Godinama sam sa jednog vidikovca pravila fotke. Prelep prizor tako da je uvek nanovo budio želju da ga uslikam, valjda kao podsvesna težnja da ga ponesem kući i ako već imam desetine istih fotografija. Najzad, sazrela je ideja kako bih vam to pokazala i osmislila sam trasu čiji je oblik tada odredio ime akciji „Žagubička osmica“. Narednih godina je nisam izvodila, jer mi je nedostajalo nešto… Ta specifična dimenzija; priroda koja ne koketira eksplicitnom lepotom, već divljina koja krije tajnu, zahtevala je malo više vremena da bi se osetila autentičnost ovog prostora. A onda se dogodio „Eureka“ trenutak i usledila je istraživačka sesija čiji je rezultat ovo što je pred vama!