Zastan – Maja Jezerce (2694 m, 9 km)
Dužina trase – 9 km
Ukupni uspon – 1300 m
Najniža tačka – 1380 m
Najviša tačka – 2694 m
Kondiciona težina – 9/10
Tehnička težina – 8/10
Maja Jezerce, pogled sa Ćafe
Prokletije zauzimaju posebno mesto u srcu svakog planinara visokogorca, a uspon na njihov 2694 m visok najviši vrh, koji se nalazi par kilometara unutar teritorije Albanije, kod mnogih uživa kultni status. U zimskim uslovima ovaj uspon se može meriti sa onima koji se preduzimaju na ozbiljnim ekspedicijama, a ni u letnjim uslovima savladati ovih 1300 metara na 8 km razdaljine nije nimalo naivno – s obzirom na sipar i izrazito kamenit teren u završnici, čak je možda u tehničkom smislu i teže.
Dolina jezera ispod Maja Jezerce
Razumeli smo se, dakle: ovo nije šetnja i na Maja Jezerce se ne kreće ako
- nemate solidan planinarski staž i visokogorsko iskustvo
- niste savršeno opremljeni za godišnje doba kada krećete na uspon (čak i ako idete leti, za visinu od 2700 metara će vam trebati prilično topla odeća)
- nemate društvo sličnih sposobnosti (nikako ne idite sami, ne samo zbog zahtevnosti terena, već i zbog kretanja u pograničnom pojasu)
- niste u odličnoj fizičkoj kondiciji (trebaće vam svaki atom snage koji možete da istisnete iz sebe)
Ovo je trek završnog uspona, od bivše karaule i katuna Zastan, gde je obično baza u kojoj se noći i odakle je polazna tačka i za uspon na Maja Rosit. Do karaule stižete iz Gusinja, preko sela Vusanje i dolinom Ropojane, kolskim putem dugim neki desetak kilometara koji do same karaule mogu da savladaju terenska vozila.
Na uspon treba poneti solidnu zalihu vode, jer je poslednja prilika da istu natočite na oko kilometar od Karaule prema vrhu. Iako posle ovog izvora prolazite dolinom jezera, vodu iz jezera nije preporučljivo piti. Osim toga, preko leta ova jezera umeju i da presuše. Na putu ka vrhu čeka vas i prelazak preko manjeg lednika, tako da je gaženje snega nemoguće izbeći čak i preko leta. Pri kraju uspona staza vodi sipara, posle prevoja koji se nalazi na 2470 metara visine praktično sve vreme idete kroz stenu, preko vrlo surovog terena. Na planinarskoj stazi nema pravih alpinističkih detalja (neće biti neophodna naveza), ali je svakako neophodan maksimalan oprez, naročito u samoj završnici uspona.
Pred završnicom
Iako nije najteži uspon u Prokletijama, izlazak na Maja Jezerce je jedno veličanstveno planinarsko iskustvo – biti na krovu najsurovijeg planinskog masiva na Balkanu i gledati sve te kamene oštrice oko sebe dokle god pogled dopire je nešto što se ne zaboravlja. Pre polaska na uspon obavezno se javite policiji u Vusanju, što zbog činjenice da vršite uspon u pograničnom pojasu (sa prelaskom granice), što iz bezbednosnih razloga koji uvek postoje kada se ide na ovako zahtevan uspon.
Trek i fotografije: Vlada Sremčević, Krsto Žižić
Koristio sam ovaj trek prilikom uspona na Jezerce (24. jul 2011.) i, naravno, bio mi je od lepe koristi, te se zahvaljujem autorima.
Ono što bih napomenuo je da se iz ovog članka (teksta), kao i iz svih ostalih koje sam našao, može zaključiti da za letnji uspon (pogotovo jul-avgust) nije neophodna nikakva tehnička oprema. U najmanju ruku se ne može zaključiti da je neophodno sa sobom imati šlem, dereze i cepin, da bi se uspon bezbedno izvršio u letnjem periodu. (Mislim da većina planinara ne nosi ni cepin na svaki uspon leti, a ni šlem – ja ne nosim).
Takođe sam od ljudi koje sam kontaktirao (koji su bili na vrhu prethodnih godina, ali samo zimi) dobio preporuku za šlem. Tako da sam na uspon krenuo sa šlemom, bez cepina i dereza.
Međutim, na terenu je situacija bila drugačija: čim smo stigli u Grbaju, saznali smo da se ove godine (kao i mnogih drugih) sneg zadržao malo duže, jer je godina hladna. I da je obavezna oprema u završnom usponu: cepin i dereze.
Takođe, u Zastanu smo sreli ekipu iz Šapca koja se vraćala sa Jezerceta. Oni su nam potvrdili da je uspon skoro nemoguć bez opreme (koju su oni imali). Kada smo od poslednjeg prevoja pošli ka vrhu susreli smo ekipu iz Podgorice i Budve koja je odustala od završnice, jer nisu imali ništa od opreme. Uspeo sam da se popnem (i da siđem 🙂 ), ali više to ne bih učinio, niti bilo kome preporučio u onim uslovima. Nagib je oko 45 stepeni, negde možda i strmiji, a sneg je zaleđen, te da nije bilo tragova od dereza od prethodnog dana, ne bih imao šanse.
Dakle, dodao bih na gornji tekst:
ovo nije šetnja i na Maja Jezerce se ne kreće ako niste poneli opremu za zimske uslove, čak i leti (osim ako nemate potvrdu od nekoga ko je već išao te iste godine pre Vas, pa garantuje da više nema snega na kritičnim mestima).
Rado ću odgovoriti na sva pitanja, ako nekoga interesuje neki detalj sa uspona.
Pozdrav svima.
Đorđe
Pripremajući se da postavim treka uspona na Maja Jezerce na koji sam izvršio uspon u avgustu ove godine, pronašao sam ovaj članak, koji je od Zastona identičan mom, pa odustajem od istog da se ne ponavlja. Iskoristio bih na ovom mestu priliku da iznesem neke moje utiske sa tog uspona.
Pre svega u potpunosti se slažem sa tekstom i preporukama za ovaj uspon dat u ovom članku od prethodnih autora.
Naš početak i završetak uspona na pomenuti vrh krenuo je od Vusanja, što znaći 20-tak km duže pešaćenja i oko 600 m uspona i spusta više. Akcija trajala oko preko 16 sati a to opet znači povratak noću pomoću veštačkog osvetlenja. Iz tih najosnovnijih podataka možete zaključiti da bi kondiciona težina koja se daje u generalijama treka prešla 10/10. Ove podatke sam naveo iz razloga da prepuručim da takve ciljeve, za ovaj vrh, sebi ne postavljate. Ako ovome dodam da sam dva puta imao neuspeli pokušaj na ovaj vrh u zimskim uslovima i oba puta razlog mog neuspeha bilo je nevreme, koje nas je primoralo da se vratima od prevoja sa 2300 m. Iz svega gore navedenog može se zaključiti da je uspon na Maja Jezerce ozbiljan i zahtevan vrh i da svako ko ima nameru da ga popne razmisli dobro o svojim tehničkim i kondicionim odnosno psihofizičkim mogućnostima.
Pozdrav svima, vec dugo imam zelju da posetim Maja Jezerce ali nikako da nadjem pogodnu priliku za to jer su organizovane ture (one za koje sam ja znao) do sada isle samo zimi, prosle zime nisam bio spreman a za ovu sam se dugo pripremao ali je na kraju otkazana. Bio bih zahvalan ako mi neko moze reci hoce li biti ikakvog organizovanog uspona na ovaj vrh bilo kad tokom godine, makar kad bi neko isao pa da mu se prikljucim u Vusanju samo da ne idem sam bar prvi put. Zahvalan na svakoj informaciji, moja email adresa je: mucnica@live.com
Hvala, Aco
Policijska stanica u Vusanju nije vise u funkciji. Prijavljivanje za pogranicno kretanje se vrsi u stanici u Plavu.
Otkad to da se prijavljivanje vrši u Plavu ? Uvek je bilo u PS u Gusinju a za one koji idu u Ropojanu u Vusanju dok je bilo policije.
Inače, ocena težine ovog treka je prejaka i kondiciono i tehnički, naravno, pod uslovom da su skroz letnji uslovi odnosno da prilikom uspona nema snega u kuloaru. Kako su mi rekli koji su išli pre neki dan – ove godine ga ima „više nego ikada“ i barem u narednih mesec dana će biti potrebno imati cepin i dereze ukoliko želite da ispenjete vrh. Ja sam imao sreće da su uslovi uvek bili takvi da mi ta pomagala nisu bila potrebna a najviše snega je bilo pri prvom odlasku krajem avgusta 2006. god. kada je bilo „za dlaku“ pored snega (izgleda da će i ove godine biti slični uslovi – i to maraju imati u vidu koji nameravaju da skorije iskoriste ovaj trek).
Pre dve godine krajem avgusta (tog dana je bio natopliji dan leta) u tročlanoj ekipi smo izveli uspon na Maja Jezerce. Detalji sa uspona se uglavnom poklapaju sa predhodnim opisima, a ono što bih hteo da dodam je da smo mi imali „suv“ uspon na završnoj steni, ali to je prilično rizično zbog siparnog terena i velikog nagiba, pa mislim da je pametno koristitu neko osiguranje (najbolje u vidu gelendera), pogotovo ako ide veća grupa. PS. Obavezno kupanje na jednom od jezera!
Bio sam preključe na vrhu. Od Vusanja i nazad 13,5 sati sa pauzom na vrhu od sat vremena – iscrpljujućeg hoda po vrelom suncu. Snega više nema u kuloaru – istopio se skroz. Problem je što se u samom kuloaru desio novi manji odron koji je prosuo dosta materijala po strmoj stazi i to dodatno odežava penjanje – čini mi se da je skoro nemoguće da u tim uslovima neko iz malo veće grupe ne obori kamen ispod sebe i ugrozi ostale. Pre neki dan su se u Zastan locirali i čobani sa stotinama ovaca, krava i šarplaninaca – pa to malo otežava slobodu kretanja, mada „držalac poseda“ kaže da nema problema i da „turisti mogu da spavaju u velikoj sobi“.
Da li može neko da mi kaže kakve su markacije od Zastan katuna?
Pre 4 godine markacija je bila solidna.
Ali je bolje imati i topo kartu i GPS sa sobom, da se ne gubi vreme na nedovoljno jasnim mestima. Ovo naročito važi za one koji idu prvi put.
Da li neko poseduje informaciju gde se prijavljuje uspon (u kojoj policijskoj ispostavi) I koliko ta procedura traje?
Zahtev smo našli na sajtu Planinarskog saveza Crne Gore:
http://www.pscg.me/Aktuelnosti/Obavje%C5%A1tenja/118/ZAHTJEV_za_izdavanje_odobrenja_za_prelazak_dr%C5%BEavne_granice_van_grani%C4%8Dnog_prelaza_i_van_utvr%C4%91enog_radnog_vremena_grani%C4%8Dnog_prelaz/
A još neke informacije na:
http://www.podgorica.travel/me/upoznaj-podgoricu/granicni-prelazi-i-vize
Evo našeg iskustva: Popunjen formular, sa spiskom učesnika uspona sam poslao na mail sa prvog linka: upravadg@t-com.me . Spisak je sadržao tabelu sa poljima: Redni broj učesnika, Ime i prezime, Datum i mjesto rođenja, mesto i adresa prebivališta, državljanstvo, broj putne isprave sa kojojm se prijavljujete (pasoš ili lična karta), vreme važenja putne isprave.
Nikakav odgovor nisam dobio.
Prijava se vrši u Plavu u pograničnoj policiji (ne u MUP-u), zgrada na sasvim drugom kraju Plava u odnosu na naš doazak. Tamo nisu imali pojma za moju prijavu, rekli su mi da sam poslao zahtev na pogrešan email, a njima je izgleda teško da forwarduju mailove. Pravi mail za zahteve koji idu u Plav je: igpplav@t-com.me . Bio je i drugi problem – došli smo tamo oko podne u subotu (tek u nedelju smo izveli uspon od karaule u Zastanu, pa nismo imali potrebu da žurimo) – rekli su nam da nemamo gde da uplatimo taksu (11 eura za nas trojicu, a možda je ta cifra po predatom zahtevu) jer banke i pošta u Plavu više ne rade, pa smo njima ostavili novce na šalteru, a oni su nam „sredili papire“ 😛
Neću da ulazim u rasprave da li treba da se ima zvanična dozvola za prelazak granice ili ne. Ja sam na stanovištu da treba, iako nam je, naravno, niko nije tražio. Ali nekome će kad – tad da je traže, pa će, ukoliko je ne bude imao, da plati za sve one što su prošli granicu ilegalno pre njega…
Hvala Aleksandre!
Samo da dodam da pogranicna policija radi od 8:00 do 16:00 i da policajcima treba jedno sat do dva da zavrse papirologiju ako se zahtjev popuni na licu mjesta tako da je puno bolje da se posalje mailom par dana ranije.