Prokletije: Grbaja – S. Karanfil – Očnjak – Karanfil Ljuljaševića
Dužina treka je oko 18 km.
Ukupno savladani uspon je oko 2700 m.
Najniža tačka treka je 1140 m.
Najviša tačka treka je Veliki vrh 2480 m.
Potrebno vreme za ovo je oko 12 sati hoda, bez većih pauza.
Kondiciona težina 9/10.
Tehnička težina 6/10 (osim detalja spuštanja od Šupljih vrata ka Očnjaku, koji se treba izbeći, a data je i blaža varijanta treka kojom treba ići u ovom delu).
pl-dom-severni-vrh-veliki-vrh-obla-glava-suplja-vrata-ocnjak-k-ljuljasevica-pl-dom <-ovde kliknuti za trek
NAPOMENA: S obzirom da sam veći deo orginalnog treka sa mog jedinog prolaska celokupnom ovom stazom u jednom danu 2.okt.2007. god., izgubio u pokvarenom računaru (deo toga je bio i neupotrebljiv zbog gubljenja signala izmedju stena), ovde prikazani trek se sastoji od sačuvanih delova tog treka, kao i delova trekova sa nekih mojih drugih uspona na iste vrhove. U svakom slučaju, svaki deo treka je sa terena, osim kratkog dela od oko 100 m od Krošnjinog prolaza od Oble glave Skoro svi waypoints su iz tog dana, kao i sve postavljene slike; tako da Vas sigurno ne treba zbuniti prikazani profil treka. Pomoći će Vam potonji opis staze, a veći deo staze je markiran (orjentacijski je problematičan jedino deo prema K. Ljuljasevica). Za prolazak ove staze potrebna je odlična fizička kondicija, dobro vreme i inspiracija. Mislim da sticaj ovako dobrih okolnosti vise nikad necu imati, kao što sam imao tog oktobarskog dana u jeku miholjskog leta. Čak ni umor nije bio prevelik, a cela akcija je održana „za videla“.
Uspon kreće od planinarskog doma Branko Kotlajic sa visine od 1170 m. Spuštamo se u dolino i makadamskim putem na tzv. prvoj livadi ulazimo levo u markiranu stazu za Severni vrh. Penjemo se serpentinama prilično strmom stazom. Najstrmiji deo sa ove zapadne strane prilikom uspona je uspon uz Zeleni jezik do Krošnjinog prolaza (2165 m). Od ovog mesta skrećemo desno i penjemo se strmom stazom, često i uz pomoć ruku, do Severnog vrha 2460 m.
Zatim nastavljamo celim kamenitim grebenom do Velikog vrha (2480 m), kao i jos jednog vrha u produzetku. Vraćamo se do Severnog vrha istim putem, a zatim spustamo do Krosnjinog prolaza.
Tu se penjemo na obliznji vrh Oblu glavu (2260 m). Na ovom veoma strmom mestu trazii najbolji put pored stana ka vrhu. Ovaj deo je kratak, ali trazi prilicno obazrivost.
Po spustanju i silasku sa Zelenog jezika upucujemo se prema grebenu Očnjaka tj. prema Supljim vratima, jedine veze izmedju Krošnje i Ljubokuća.
Uspon kroz Šuplja vrata je strm i prelazi preko vlažne trave i stene, zbog toga je potreban povećani oprez. Kada sam ja prolazio tuda postojala je dobra sajla, koja mi je umnogome olakšala prolaz.
Po prelasku Supljih vrata, imate 3 varijante kako bi se uputili ka podnozju Očanjaka. Prvu, najlakšu, ali najdužu, kroz dolinu Karlice. Drugu, tezu od prve, ali prihvatljivu i sprovedenu u praksi (na treku je obelezena kao tacka: blaza varijanta). Treću varijantu kojom sam ja išao i koja je bila velika glupost – pogotovo štosam išao sam, i kojom nemojte ići ako nemate bar kraće uže, je odmah levo od Šupljih vrata strmom travnatom stenovitom padinom. To je bio najtezi detalj na stazi.
Po prelasku ovog dela, premo velikog pokretnog kamenja doći do podnožja Očnjaka 1880 m, a zatim se standardnim usponom popeti na vrh visine 2185 m.
Po spuštanju sa Očnjaka uputiti se prema priloženom treku ka K. Ljuljaševića. Ovo je orijentacijski najsloženiji deo trase, s obzirom na konfiguraciju terena i na nemarkiranu stazu od visne od oko 1850 m. Po izlasku na Ljuljasevica Karanfil 2240 m i povratka istom stazom do mesta za odvajanje (obelezeno na treku), spustiti se obelezom stazom do doma.
Vrhunska tura, hvala na vpt-u odlično nam je poslužio jel su ponegdje markacije izbljedile i pod snijegom, u svakom slučaju HVALA