zaobilazi strmi (ali ne i lepši) deo staze.
Inače, kada je koliba sagrađena, zahvaljujući plemenitom entuzijazmu Krsta Žižića, on se pobrinuo da je snabde svim neophodnim stvarima, kako ne bi bile teret planinarima (posuđe recimo), i meštanima ukazao da se koliba NE zaključava, „jer je to naše“, ali, već prve godine razni posetioci su razvukli tu skromnu imovinu, tako da se kućica može koristiti, ima i mali šporet na loženje, drvenu trpezariju i mesta za desetoro, kao i izvor ispred na 10 m, ali se mora nositi i posuđe.
To međutim nije velika cena za ono što boravak tamo pruža. Položaj kućice je fenomenalan, na 15 minuta od jezera, ispred nje na 10 m sproveli smo te 2005. izvor pitke vode do nje crevom, a okolo pogledi na sve strane… i mogućnosti za razne uspone. Zaista, nigde nisam doživela takvu prisnost sa prirodom, kao tu, i to ne treba da propusti ni jedan ljubitelj planina. Isto tako, prava je grehota (da ne kažem promašaj) kada se tu dođe samo na vikend, obično da bi se popeo samo vrh Visitora. Suviše veliki put i trud da bi se otišlo na samo jednu tačku od toliko mogućnosti koje tu postoje (Zeletin, Greben…)
Slažem se sa svime što si napisala za Visitor. Stvarno je prekrasna planina i sigurno ćemo je i detaljnije istražiti kad se budu stekli uslovi za to. Jeste suviše veliki put samo za jednu tačku, ali prošle godine, odmor smo proveli na taj način posećujući više atraktivnih planinarskih lokacija. Počeli smo od Prokletija i Visitora, pa smo onda preko Komova i Bjelasice na kraju završili na Sopotnici. U smislu takve jedne organizacije, apsolutno nam se isplatio i samo taj jedan (nažalost zbog nadolazećeg nevremena nedovršen) uspon na Visitor.
Pozdrav, Buca
Buco, dodao sam ti u opis treka fotografije, i to ne 2-3 kao što je običaj, već čitavu galeriju – nadam se da ne smeta? Goca me je prosto zatrpala fenomenalnim snimcima, Banetovim, Žižinim i sopstvenim i stavila na teške muke da odaberem. Na osnovu svega što sam video (a ima tu par stotina fotografija od kojih se ne zna koja je lepša) zaključio sam da sa Visitorom jednostavno mora da se napravi izuzetak i da se ta čarobna planina mora predstaviti na ovaj način, jer samo tako može da se dočara njena bajkovita lepota. Birajući fotografije poželeo sam da odem tamo, bez određivanja datuma povratka unapred 😎
Uopšte mi ne smeta, ovo što si stavio je odlično. Mora da ti je stvarno bilo teško izabrati šta da objaviš.
Moram priznati da su ove šumske jagode čiju fotku je postavio Gandalf, jedan od „krivaca“ zašto nismo uspeli da stignemo do vrha. Toliko ih je bilo usput, da prosto nismo mogli da odolimo a da ih ne beremo i jedemo u ogromnim količinama. Na to smo sigurno izgubili onoliko vremena koliko nam je bilo potrebno da se popnemo do vrha i spustimo pre nevremena. Šta ćete, ljudski „poroci“ su čudna stvar. Neko voli alkohol, neko žene, neko brza kola a mi planinari ŠUMSKE JAGODE.
Prelep deo Crne Gore!
Posetio sam ovaj kraj pre par godina i gledao te planine sa Plavskog jezera, pripremajući se za rafting Limom, a sada sam se uz pomoć ovog sajta i Google Earth popeo do Žižine kolibe.
Ostaje mi samo da sve to ponovim uživo :))
Obavezno!!!
prosle godine smo spavali pet dana u zizinoj kolibi… stvari smo doneli uz pomoc dva magarca i naravno lokalca koji nas je vodio… a automobile smo ostvili u okolini plava… posle cele noci voznje iz beograda, odmah smo krenuli u penjanje na visitor.. oko 4-5 sati nam je trebalo.. ali se isplatilo 😉
ako nekog zanima mogu da proverim da li bi taj covek ponovo vukao stvari… na nas pet koliko je islo on je za tamo i nazad uzeo po 3000 dinara po osobi… s obizirom sta smo sve vukli, jer smo posle isli na prokletije… to je stvarno dzabe
Mare, koliko može da se vidi na Google mapi (a videh tu informaciju i na nekom crnogorskom sajtu), od Murina do jezera je probijen kolski put. U tom slučaju se stvari lako mogu dopremiti terencem. Možda bi se čak dalo proći i od jezera do kolibe. Mi ćemo ovog leta pokušati, pa javljamo kako je išlo.
Ja sam poreklom iz Brezojevice i planinu poznajem kao svoj dzep. Mislim da je Visitor zajedno sa ostalim planinama oko njega najlepsi deo Crne Gore. Uspon na vrh je zahtevan ali dostizan za sve koji imaju i malo kondicije. Osim osvajanja vrha moze se produziti pored „Marasevog katuna“ ka obroncima Zeletina gde vas ocekuju tri jezerceta u kojima mozete videti i endemsku vrstu- mrmoljka, koji je nekad ziveo i u Visitorskom jezeru ali je neovlastenim pustanjem ribe klen pre jedno dvadeset godina tamo istrebljen. Sada je pored Visitorskog jezera, na mestu gde je nekad bio katun, podignuta koliba (podigli su je braca Rajkovici) koja je otvorena za koriscenje i koja moze primiti deset ljudi na prenociste. U medjuvremenu je i probijen put , na zalost, sve do Zizine kolibe pa je moguce opremu izneti kolima i do jezera i do zizine kolibe. Sve u svemu pravo je uzivanje boraviti na ovoj prelepoj planini, i ja joj se svake godine vracam.
Da Visitor je stvarno potrebno doživeti više dana a ne samo jedan dan kao što sam ja imao prilike. Ovo su nove informacije o toj planini i zahvaljujem ZRajkovicu što ih je podelio sa nama. Koliko god da ne valja to probijanje puta do Žižine kolibe (u smislu ekologije i očuvanja okoline), toliko je dobro što može da se lakše dođe do ta dva strateški odlična mesta za boravak na više dana. Nadam se biće prilike uskoro da se opet ode tamo!