pešački trekovi

• dužina: 14km
• ukupni savladani uspon: 688m
• najniža tačka treka: 619m
• najviša tačka treka: 912m
• kondiciona težina: 5/10
• tehnička težina: 3/10
• broj izvora pitke vode: 2

Zeljine – Visocka banja – Zeljine 

Kako stići na početak treka: Do sela Željine se stiže iz pravca Užica, kada se krene na Zlatibor, s tim da se pre Mačkata skrene levo ka Sirogojnu. GPS će vam svakako pomoći da nađete tačnu lokaciju.

Garićev odmor

 Trek počinje na mestu koje se zove Garićev odmor, a karakteristično je po tome što se na njemu nalazi drveni sto sa dve klupe. Iznad stola zakačeni su suveniri koje ostavljaju šetači i planinari. Odatle se kreće nizbrdo ka reci Katušnici, a usput su nas čekali predivni pejzaži koje valja ovekovečiti fotoaparatom.

Pejzaž

Pejzaž i moja malenkost

Spust se završava silaskom na reku Katušnicu, koja se kasnije uliva u Rzav. Nije moguće ići uz obalu, već je reku potrebno pregaziti što uz pomoć štapa nije teško, s obzirom da je voda plitka, čak i u proleće.

Katušnica

Po prelasku, a nakon sušenja nogu i obuvanja, kreće uspon uz pejzaž koji je viđen na prethodnim fotografijama. Ambijent je fantastičan i jedva odolevate da svako malo ne posežete sa fotoaparatom.

Ivan, Vlada i Dušan

Priroda i njena kreativnost

Inače, voda izbija na sve strane, tako da se za ovaj kraj može reći da je blagosloven. Hladovina i šumski potoci zaista deluju smirujuće.

Vlada

Nakon uspona od nekih 270m (vertikalan uspon) kreće spuštanje, uglavnom seoskim ili šumskim putevima, dok se zadnjih 50-ak metara prolazi kroz proređenu šumu i stiže do Visočke banje.

Most na Rzavu

Najviše me je iznenadilo da banju čine par kuća i jedna kafanica, koja u martu kada smo se mi peli nije radila. Tačnije, banjski kompleks ne postoji, već samo dva bazena u kanjonu pored Rzava, koja možete videti na narednim fotografijama.

Prilaz termama

bazeni na termo-kraškim izvorima

Bazeni na termo-kraškim izvorima

Veliki Rzav

Inače, voda je subtermalna, što znači da drži temperaturu oko 26C i nije šala kad se izađe iz nje u martu na hladan vetar. Leti je verovatno sjajno.

Na polaznu tačku vraća se sa druge strane, ali je Katušnicu potrebno ipak preći još jednom (takođe plitka voda). Kamenje je bilo lepo raspoređeno tako da se ovog puta nismo ni izuvali. Nako prelaska reke kreže uspon brdskim i seoskim putevima ka selu Željine, a usput su nas dočekali novi lepi prizori iako tada već nije bilo sunca (navukli se neki oblaci) da začini fotografije.

Pogled na Katušnicu

Nije nam trebalo mnogo da se vatimo, iako je smo savladavali konstantan uspon. Verovatno je kupanje u banjskoj vodi učinilo svoje.
Na kraju nas je dočekao gostoljubivi vlasnik domaćinstva koje se nalazi kraj našeg polazišta i kao pravi domaćin poslužio nas je rakijom i zanimljivim pričama o ovom kraju.

Gazda Miša