Cer (687mnv) – nazasluženo zapostavljen
Dužina: 8.5 km
Ukupan uspon: 292 m
Najniža tačka: 435 m
Najviša tačka: 671 m
maks.nagib us./sp.: ~ 15 %
Kondiciona težina: 1/10
Tehnička težina: 1/10
Pitka voda: 1 izvor
Mada nije moj običaj, ovu priču započinjem prilično lično. Kada me je prijatelj, pre par godina, u povratku sa Fruške Gore, pravcem ka Beogradu upitao koja je to planina sa druge strane autoputa, nisam znao da odgovorim. Kada sam kasnije pogledao u mapu shvatio sam da je to Cer. Jesenas sam isplanirao obilazak specijalnog rezervata prirode – Zasavica, a u sklopu tok izleta smislio sam da se popnem i na Cer. U potrazi za informacijama konstatovao sam da je jedina oblast na SiB bez trekova na području Srbije (bez Kosova) upravo Cer.
Ova planina ime je, poput nekih drugih (Javor, Zlatibor…), dobila po dominantnoj šumskoj vegetaciji. Inače planina se mnogo češće pominje u kontekstu istorijskih dogadjaja (bitka na Ceru…), a po veoma oskudnim informacijama čini se da nije preterano interesantna SiB populaciji (nažalost i nezasluženo). Spomenik u znak sećanja na bitku iz I sv. rata nalazi se nešto dalje u Tekerišu, ali na samom treku se nalaze izuzetno vredni ostaci Trojanovog grada iz III veka. Pomišljam, da je ovo Grčka ili lokacija u Zapadnoj Evropi oko ruševina bi bila postavljena visoka čelična ograda. Pored bi se nalazila prodavnica brošura, CD-ova i autentičnih suvenira. Ulaznicu bi prodao vodič spreman da na više svetskih jezika ispriča legendu o caru Trojanu i njegovih pet kćeri i … jasno vam je o čemu govorim. Nažalost, samo mala crvena pločica svedoči da se ovde, veoma davno, zaista odvijao život.
Priroda na Ceru je veoma lepa, pogled na ravnicu, takodje, ništa spektakularno, ali za prijatnu šetnju i odmor od svega ovo je odlična prilika (za rekreativce), pre svega zato što je ovo brdo – planina lako dostupna i ne preterano zahtevna. U blizini vrha se nalazi neimenovana crkvica-manastir, izvor (bogat vodom) i očigledno namenjen snabdevanju okolnih naselja i planinarski dom Lipove vode, PSD „Cer“ iz Šapca. Dom deluje kao da je u prilično dobroj formi, ali ovog jesenjeg vikenda nije radio. 
Na sam vrh Cera (687mnv) nije moguće popeti se, pošto se tu nalazi vojni objekat i table koje upozoravaju da je pristup zabranjen. Na kraju, napomena, staza je prijatna i pogodna i za vožnju biciklom.
Kao vodič u POBEDI vodio sam na Cer pre desetak godimna, nekoliko puta. Upravo od Tekeriša, seoskim putem (ništa nije bilo markirano) išli smo do Trojanovog grada (na toj strani su jedino lepi vidici na jug), i dalje ka Domu. Tada je Dom radio, bio vrlo aktivan. Blizu vrha i doma je manastir Radovašnica, a znatno dalje su manastiri Petkovica i Čokešina. Ranije je odlazak do Čokešine bio OK, ali otkako je prošireno državno lovište, ide se čitav sat strmim dosadnim usponom pored ograde, odnosno nizbrdicom ka manstiru, u čijoj porti je spomenik braći Nedić Trojanov grad, Kosanin grad i slični objekti su iz rimskog doba, radili su rudnici sa bogatim nalazištima gvoždja i cinka, pa su to ustvari ostaci stražara za rudnik.Cer je vrlo šumovit sa ograničenim vidikom, velikom udaljenošću od Beograda, lošim pristupnim putevima pa je verovatno to razlog da nije često u ponudi.
Bogoljub
Ispravio sam, na vrhu je u stvari neimenovana (ne nalazim podatak) crkvica – manastir.
Ali 120km od Beograda, od toga pola auto-putem i još 40km do Šapca, praktično 20-ak km lošijeg puta i nije baš tako strašno.
Čitao sam izveštaj vašeg kolege Milana Lončara na http://www.pdpobeda.rs/mali_izvestaji/cer2010/tura.html iz 2010.-te (zima) i Vesne Dimitrijević iz 2011.-te (proleće) na http://zeleznicar.org.rs/novo-i-staro/1301-cer-1452011 , moja je priča jesenja i čini mi se da smo svi zadovoljni – zato zaista mislim da je Cer, nezasluženo zapostavljen.