Osonica/Boškovići – Čemerno/Smrdljuč (1589mnv)
Ukupna dužina treka: 17 km
Vreme potrebno za uspon na vrh: 3h 15min
Razlika u nadmorskoj visini: 700 m
Najniža tačka treka: 886 m
Najviša tačka treka: 1589 m
Kondiciona težina: 3/10
Tehnička težina: 2/10
Start: Iz sela Osonica. Do sela se dolazi iz Ivanjice kada se krene prema Kušićima i Kaoni, pa se skrene desno 
prema selu Osonica. Nema table koja ukazuje na skretanje za Osonicu. Na kraju asfaltnog puta do Osonice, nastavlja se makadam koji ide kroz zaseok Boškovića. Mi smo nekih 300-400m nastavili kolima po makadamu. Trek počinje odatle. Inače na vrh je moguće doći i iz još dva pravca – iz pravca sela Tolišnica i iz pravca doline reke Studenice.
prema selu Osonica. Nema table koja ukazuje na skretanje za Osonicu. Na kraju asfaltnog puta do Osonice, nastavlja se makadam koji ide kroz zaseok Boškovića. Mi smo nekih 300-400m nastavili kolima po makadamu. Trek počinje odatle. Inače na vrh je moguće doći i iz još dva pravca – iz pravca sela Tolišnica i iz pravca doline reke Studenice.—————-
Staza: Uspon na Smrdljuč nije markiran. Uglavnom se ide šumskim putevima, uz nekoliko prelazaka preko livada. U prvoj trećini uspona treba biti obazriv da se ne zapriča i ‘zaleti’ putem na mestima gde treba poprečiti preko livada. U drugoj trećini se nastavlja samo šumskim putem. Završni deo sledi nakon prolaska putem kroz zimzelenu šumu odakle se na otvorenom terenu vidi sam vrh. Na stazi postoje dva izvora vode: jedan je u šumi u prvoj trećini staze, a drugi je Kadina voda negde na polovini uspona. Jedine ‘poteškoće’, u smislu procenjivanja tehničke težine uspona, su blato na koje se povremeno naiđe, preskakanje i zaobilaženje oborenih stabala i kose livade. Jedna od znamenitosti koju ćete zateći su i brojne ćumurane pored kojih se prolazi tokom uspona. U prvom delu uspona pogled puca niz dolinu prema Boškovićima, dok je u povratku na istim padinama bilo još lepše tokom zalaska sunca.
—————-
Vrh: Vrh je ravan i širok, ali pogled se pruža na sve strane. Na najvišoj koti se nalazi krst kao obeležje bitke koja je na Čemernu vođena u I svetskom ratu. Na uzvišenju pored kojeg se prolazi pri završnom usponu se nalazi takođe obeležje – krst u spomen ove bitke. Sa ove lokacije je pogled možda i spektakularniji nego sa samog vrha. Na žalost ni na Smrdljuču nema pečata. U trenutku kada smo mi bili na vrhu bilo je prilično vetrovito, dok tokom uspona vetra nije bilo.
—————-
*Widipedia – Bitka na Čemernu je bitka Prvog svetskog rata vodjena 11. novembra 1915. U periodu od 7. do 14. novembra 1915. godine (po starom kalendaru od 25. oktobra do 1. novembra) na Vranovcu, Troglavu i Čemernu vodile su se žestoke borbe između srpsko-crnogorske i austrougarske vojske u sklopu odbrane Srbije od armija Centralnih sila. Austrougarska vojska je nameravala da preseče ibarsku dolinu i onemogući povlačenje glavnine srpskih armija.Prema rečima istoričara Jovana Radovića, Srbija je spasena na ovom planinskom vrhu! Na Čemernu je dejstvovalo 17600 vojnika, a oko 4500 volova i konja vuklo je topove. Sa našeg područja borili su se Studenički odred, Užička vojska, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i delom Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je na Čemernu i prostoru zvanom Smrdljuč – tog 11. novembra 1915. godine pao je sneg preko metra. Austrijanci, predvođeni generalom Kevešom izgubili su 625 ljudi koje su pokopali kada je okopnio sneg, a kada su se promenile političke prilike, 1935. godine platili da se iskopaju i prebace u otadžbinu. Kosti naših predaka još su rasute po ovoj planini. Nikada nije napravljena lista poginulih, nikada ni jedan vojnik nije dostojno sahranjen, a podaci govore da je u ovom važnom boju stradalo oko 2000 srpskih vojnika.
—————-
Pojedinosti: Ivanjički kraj je vrlo bogat raznim lokacijama koje možete obići. Pored same Ivanjice (centar mesta, Kameni most, jedna od prvih hidrocentrala u Srbiji, spomenik generalu Dragoslavu Mihailoviću, Hadži Prodanova pećina) tu su u okolini i planine Javor, Golija i Mučanj. Kada se krene iz Ivanjice prema Arilju, u mestu Prilike, vrlo blizu nakon skretanja prema selu Katići sa desne strane se nalazi i zaboravljeni izvor prirodne mineralne vode gde možete natočiti fino gazirani i malo na sumpor ‘mirišljavi’ prilički kiseljak. Ako nastavite istim putem prema Katićima (obratiti pažnju na kamene krovove starih kuća u selu i okolini) i dalje odvajanjem prema selu Mokra Gora (ima tabla) stići ćete podno Mučnja.
—————-
Karte: Za uspon smo koristili topografsku kartu vojno geografskog zavoda, ali i jedan od trekova koji smo našli na sajtu SiB. 🙂
—————-
Komentari
Nema još komentara.