Zubački Kabao (1894mnv, Orjen)
Dužina: 2km
Ukupni savladani uspon: 365m
Najniža tačka treka: 1585mnv
Najviša tačka treka: 1894mnv
Kondiciona težina: 2/10
Tehnička težina: 3/10
Broj izvora pitke vode: nema (duž ove staze)
Uspon na vrh se vrši sa Sedla (Orjen sedlo), gde se nalazi i pl. dom. Staza je dobro markirana (kao i mnogo staza na Orjenu, naročito su dobro obeležene raskrsnice) i vodi preko stenovitog terena obraslog niskim rastinjem i borovima. Iz samog treka se može sagledati uspon od Sedla do vrha (to je u stvari samo završnica uspona). Što se tiče dolaska do Sedla, može se doći iz više pravaca (kao što Bogoljub kaže u komentaru, dole), kako peške, tako i autom.
Mi smo došli autom od Meljina (kod H. Novog), preko Kamenog (tu je raskrsnica na kojoj se može desno skrenuti i za Crkvice), Kruševice (živopisan pogled sa serpentina, kada se prođe ovo selo koje se nalazi u malom kraškom polju) i Vrbanja (gde se završava asfaltni put). U Vrbanju se odvaja desno za Orjen sedlo, i put je makadamski, ali solidan (naš Fiat Panda je bez problema savladao i ovu i narednu deonicu).
Posle uspona na Kabao smo autom nastavili od Sedla, dalje putem, do Crkvica. Ovaj deo puta, bar kad smo mi prolazili, krajem maja, je bio na ivici prohodnosti: nekoliko kamenih mostova su bili obrušeni do polovine svoje širine, ponegde su zaostali smetovi snega, i na više mesta su bila isprečena stabla na putu, doduše dovoljno mala da se mogu pomeriti. (U svakom slučaju, u dolasku, kada smo bili u Kamenom i pitali čoveka u prodavnici za prohodnost puta prema Sedlu i Crkvicama, rekao nam je da poznaje stanje puta i da misli da se od Sedla do Crkvica ne može proći, naročito malim autom! – ostalo nam je samo da pokušamo.) Verovatno je u toku leta put sređen, pa Bogoljub nije imao problema da prođe autom.
Od Crkvica do Kamenog se ide delimično asfaltom, delimično makadamom. Time se zatvara krug: Kameno – Kruševica – Vrbanje – Sedlo – Crkvice – Kameno.
Jedan od kamenih mostova na potezu Sedlo – Crkvice (klik za veću sliku)
Orjen je, inače, najviša primorska planina (Jadrana), sa dosta vrhova i veoma raznovrsnim i izraženim kraškim oblicima. Takođe, u Crkvicama na Orjenu su zabeležene rekordne godišnje padavine u Evropi. Ovo za posledicu ima dosta bujnu vegetaciju (drveće naročito) uprkos tome što je na sve strane suv kamen (poput Maganika ili sl.). Ovaj kontrast: zeleno-belo, daje poseban utisak o Orjenu. Takođe, ovom utisku doprinosi mnogo izgorelih borovih stabala (negde i čitave padine).
Izgoreli borovi (klik za veću sliku)
Još jedna stvar:
Kada smo krenuli iz zaliva nebo je bilo vedro i 100% čisto plavo, bez i jednog oblačka. Kada smo stigli do Vrbanja, bilo je na nebu par bezazlenih belih oblačića. Već na Sedlu su krenuli da se navlače sivi oblaci baš iznad Zubačkog Kabla – vetar je iz tri pravca navlačio i grupisao oblake iznad vrha, veoma brzo. Na vrhu smo bili svega pet minuta, bez obzira na vrlo inspirativan i interesantan pogled na sve četiri strane sveta – Kabao je u centru Orjenskog masiva i sa njega se vide desetine vrhova i grebena. Dok smo silazili kiša je počela da pada lagano, pa je stala. U Crkvicama je nastupila provala oblaka i kiša je pljuštala oko pola sata. Ubrzo nakon toga se razvedrilo i sunce je brzo sušilo rosu sa biljaka i stena. Sve ovo se smenilo za par sati. Tako da: ponesite kišobran na Orjen – ovde pada više kiše nego u Londonu 🙂
Orjenski pejzaž (klik za veću sliku)
Pogled sa vrha Orjena prema sedlu (vidi se i pl. dom)
Pogled na Dom na Sedlu (klik za veću sliku)
Z. Kabao (u sredini) – 1894mnv – najviši vrh Jadranskog primorja
Na Orjen sedlu (klik za veću sliku)
Slikama je prikazan uspon od samog Doma. Šteta što nije navedeno kako se došlo do Doma (od Subre, Vrbanje, Crkvica..). Mene je, kada sam 11 septembra tu bio, fascinirao ogroman broj borova, pancirborova kako su ih zvali Austrijanci, što polomljenih od vetra ili izgorelih odsgroma, ali i čitavih, najneobičnijih oblika. A i sam put od Crkvica kojim smo došli i vratili se, u veoma je dobrom stanju, može i JUGO da prodje.
Dom inače radi, otvara se po potrebi i najavi, vodi ga PD SUBRA, aktivan je Nikola Brajović, kada smo mi bili 11 septembra lepo smo dočekani.
Bogoljube, hvala na svežim informacijama. Dodao sam nešto teksta da upotpunim članak.
Avgusta meseca 2011. godine sam biciklom od Herceg Novog, preko sela Kruševice i sela Vrbanj stigao do doma, odakle sam se popeo na Zubački Kabao. Povratak je bio ka Crkvicama iz kojih sam nastavio pored sela Ubli ka Kamenovu. Tura je bila fizički teška kako zbog velike visinke razlike tako i zbog vrućine. Ono što me je neprijatno iznenadilo je deponija kroz koju se mora proći kada se ide prema Kamenovu starim makadamskim putem kojim sam išao. Posle prelepe vožnje sam završetak je ružna slika, ali ću se truditi da pamtim samo lepe detalje sa te vožnje 🙂 Deponija je „zavučena“ iza brda, daleko od turista, ali ne i od nas koji hodamo i vozimo planinom.
Interesuje me ovaj put -od Kamenog do Crkvica, preko Borića
Znam da je do deponije asfalt, a posle makadam, pa me interesuje koliko km makadama ima, i da li je opasan za prolaz putnickim autom.(uzan put ,odron, itd)
Pošto sam već na primorju značio bi mi brz odgovor.
Slaviša,
Tek sad sam seo za računar, ali ti svejedno ne mogu mnogo pomoći. Naime, kada sam ja prolazio ovom deonicom (maj 2011, sneg se tek otopio), put je bio na nekoliko mesta u jako lošem stanju, pa su bile improvizovane obilaznice (dužine par desetina metara) da bi se premostile ove kratke, katastrofalne deonice. Moj FIAT PANDA je nekako prošao.
S obzirom da je još gori deo puta bio od Sedla do Crkvica (detalj odrona jednog kamenog mosta na slici gore), a posle par meseci je to lepo sređeno (kako svedoči Bogoljub), moguće je da isto važi i za put Kameno-Crkvice).
Hvala na odgovoru, ja bih isao u subotu.
Posto sam u Kumboru, isao bih samo od Kamenog do Crkvica.
Imam Suv vozilo sa vecim klirensom, nego putnicki, 4×4, ali to nije klasican terenac.
Ono sto me posebno interesuje je , posto su tu i klinci u autu, puno stvari, imali negde jako uske deonice , ili blizina provalije?
Deo puta do deponije,i par stotina metara iza poznajem.
Koliko posle kilometara ima do Crkvica, i da li je sve makadam?
Ovaj put mi je neostvarena zelja, nikako da prodjem.
Imas li ideju ,koga da pitam, ko tu prolazi redovno?
Napominjem da samo zelim ici gore pomenutom deonicom, a ne ceo krug.
Da sam u toj situaciji, ja bih otišao autom do Kamenog i pitao tamo ljude za put (tako sam radio i kada sam išao prošle godine). Raskrsnici u Kamenom ima desno prodavnica i obično ima ljudi ispred (ili unutra), makar trgovac. Meni je taj čovek trgovac sve lepo i ljubazno objasnio o svim putevima u kraju. Jedini problem je ako idete tim putem kada prodavnica ne radi, ali mislim da celog dana možete naći nekoga, pre ili posle Kamenog.
Deonica ima, otprilike, 15-ak kilometara. Čini mi se da nema provalija, bar ne na kritičnim mestima. Usko ima, ali nije pored litica.
Ne znam da li znaš da do Crkvica možeš i putem od Risna uzbrdo ka Grahovu? Ako slučajno niste išli tuda, preporučujem. Usko je, ali se uvek održavalo prohodnim.
Isao sam putem od Risna. Pitao sam vec na Podima momka , koji je ucestvovao na dzipijadi, ali mi nije dao bas odredjene odgovore, sem da je kamenje po putu ostro , pitacu jos nekog.
Hvala,
pozdrav
Prosao, pa da javim, mozda zatreba nekom.Nesto manje od 9km makadama, kamenje ponegde bas strci iznad puta, pa se mora sporo, grane sa strane puta grebu auto.
Ima jedan deo puta preko brane obrusen, al ima obilaznica.
Dali se Sutorinsko polje nalazi u podnožju Orjena sa strane H. Novog ? Da li se sa Orjena za čistog i vedrog dana može vidjeti Italija pošto je Orijen poslednja planina koja se spušta s druge strane u Jadransko more ?