Kučaj: od Resavice, preko Pasuljanskih livada i Valkalucija do Prskala (bicikl)
Dužina trase – 57 km
Ukupni uspon – 820 m
Najniža tačka – 390 m
Najviša tačka – 1100 m
Kondiciona težina – 3/10
Tehnička težina – 2/10
Izvora pitke vode – 5
Resavica-pasuljane-valkaluci-prskalo
Ova trasa je jedan od najlepših i najlakših načina za instant upoznavanje Kučaja i moglo bi se reći, jedna od maršruta najbolje prilagođenih biciklističkom savlađivanju na čitavom području planine. Teških uspona uopšte nema, visinu na skoro čitavoj dužini trase dobijate postepeno, uz nešto jači nagib na samom početku, pre nego što na Pasuljanskim livadama napustite asfalt, i u završnici uspona, kada se treba sa 850 m visine popeti na nešto preko 1000 m, ali ta strmina nijednog trenutka nije takva da bi prosečnom rekreativcu predstavljala veći napor.
Zato je i brzina kretanja na biciklu na ovoj trasi prilično visoka i, bez obzira što je duga nimalo zanemarljivih 57 km, bez problema se može savladati i za pola dana.
Stizanje do lokacije
Do Resavice stižete tako što sa autoputa izađete kod isključenja za Svilajnac (motel Stari Hrast), a zatim prođete kroz Svilajnac, Despotovac, produžite putem ka Lisinama i Resavskoj pećini, ali ne idete do Resavske pećine već na raskrsnici u Stenjevcu (posle neaktivne benzinske pumpe na levoj strani puta) pratite putokaz ka Resavici, putem koji zavija poludesno. Još desetak kilometara i stigli ste u rudarsko mestašce Resavicu, gde automobil možete ostaviti na proširenju na samom početku priloženog treka.
Opis trase
Od Resavice nastavljate još nešto više od 5 km uspon do vojnog poligona Pasuljanske livade, gde skrećete levo na makadamski put koji preko poligona ide ka Troglan Bari i dalje u dubine Kučajskog masiva (u vreme artiljerijskih gađanja na poligonu ovaj put je zatvoren, ali se to ne dešava previše često).
Ušli ste u Kučajske divljine, kroz koje ćete u narednih pedesetak kilometara opušteno jezditi kroz potpuno puste, nenaseljene predele, koji kao da su hiljadama kilometara daleko od civlizacije. Krećete se uglavnom preko zatalasane visoravni, imajući utisak da pedalirate po pretežno ravnom terenu, što vam daje osećaj izuzetne lakoće kretanja. Oko vas se smenjuju pašnjaci, listopadni i četinarski šumarci, vodeći vas preko kraških polja Troglan Bare i Male Brezovice do Velike Brezovice, najvećeg kraškog polja na prostorima Kučaja, dugog skoro 4 km (kažu da je svojevremeno bilo reči i o izgradnji vojnog aerodroma na ovom mestu, jer konfiguracija terena to dozvoljava). Preko Troglan Bara i Velike Brezovice teku reke ponornice, a u šumarku na ivici Troglan Bara, na veoma lepom mestu zaklonjeno od pogleda, nalazi se nikada završeni planinarski dom koji meštani zovu „Rankovićeva vila“.
Nakon prelaska preko Velike Brezovice ambijent se menja, odnosno iz područja velikih, otvorenih prostora okruženih uglavnom četinarskim šumama ulazite u guste bukove šume, gde obilazite krug oko 1194 m visokog vrha Tilva Palčin putem koji na momente izgleda kao da prolazite kroz tunel od krošnji. Na istočnim obroncima Tilve Palčin ovaj put je hronično natopljen vodom, tako da morate biti spremni i na par kilometara prolaska preko terena na kome ima više od tek poneke barice. Isto tako, ako prolazite tuda u rano proleće ili posle većih kiša, put preko Male i Velike Brezovice ima česta udubljenja gde se zadržala voda, ali to kod njega zbog širine i čistog terena oko puta ne predstavlja problem (lako ih je moguće zaobići).
Do najviše tačke puta, na oko 1100 m visine, stižete u gustoj šumi Tilve Palčin, nakon čega sledi 25 km čistog nizbrdnog užitka do Resavice. Lovački dom Valkaluci je sjajno mesto da napravite pauzu za ručak, bilo da naiđete u trenutku kada nekog ima u domu ili ne. Na zaravni u idiličnom ambijentu mešovite šume nalazi se zgrada samog doma i trpezarija – brvnara, a nad potokom Veliki Valkaluci takođe postoji prigodan objekat od dasaka, sa kaminom i sprovedenom strujom. Sve u svemu, Valkaluci je i jedna od lepših lokacija za kampovanje, mada je red da za dozvolu pitate lovočuvara. Formalno, Srbijašume traže da o svakom kretanju ovim putevima njihova uprava u Despotovcu bude obaveštena, s obzirom da se radi o lovištu, mada su već navikli na iznenadna pojavljivanja biciklista.
Kada prođete kroz „kapiju Valkalucija“, kako volim da zovem drvorede četinara na kraju velike livade na Valkaluciju, sledi spust u dolinu reke Nekudovo, gde ćete, 5 km dalje i 150 m niže, naići na vodopad Prskalo (sa leve strane puta), jedinstvenu prirodnu pojavu koja kao da prkosi zakonima fizike; voda je tokom dužeg vremenskog perioda nanosila bigar, formirajući špicast završetak preko koga se mlaz obrušava, stvarajući stepenaste kadice ispod. Prskalo je sledeće mesto idealno za kampovanje, na kome je donedavno postojao čak i sto sa klupama, ali je uklonjen prilikom širenja i ravnanja platoa bagerima (deluje da lokalna uprava Srbijašuma ima još ambicioznije planove za uređenje prostora oko vodopada za posetioce).
Nakon Prskala, produžavate nizvodno, prateći prvo dolinu Nekudova, a zatim i dolinu reke Resavice u koju se ona uliva, sve do mesta Resavice, odnosno tačke sa koje ste krenuli u ovaj prelep krug. Posle svega, sigurno ćete se osećati kao da ste udahnuli divljnu punim plućima u ovom kratkom, ali vrlo intenzivnom begu iz civilizacije. Ako dozvolim sebi malo subjektivnosti, reći ću da ovaj krug iz perspektive pasioniranog bajkera zaslužuje čistu desetku 😎 .
Voda
Iako je u pitanju kraški predeo, do vode na ovoj trasi ćete lako dolaziti; na Troglan Bari pored napuštene žute šumarske kuće postoji česma, a ako je na njoj zavrnut ventil bez bojazni možete piti i vodu iz potoka koji teku pored Rankovićeve vile (ako vas ne mrzi da prošetate uzvodno, njihovi izvori nisu daleko). Na Velikoj Brezovici možete da natočite vodu bilo iz česme ili bunara u dvorištu šumskog gazdinstva, a slična je situacija i sa lovačkim domom Valkaluci s druge strane grebena. Voda sa vodopada Prskalo je takođe pitka, s obzirom da izvire pedesetak metara iznad vodopada.
Moram priznati da me mami i ovaj krug. Teško se odlučiti, ali najbolje je izvesti oba – ovde se dobija i Valkaluci i Velika Brezovica 🙂
Upravo tako! A ovo je onaj krug koji je u kalendaru vožnji za ovu sezonu predviđen za 28. mart 🙂 . Sad ću da sastavim najavu za Freebiking 😎
da vam se prikljucim ove godine s mojom ekipom posto smo dosta mi od ovoga prosli jer sto nas je vise bolje je drustvo i raspolozenje pozdrav iz Paracina od naucno istrazivacke ekspedicije tur de kojekud potkovani i s jednim medijom.
Drago mi je da vam se svidja Kucaj. On mi je jedna od bitnijih tacki u doktorskom radu. Pa ako je Cvijic imao mazgu ja imam Genesis:)
pozdrav i nadam se da cu vas sresti po sumama Kucaja
aleksandar
Pozdrav svima!
Lepa jedna ruta. Super koncipirana. Svaka čast! Mi smo je vozili 14.08.2016. i baš smo uživali.
Hteo bih samo da obavestim ljude koji se odluče na ovu vožnju da je deo rute kroz šumu na delu kroz Tilva Palčin veoma teško prohodan. Taj deo puta je još od onih ledenih kiša od pre 3 godine ostao neočišćen i ima puno polomljenog drveća koje stoji na putu pa ga kombinacija toga, kupine, kopriva i drugog bodljikavog rastinja i puno vode koja se sliva sa vrha čini teško prohodnim.
Posle smo uvidom u kartu videli da postoji opcija da se to prevaziđe tako što se pre izlaza na šumsku magistralu kod Velike Brezovice skrene sa puta na sever (to je put koji se odvaja levo i obeležen je putokazom „Tajski potok“) i da se tim putem, koji ide pored Tajskog potoka, izbije ponovo na rutu i to na onaj dobar put koji se spušta na dom u Valkaluciju.
Time se ruta malo krati i preskače se taj nezgodan deo …
pozdrav!
Žarko, hvala na dopuni kojom je skrenuta pažnja na ovu bitnu informaciju! Istočni delovi Kučajskog masiva su zaista u decembru 2014. godine tokom nedelju dana ledene kiše doživeli pravu ekološku katastrofu, i gdegod nije napravljena ozbiljna radna akcija na raščišćavanju puteva (a na tom putu oko Tilve Palčin očigledno nije) gotovo da je nemoće proći bilo kakvim vozilom na točkovima (pa čak ni pešice nije lako).
Taj put uz Tajski potok ranijih godina obično nije bio baš u sjajnom stanju (pre svega završni deo, gde on prelazi potok i priključuje se na put ka Valkaluciju), ali moguće da se više koristi otkako je ovaj obilazni postao jedva poluupotrebljiv. Ne bi bilo loše ako neko prođe tim putem da kaže utiske, pa možda da ažuriramo ovaj GPX fajl, ubacivši i tu prečicu.
Pretpostavljam da se misli na onu prečicu – stazu pre Velike Brezovice koja vodi kroz veliku vrtaču blizu Tajskih vrhova. Prošle godine sam vodio grupu tuda (druga je nastavila tvojim trekom) i takođe smo se jedva isprovlačili kroz polomljenu šumu. Ali mi smo valjda frebikeri, šta je za nas par polomljenih stabala 🙂
A tu je i trek ako zatreba…