Start: Polazna tačka je od Golijske reke, gde se nalaze objekti šumskog gazdinstva, raspušteni motel, a valjda nekada i planinarski dom. Ovaj lokalitet je svojevremeno bio pripreman da bude jedan od centara ski-turizma u ovom kraju. Do Golijske reke se dolazi magistralnim putem od Ivanjice prema Ušću. Posle skretanja desno za Dugu Poljanu kod sela Kumanica završava se asfalt i makadamski put skreće oštro levo uzbrdo i u prilično lošem je stanju. Putničkim automobilom se prolazi, ali nikako niste srećni zbog toga. Ta deonica srećom nije dugaćka, te se nakon oko 500m opet izlazi na asfaltni put. Posle Dajićkog jezera koje se nalazi sa desne strane, kod mesta Bele vode, skreće se desno na dole na novi asfaltni put. Odatle do Golijske reke ima još 7-8km, ali nažalost opet se nailazi na deonicu koja nije asfaltirana (oko 1km). Informacije o vrsti i stanju puteva nije lako utvrditi, tako da vam često ostaje samo opcija da sami proverite kakva je situacija i da li se nešto promenilo.

—————-

Staza: Trasa koju smo mi izabrali vodi gotovo celim delom putem do prevoja Prekobrdo, tako da markacija koje gotovo da ni nema, možda nije ni neophodna. Od Golijske reke se može na vrh izaći i strmo uz ski stazu, i tu postoji markacija na početku staze. Sa prevoja Prekobrdo se pruža odličan pogled prema jugu i delimično se vidi Pešterska visoravan, koja je malo zaklonjena Bojevim brdom sa desne strane. Dalji deo trase vodi još uvek nedovršenim putem koji ide prema Odvraćenici. Na kraju šume, koja se nalazi sa leve strane puta, odvaja se na levo strmi uspon prema Jankovom kamenu. U povratku smo pokušali da pronađemo stazu koja je ucrtana na jednoj od turističko-planinarskih karata koju smo koristili (mapa teritorije opštine Ivanjica 1:100000) koja je prema karti vodila do Golijske reke, ali nismo uspeli da pronađemo markaciju i pitanje je da li staza uopšte i postoji. Spustili smo se nazad do Golijske reke niz ski stazu koja je potpuno zarasla. Preporuka je da se ode na put kroz šumu koji jednim delom ide sa leve strane staze. Utisak je da je moguće trasirati izlaz na vrh / silazak sa vrha i drugim pravcima koji bi zaobišli kretanje putevima i padinom ski staze. Inače, na najviši vrh na Goliji se može izaći i putničkim automobilom, što mnogi i rade. 🙁

—————-

Vrh: Vrh je veoma prostran. Na samom vrhu je postavljen repetitor/stanica. Kameni stub koji je obeležje najviše kote se nalazi gotovo uz samu ogradu repetitora, tako da u tom smislu sa samog vrha pogled nimalo nije atraktivan. Malo dalje odatle situacija je potpuno drugačija i pogled koji se pruža prema jugu i istoku je širok i prelep. Na vrhu nema pečata (ali ima cele zgrade).

—————-

Pojedinosti: Kod sela Kumanica možete obići Rimski most. Ko je i kada tačno sazidao ovaj most nije pouzdano utvrđeno, ali je sigurno da ne potiče iz vremena Rimljana kako mu naziv kaže. Na putu ka Dugoj poljani, pre skretanja za Bele vode nalazi se i Dajićko jezero jedno od poznatih izletišta u ovom kraju. Na žalost prelepi lokalitet, a posebno jezero, ne mogu se podičiti zavidnom ekološkom čistoćom.

—————-