pešački trekovi

Dužina:                        23.8 km
Ukupan uspon:           1366 m
Najniža tačka:             140 m
Najviša tačka:             641 m
maks.nagib us./sp.:    ~ 33 %
Kondiciona težina:     5/10
Tehnička težina:         2/10
Pitka voda:     min 3 izvora

VrsisDjVrh

Pošto sam u komentaru na Vršački breg: Vršac-Kula (5km)obećao da ću postaviti trek ka Djakovom vrhu (499mnv), to sada i činim, nadam se na jedan originalan način. Mada je najviši osvojeni Gudurički vrh visok samo 641mnv, ovaj trek vam obezbedjuje čitavih 1366 metara uspona, što je za Vršački breg zaista impresivna cifra. Trek se u nekim delovima poklapa sa već postojećima, ali razmatra jednu zanimljivu kombinaciju osvajanja Brega „s’ ledja“ i poklanja pažnju veoma zapostavljenom vrhu – (Donji) Vršišor (463mnv).

Uspon počinje u selu Markovac i vodi na vrh koji je u „stara dobra vremena“ praktično bio i neosvojiv, pošto se na njemu nalazila karaula i vojna osmatračnica na samoj granici sa Rumunijom. Da biste se popeli na Vršišor trebala vam je dozvola vojnih, pograničnih vlasti, što nije bilo tako jednostavno dobiti. Osmatračnica (na slici) je i danas u solidnom stanju, ali šuma oko nje (narasla u poslednjih 20-ak godina) vam ne omogućava pogled koji se verovatno prostirao duboko u teritoriju Rumunije. Nastavak staze vodi bukvalno uz granično kamenje, tako da veoma lako možete zakoračiti i na teritoriju Rumunije, tačnije Evropske unije.

Nakon veoma prostrane livade, kreće uspon na Gudurički vrh. Kada vremenski uslovi dozvole (a u našem slučaju bili su idealni), sa osmatračnice na vrhu, u daljini se naziru Temišvarski soliteri i fabrički dimnjaci (udaljeni 60-ak km vazdušnom linijom). Na manje od 1km, u podnožju vrha je Plavi izvor najčešće snabdeven svežom vodom, mada je ove godine nakon poduže suše, voda sumnjivog kvaliteta, pa je sigurnije spustiti se do manastira u Malom Središtu, gde je pored bunara, koji se nalazi ispod crkvice, veoma prijatno, odmoriti se.

Sledi uspon na Lisičiju glavu (590mnv), drugi po visini u Vojvodini, koji je po mom subjektivnom mišljenju (mislim na uspon) potpuno drugačiji od svih ostalih na Vršačkom bregu (sastav tla, rastinje i opšti utisak čini da se osećate kao da ste na trenutak na nekoj mnogo „ozbiljnijoj“ planini). Sa Lisičije glave pogled je veoma lep, ali nakon dugog spusta do šumareve kuće i ponovnog uspona na Djakov vrh, imate dovoljno vremena da na njega zaboravite i pripremite se za pogled „sa druge strane“ ka Dunavu i Smederevskim dimnjacima.

Sa Djakovog vrha „dva putića vode na tri strane“, jedan je pravac kojim ste došli, drugi vodi ka Planinarskom domu na Širokom bilu, a treći prema gradu. Vaš je izbor kuda ćete dalje poći!

U nedelju 16.10.2011. ovom stazom su šetali planinari PSD „Železničar“ iz Vršca.