biciklistički trekovi

Dužina trase – 67 km
Ukupni uspon – 1600 m
Najniža tačka – 186 m
Najviša tačka – 767 m
Kondiciona težina – 5/10
Tehnička težina – 3/10

[map style=“width: auto; height:400px; margin:20px 0px 20px 0px; border: 1px solid black;“ maptype=“OSM Cycle“ bike=“yes“ pano=“yes“ kml=“http://www.stazeibogaze.info/wp-content/uploads/2013/04/Homoljske-pecine.kml“]

Trek počinje od sela Vitovnica, neposredno pred istoimenim manastirom.

Prvih desetak km trek se blago penje solidnim šumskim putem kroz šumu Trest nakon čega se izbija na krašku zaravan i čistinu na kojoj posle par desetina metara treba skrenuti desno ka Hajdučkoj pećini.

Put je teško uočiti, pa se treba osloniti na trek.

Svega nekih 500 m niže od skretanja za Hajdučku pećinu, ponovo treba skrenuti desno ka Poganoj pećini.

Još malo niže je i Mijucića pećina iz koje voda izvire (Komnenska reka), dok u prethodne dve uvire. Ispred ove pećine se nalazi i mali vodopad, a na nekih 50 m od ulaza u pećinu postoji putić kojim se možete popeti do gornjeg, od pogleda skrivenog otvora.

Put se dalje spušta ka Krepoljinu, a na raskrsnici na 18,5 km od starta treka, treba skrenuti levo, na sever. Odavde kreće nešto oštriji uspon na kojem gazite potok 4-5 puta. Nakon što poslednji put pregazite potok, put postaje izuzetno strm i guranje je gotovo zagarantovano.

Trekom potom izbijate na greben sa koga se pružaju lepi vidici i put se dalje blago penje. Na sledećih 10-ak km postoji par bunara koji su vidljivi uz put.

Put se potom spušta do pećine Ceremošnja

Pred pećinom prestaje off-road deo treka i počinje asfalt. Takođe, tu se nalazi i kafana sa pristojnom hranom i pristupačnim cenama.

Obilazak pećine sa vodičem košta 200 RSD za odrasle. Pećinski nakit je prelep i ovo se ne sme propustiti.

Trek se dalje spušta ka Kučajni gde skrećete levo ka Petrovcu i tu počinje poslednji, asfaltni uspon dana.

Nakon uspona, sledi i spust natrag do Melnice, odnosno Vitovnice.

Sem par kraćih deonica gde je uspon izuzetno strm i par deonica sa dubokim kolotrazima, trek nije previše tehnički zahtevan.

Nažalost, ovim krajem je najlepše voziti u rano proleće dok još ima vod u izobilju, ali je i forma slaba. Zbog toga, trek iziskuje solidnu kondicionu spremu.