biciklistički trekovi

Dužina trase –  52 km
Ukupni uspon –  1.303 m (kako Google maps kaže)
Najniža tačka – 73 m
Najviša tačka – 511 m
Kondiciona težina – 8/10
Tehnička težina – 5/10
Izvora pitke vode –  2 prirodna (u Vrdniku i na putu od Zmajevca prema Rakovcu) 

 NS – Bukovac – Vrdnik – NS (klinite na link za preuzimanje GPX datoteke)

 Iz Novog Sada smo krenuli u vožnju po Fruškoj gori sa strane Bukovca, iznad kog se na ATB stazi na Selištu održavao i Extrime vikend, koji smo posetili i gde smo napravili prvu pauzu. 

Napomenuo bi da je u centru Bukovca poslednja prodavnica pred 2 velika uspona, gde se može kupiti voda, jer je prvi restoran tek kod razrušenog tv tornja, a sledeće prodavnica na Iriškom vencu.

Do Selišta smo vozili po asfaltu, da bi nakon toga prešli na zemljani put koji pred ulazak u šumu i na par mesta u šumi nije bio voziv, pa smo biciklove morali da guramo uzbrdo. Kada smo se popeli na greben Fruške gore sve je išlo lakše, sledeću pauzu smo napravili u restoranu Elektrovojvodine uz tv toranj, obišli smo spomenik uz koji je na sve strane mirisao roštilj od brojnih izletnika.
    

Vodu smo dopunili u prodavnici na Iriškom vencu i nakon 1 km po asfaltu sišli levo u šumu. Na 

ovoj deonici puta (sve do Vrdnika) treba voditi računa, jer nizbrdica zna da povuče, a duž puta su vagaši i pun rasutog kamena, pa po meni ovo je tehnički najzahtevniji deo u ovoj turi.

Ovih 5,3 km su većim delom isti, uglavnom se ide nizbrdo, smenjuju se šuma i livade u početku, a posle i po koja vikendica sa voćnjakom, ima dosta skretanja i treba se držati treka, jer lako se može   otići na neku drugu stranu. 

Ulazimo u Vrdnik preko potoka, pravimo četvrtu pauzu, ručamo u Red  Baronu, a nakon toga i menjamo prednju gumu na jednom od biciklova, jer je počela da ispušta.  Vrdnik je zanimljivo mesto, banjom i bazenima, izuzetno turistički orjentisano sa dobrom ponudom  restorana i prenoćišta.

Iz Vrdnika krećemo ka Zmajevcu, rastojanje od 4,2 km (od kojih se samo prvi kilometar lako vozi) prelazimo uz povremeno guranje biciklova, zbog jakih uspona, a i umora koji nas stiže. U krivinama  treba biti oprezan, jer pojedini vozači automobila hoće da se zalete i da ih seku, pa kada se nađu sa  biciklistom i drugim vozilom koje dolazi, može da bude veoma napeto (ovo pišem iz ličnog iskustva). 

Stižemo na Zmajevac i plan je bio da idemo levo na Brankovac i da se odatle kroz šumu spustimo do Doline kestenova, Beočina i da skelom pređemo u Futog, ali kako se bližio mrak nismo hteli da rizikujemo, jer nismo znali do koliko sati radi skela. Sa Zmajevca smo krenuli pravo prema Rakovcu, put je strm, sa dosta krivina i serpentina, srednjeg intenziteta saobraćaja, zato ne vozimo brzo, odmaramo i nizbrdica nas nosi sve do puta Beočin – Novi Sad, koji je jako opterećen i koji smo i hteli da izbegnemo da smo išli na skelu i Futog. 

Nakon 15-20 min preko mosta Slobode se vraćamo u Novi Sad.

Mi smo ovu turu sa svim pauzama prevezli za 7,5 sati, dok je efektivne vožnje bilo nepuna 4 sata.