Fruška gora – 3 jezera i 2 manastira zapadnog Srema (50km)
Dužina trase – 50 km
Ukupni uspon – 570 m
Najniža tačka – 103 m
Najviša tačka – 217 m
Kondiciona težina – 3/10
Tehnička težina – 1/10
Izvora pitke vode – 3
Zapadni-Srem-jezera-i-manastiri Đipša i Privina Glava (klinite na link za preuzimanje GPX datoteke)
Start ove letnje ture je kod manastira Đipša ili Divša koji se temeljno obnavlja i proširuje. Prvobitni plan je bio da idemo kontra krug do Vizića, preko Ljube i lovišta pa dalje, ali smo se zapričali i put nas je odneo prema jezeru Moharač… Na kraju se ispostavilo da i nije loše ispalo, samo što se jedan deo vraćate istim putem, ali na vama je da se odlučite koji krug će te voziti 🙂
Jezero Moharač je možda najveće veštačko jezero od 14 koliko ih ima na Fruškoj gori i baš nas je iznenadilo kada smo ga ugledali… Izgleda da je bogato ribom, poznato je kod ribolovaca, a pored osmatračnice je bila i veća količina hrane za prehranu ribe…
Kupanje je navodno zabranjeno, ali to je izgleda na svakom jezeru zbog skidanja odgovornosti ako vam se nešto desi… Još dosta toga je zabranjeno, ali izgleda da je kampovanje i uživanje dozvoljeno…
Nastavljamo dalje i u Erdeviku svraćamo na kafu i osveženje, a posle toga nas čeka manje zanimljiv deo, i po suncu (a tada je bilo 35 stepeni) nije baš prijatno pedalirati po putevima pored njiva. Mada i tu se ukažu neki prelepi prizori…
Stižemo do manastira Privina Glava koji se baš dosta raširio – gradi se na sve strane, iguman na brdu gradi svoj mali zamak, unutra crkva do crkve, puno cveća, lepo uređeno…
Krećemo dalje asfaltnim putem kroz selo Bikić Do prema Sotskom jezeru i zaslužanom kupanju. Kažu da je to najčistije jezero na Fruškoj gori i da se Šid snabdeva vodom iz njega, tako da smo jedva čekali da se bućnemo… Postoji i mala plaža, splav gde možete popiti piće ili iznajmiti pedalinu, a mi smo ušli u vodu sa brane… Bilo je teško krenuti sa ovako lepog i osvežavajućeg mesta 🙂
Dalje vas put vodi pored jezera, ali u jednom momente nailazite na žicu i ogradu od lovišta Vorovo. Već smo razmišljali kako dalje, da preskačemo, ili šta da radimo. Mislim da drugog puta i nema, asfaltni put dalje vodi do granice sa Hrvatskom, a pasoše nismo poneli… Tada je neko video da se samo skloni jedna žica i „vrata“ se otvore – to je izgleda i nezvanični prelaz 🙂
Već su počele da kolaju priče – šta ako nas napadnu divlje svinje, kako se odbraniti od tih krvoločnih životinja… (a ja sam baš imao želju da ih vidim), nailazili smo na čeke napravljene odmah pored hranilišta… Na putu će vas čekati još jedna kapija koju sami otvorite i kasnije zatvorite 🙂 Zatim nailazite na asftaltni put koji vodi do baze – tu se okupljaju lovci a postoji i česma sa vodom. Posle malog osveženja krenuli smo dalje, ali čuli smo neko šuškanje odmah tu pored puta… Pojavili su se jeleni lopatari! Sreći nije bilo kraja!!!
Posle ovoga vožnja je bila, bar za mene ispunjenja skroz, ali čekalo nas je još jedno jezero Bruja. Kada mu prilazite videćete i bazen koje ove godine (2011) nije radio, mada meštani pričaju da je prošle bio zakupljen. Nije mi jasna svrha bazena odmah pored jezera koje je vrvilo do kupača! Dimio se roštilj na sve strane, na plaži peškir do peškira… Mi smo napravili jedan krug oko jezera i preskočili kupanje…
U povratku smo opet svratili u Erdevik na piće i istim putem se vratili na početnu poziciju, mada je moguće od jezera se popeti do sela Ljuba, i preko Vizića se vratiti na start, ali eto to ostavljamo vama da istražite, ili ćemo mi sledeće godine . Ova tura će sigurno postati tradicionalna letnja, opuštena, freebiking!
Više fotografija možete pogledati na mojoj fotogaleriji
Uživajte! 🙂
Kakva je podloga na putu od Erdevika do puta Bacinci – Privina Glava?
Posetu Privinoj Glavi planiram kad bude malo hladnije ili posle neke kise a ne bih da vozim po blatu nekim zemljanim putem.