Krilaš, Veliki vrh (670mnv)
Dužina: 15.1 km
Ukupan uspon: 590 m
Najniža tačka: 160 m
Najviša tačka: 670 m
maks.nagib us./sp.: ~ 20/35%
Kondiciona težina: 2/10
Tehnička težina: 2/10
Pitka voda: nema
Pretraga pojma „Krilaš“ na Internetu daje odgovore koji ukazuju na aeroklub, lovačko društvo, pa čak i na sir pod ovim nazivom. Paraglajderisti očigledno znaju o čemu je reč jer je ovo brdo (greben) njima očigledno poznatije nego planinarskoj i SiB populaciji. Medjutim, planinari svakako posećuju Krilaš i penju se na Veliki vrh (670mnv). Istina je verovatno da su ostali vrhovi i prostor Homoljskih planina sa izvorima, vodopadima, pećinama i td. koji se nalazi iznad puta Petrovac – Žagubica tj. Gornjačke klisure, privlačniji u odnosu na ovaj predeo.
U pitanju je svakako zanimljiv, ne preterano zahtevan prostor koji tokom zimskih meseci može poslužiti za održavanje kondicije, a tokom leta guste četinarske šume mogu biti spas od vrućine.
Uspon počinje od sela Vezičevo (čini mi se, ali ne tvrdim, da sam video putokaz ka nekoj pećini). Odavde postoji verovatno mnogo načina da se stigne do samog vrha, ali dobro je držati se priloženog treka, pre svega zato što su mnogi predeli prekriveni grmovima kupina i sličnim žbunjem (kamašne su preporuka u svim mesecima). Inače ovde dominiraju četinarske šume, koje pokrivene snegom bude sva januarska praznična osećanje, dok je s’ proleća i tokom leta ovde miris (koji nam nude kao raznorazne osveživače i jelikice pod nazivom PINE) autentičan i 100% prirodan. Na padinama je takodje prisutan glog čije lekovito dejstvo utiče na rad srca i smirenje nervnog sistema, a i sam pogled na smrznute žbunove čini da vam postane toplo oko srca.
Na sam vrh (Veliki vrh 670mnv) stiže se preko brisanog prostora, a sa njega se pruža izuzetno lep pogled na susedna sela, ali i na Ježevac i Vukan. Prilikom spusta treba uzeti u obzir da je put prilično blatnjav, pa posle kiše ili nakon otapanja snega ovo može predstavljati problem. Tokom silaska iza vas se nalazi Lisičin vrh, dok je Veliki vrh slabije vidljiv. Kraj treka je u selu Šetonje, koje, nisam siguran čemu duguje ovo ime, ali predeli oko njega su zaista prijatni za šetanje.
Trek snimljen (19.01.2013.) na akciji PD „Jelenak“ – Pančevo koju je vodio Milan Glumac.
P.S. Bezbednost staze ugrožava, ali i izmamljuje osmehe (zbog natpisa), samo jedan opasan konj (na fotografiji).
Vecina planinara voli da penje Veliki Vrh Krilasa iz sela Vezicevo tako da je ovaj trek dobar izbor da se izace na vrh Krilasa. Medutim u silasku treba razmotriti i pravac prema Covdinu zbog interesatnog „kanjona“ Covdinskog potoka i crkve – pecine u njegovoj zavrsnici. Takode bih predlozio da se izade i na Lisiciji vrh sa cije se litice pruza lep pogled (pod uslovom da se pazljivo izabere staza i izbegne siprazje)…