Maganik – Stožac – Tali (5 dana – šatorska tura)
Dužina trase – 115 km
Ukupni uspon – 7700 m
Najniža tačka – 300 m
Najviša tačka – 2141 m
Kondiciona težina – 10/10
Tehnička težina – 9/10
(za preuzimanje treka kliknite desni taster miša -> Save As…)
potrebno vreme za prelazak staze 61 sat (13+15+10+17+6)
Opis staze
Prilaz:
Do katuna Granice gde pocinje staza moze se doci kombijem ili dzipom iz pravca Kolasina. Nakon prolaska manastira Moraca i Medjurjecja, tj. mosta kod usca Mrtvice i Morace skrecemo kod putokaza za Trmanje. Uzani put je vecim delom asfaltiran, a zadnjih 2-3 km je makadam. Od katuna Granice pa nadalje moze se samo dzipom ili pesice. U prilogu se nalazi treklog ovog prilaza. Naravno, prilaz do katuna Granice moguc je i pesice od Medjurjecja preko Mrtvog Dubokog sto zahteva dodatnih 800m uspona sa svom opremom.
Korisne informacije:
Iz Beograda je najbolje krenuti vecernjim autobusom koji ide do Bijelog Polja ili Kolasina u 19.00 ili 20.00. Moze se ici i vecernjim vozom u 22.10. U Kolasinu se moze iznajmiti dzip, a u Bijelom Polju kombi. Preporuka je da angazujete Ruzdu iz Bijelog Polja. On poseduje kombi (8 mesta), ima iskustvo u voznji planinara,poznaje teren, a i najpovoljniji je sa cenom (tel + 382 67 524 880).
1. dan – Granice – Medjedji vrh – Svrasevo – katun Poljana / 20 km :: uspon 2.100m :: spust 1.600m :: 13 sati
Od katuna Granice nadalje idemo kolskim putem do katuna Poljana (1605m) gde zaticemo ljubazne domacine Branka i Miloranku Bulatovic. Nakon sto su nas pocastili prvoklasnim sirom, kafom i rakijom pokazase nam idealno mesto za postavaljanje satora u kruznom obliku, a koje se nalazi iza njihove kolibe. Obzirom da smo pokisli domacini su nam otvorili jednu od koliba tako da satore nismo ni podizali. Nakon prepakivanja krecemo na uspon na Medjedji vrh (2.139m) direktno strmom juznom stranom. Nakon izlaska na vrh silazimo grebenom u pravcu jugoistoka prema Veljem Svrasevu, a potom se spustamo siparom u pravcu severoistoka prema platou u podnozju Trestenog vrha.
Nakon neuspesnog pokusaja uspona na Tresteni vrh i u nedostatku vremena za dodatne pokusaje krecemo prema prolazu izmedju Malog i Veljeg Svraseva gde se spustamo do sume i staze koja podnozjem zaobilazi Velje Svrasevo. Po mraku stizemo do katuna Poljana.
Korisne informacije:
Vode na trasi nema i potrebno je poneti dovoljno za celi dan. Na katunu Poljana postoji cesma sa izvorskom vodom. Preporuka je da se u povratku ne ide do prolaza izmedju Malog i Veljeg Svraseva jer se tu nalaze vertikalni odseci i
postoji samo jedno mesto gde se moze spustiti prema sumi. Takodje, teren koji treba preci je vrlo nezgodan i sporo se napreduje. Kraca i bolja varijanta je vratiti se istim putem (uz sipar) do grebena Veljeg Svraseva, zatim se spustiti pogodnim pravcem kroz sumu u katun Poljanu.
Predeo oko Trestenog vrha predstavlja pravo cudo prirode i prava steta bi bilo naci se na Maganiku, a ne obici bar deo ovog prostora. Za eventualni uspon na Tresteni vrh potrebno je odvojiti ceo dan kako bi se pronasao pravi prilaz do vrha. Kraski teren preko kojeg se krece je pun jama, vrtaca, dubodolina, kamenih figura, skuptura i kamenja ostrog kao noz. Tesko je recima opisati dozivljaj koji Vas obuzme dok se krecete po ovakvom terenu resavajuci rebuse koje isti postavlja pred Vas. Jedno je sigurno – na kraju ove akcije trebace Vam dobar obucar ili nove cipele !
2. dan – Kokotov vrh – Cakmakov vrh – Petrov vrh – Velje Duboko / 25 km :: uspon 1.600m :: spust 2.300m :: 15 sati
Drugi dan predstavlja grebensku turu do Petrovog vrha. Sa svim stvarima se prvo odlazi do katuna Maganik odakle se penje na prevoj Strbina. Na Strbini ostavljamo nepotrebne stvari i odlazimo grebenom prvo do Kokotovog vrha (2.001m), zatim do prevoja Prijevor, odakle se penjemo na Cakmakov vrh (1.974m), a zatim nastavljamo dalje do Petrovog vrha – raniji naziv Kurozeb (2.124m). Vracamo se istim putem uz precenje gde god je to moguce kako bismo se sto pre vratili do prevoja. Od Strbine sledi spustanje do bistijerne kod katuna Zabrdje. Nastavljamo spustanje zaraslom stazom izmedju Jablanovog vrha i Siljevog vrha, preko Medjedje rupe do katuna Ogradjenik, gde ulazimo na jacu stazu i konacno se spustamo u Donje Velje Duboko, gde podizemo satore kod skole.
Korisne informacije:
Tezak dan. Vode na trasi nema, a teren je dosta tezak za prelazak. Spust od Strbine do Velje Dubokog je takodje problematican zbog zarasle staze i opasnosti od zamki.
OPREZ !!!
Obzirom da se staza retko koristi mestani i lovci na istu postavljaju zamke za zivotinje (gvozdja). Na svu srecu zamku koja je bila sakrivena pod liscem aktivirao je trekking stap. Da je u pitanju bila noga ova prica ne bi imala srecan zavrsetak. Zbog ovoga je preporuka da se ne ide ovom stazom vec stazom preko Djedovog dola izmedju Grabove glave i Jablanovog vrha. Na ovu stazu se moze uci ako od pomenute bistijerne krenete levo. Mlozda je najolja varijanta je da se stvari odnesu do Prijevora odakle se direktno spusta u Djedov do i dalje do Veljeg Dubokog.
3. dan – Kapetanovo jezero – Stozac / 25 km :: uspon 1.500m :: spust 1.500m :: 10 sati
Lagan dan za opustanje pred sutrasnji uspon. Od skole u Veljem Dubokom idemo dobrim makadamskim putem do Kapetanovog jezera. Uspon na Stozac (2.141m) vrsimo u pravcu istoka pastirskim stazama. Deo grupe je umesto na Stozac izvrsio uspon na Ilijin vrh (2.051m) koji se nalazi u pravcu severozapada u odnosu na Kapetanovo jezero. Povratak u Velje Duboko istim putem.
Korisne informacije:
Vode ima na nekoliko mesta, a slab izvor postoji i pod samim vrhom Stosca. Na Kapetanovom jezeru postoje prodavnice i kafane. Blizu vrha je odlican vidikovac sa kog se vidi Manito i Kapetanovo jezero.
4. dan – Lukanje celo – Tali / 30km :: uspon 2.300m :: spust 2.300m :: 17 sati
Od skole krecemo pored izvora stazom do makadamskog puta koji vodi od Medjurjecja do Veljeg Dubokog. Nadalje idemo putem ispod Kuka do sela Lijesnje, gde polako pocinje uspon kroz sumu prema prevoju Prijevor. Od Prijevora vrsimo uspon na Lukanje celo (2.049m), potom se spustamo na sever do prevoja Prelijes. Od Prelijesa precimo ispod stena Talija do staze koja je markirana i vodi do nizeg vrha Talija – Rude glave (2.020m). Vracamo se nazad po markiranoj stazi do izvora Korita, odakle ponovo izlazimo na prevoj Prelijes. Lucnom stazom ispod stena Lukanjeg cela idemo do Prijevora, a potom se istim putem vracamo u Velje Duboko.
Korisne informacije:
Vode ima na par mesta. Veoma tezak dan zbog velike visinske razlike, razdaljine i akumuliranog umora. Obzirom na umor i na cinjenicu da smo kasno stigli na vrh Ruda glava odustali smo od uspona na najvisi vrh Talija – Kule (2.063m), jer je za to potrebno dodatnih 1.5-2h. Ukoliko bi se izostavio uspon na Lukanje celo, te ukoliko bi se sa Prijevora odmah otislo do Prelijesa ostalo bi dovoljno vremena za vrsni uspon na Tali.
5. dan – kanjon Mrtvice / 15km :: uspon 200m :: spust 800m :: 6 sati
Poslednji dan se prolazi kanjon Mrtvice. Prelazimo most u Veljem Dubokom i ulazimo na stazu koja ide desnom stranom Mrtvice. Nadalje idemo svo vreme stazom koja nas nakon 2 km prevodi na levu stranu Mrtvice i kojom idemo do samog kraja, tj. usca Mrtvice u Moracu. Put koji je gradila vojska je na dosta mesta napravljen miniranjem stena. Trek prilozen uz ovaj dan je ispravljen zbog loseg satelitskog prijema u kanjonu kako bi ispratio tok reke i pravac puta. Kada jednom udjete na stazu ne mozete zalutati jer usputnih izlaza iz kanjona nema.
Korisne informacije:
Kanjon Mrtvice je najbolje proci u prolece kada se tope snegovi, jer leti u prvom delu kanjona nema vode. Tada je prizor zaista fascinantan, a kolicina i snaga vode koja tece Mrtvicom ostavlja dubok utisak. Kod usca Mrtvice u Moracu se izlazi na asfaltni put Podgorica – Kolasin. Tu postoji kafana i prodavnica, a tu se moze sacekati dogovoreni prevoz koji ce Vas vratiti do Kolasina (ili Bijelog Polja) odakle mozete uhvatiti prevoz za dalje. Autobusi iz Kolasina uglavnom polaze do 12h, a potom tek uvece, dok voz ide oko 14.30, sto znaci da je ujutru potrebno krenuti na akciju najkasnije u 05.00 kako biste stigli na prevoz.
Foto album mozete pogledati u galeriji Vladimira Sremcevica
– Maganik – http://www.vrum.fotopic.net/c1738950.html
– Lukanje celo i Tali – http://www.vrum.fotopic.net/c1741256.html
Autor: Ostic Miroslav
Ovo je nešto što bih nazvao prava, beskompromisna tura u divljim planinama, nešto što je jako teško naći u ponudi planinarskih društava i što nije nimalo lako organizovati (za veće grupe praktično nemoguće).
Imati tako lep i jasan opis, sa toliko korisnih podataka – to je svetli primer kakvom bi trebalo da teži što više opisa planinarskih trasa koje se postavljaju na Staze i Bogaze. Miroslave, nadam se da ćemo i ubuduće imati zadovoljstvo da uživamo u tvojim trekovima ovde, jednako kao i na tvom sajtu.
Odlicno napisano i opisano do detalja. Svaka chast!