Ježevac grebenom Kozjeg grba (8 km)
Dužina trase – 8 km
Ukupni uspon – 500 m
Najniža tačka – 175 m
Najviša tačka – 675 m
Kondiciona težina – 2/10
Tehnička težina – 6/10 (zbog spusta)
Izvora pitke vode – 1
Za inspirativne planinske uspone ne morate zalaziti u dubinu istočne Srbije. Već na njenoj kapiji, Gornjačkoj klisuri, čekaju vas dva atraktivna eksponirana vrha, dve vratnice ove kapije. Za Vukan uglavnom svi znaju jer se na njega često ide, ali Ježevac se, kao stotinak metara niži vrh, često zanemaruje. Rekao bih nepravedno, jer vidici koji se pružaju sa Ježevca nisu ništa manje lepi od onih koje imate sa Vukana.
Putanja kojom vas vodimo do vrha ide uobičajenom, markiranom trasom od manastira Gornjak, prateći Mlavu uzvodno skoro 2 km, a onda počevši strm uspon lepom stazom kroz bukovu šumu, kojom se stiže skoro do samog vrha. Tek pred vrhom, na oko 600 m nadomrske visine, iz šume se izlazi na čistinu i vrlo brzo stiže i do samog stenovitog vrha Ježevca.
Odatle ima nekoliko mogućih varijanti za spust, a mi smo izabrali manje poznatu, koja ide direktno ka Gornjačkoj klisuri (tačnije, u smeru pastrmskog ribnjaka pored kamenoloma), po grebenu zvanom Kozji grb. Za razliku od one s druge strane, ova staza je dosta zahtevnija, čemu doprinosi veća strmina, krševit teren i prilično gusto rastinje kroz koje prolazi. Planinari iz društava „Gornjak“ i „Vukan“ ulažu veliki napor u krčenju ove staze i održavanju njene prohodnosti. Poseban izazov predstavlja sama završnica spusta na ovoj stazi, gde se mestimično ide kroz čist kamenjar. Pred samo stizanje u dolinu, nakon silaska sa kamenjara, možete uhvatiti stazicu koja se dijagonalno, lagano spušta ka livadama pored reke, a možete se i odmah spustiti do reke i pratiti kolski put. Trasa se završava kod Šetonjskog mosta. Naravno, ukoliko volite vodu, možete i ranije pregaziti Mlavu.
Stazu su očistili i markirali planinari Vukana , Gornjak nije ni postojao kad je to rađeno,pozdrav
Polako Rajko, ne trči pred rudu. Očistili pretpostavljam da jesu, ali još uvek čeka da bude markirana (barem ja se ne sećam da sam na njoj video markacije). No to i nije previše bitno, jer je Kale markirao GPS-om 🙂
Stazu od Čvarinca (manastira Gornjak) do vrha Ježevca,očistili su i markirali planinari požarevačkog Vukana.Stazu od vrha Ježevca do Šetonjskog mosta očistili su planinari petrovačkog planinarskog društva Gornjak,u planu je markiranje,pre toga staza je bila potpuno zarasla bez markacija.Dobro je što je ima na GPS-u.
Spust Kozjim grbom ne samo sto nije markiran, vec nije uopste ociscen (juce se u to uverio) i na trenutke se granici sa neprohodnoscu. Probijao sam se kroz nisko, jako gusto i jako ostro rastinje i samo mestimicno se moglo reci da postoji kakva takva staza, ostatak spusta je bio pravo mucenje. Na kraju sam ugasio uredjaj i improvizao spust direktno niz sam kamenjar dok nisam nekako dosao do nekog putica i spustio se do Mlave, preko puta kamenoloma. Mozda je ova staza bila sredjena i prohodna kad je okacen ovaj track, ali ako se sada upustite na Jezevac, bolje se nemojte spustati ovuda, mozete se namuciti i pocepati jaknu kao ja. 🙂
Jezevac je inace divna planina i moze se komotno iskombinovati u jednom danu, zajedno sa Malim i Velikim Vukanom. Idealno da se istraze obe strane Gornjacke Klisure. Pogled odozgo je mozda i lepsi nego sa Vukana.