Hajla: Ahmica 2272 m.

pešački trekovi

Dužina trase – 14 km

Ukupni uspon – 646 m

Najniža tačka – 1870 m

Najviša tačka – 2272 m

Kondiciona težina – 4/10

Tehnička težina – 2/10

Izvori pitke vode – 3

Ahmica_19082011

Hajla je planina koja se nalazi na istoku Crne Gore, tj. na samoj granici sa Kosovom. Pripada prokletijskom masivu i to istočnom delu. Do nje se dolazi tako što se nekim prevoznim sredstvom (autobus, automobil) dođe do gradića Rožaje. Odatle se treba uključiti na novi put koji vodi prema Peći i posle nekih 10-ak kilometara treba skrenuti na makadam koji vodi prema grebenu Hajle. Makadam je prvih par kilometara u dosta dobrom stanju, ali već ubrzo nakon toga postaje dosta problematičan što se tiče rupa i uspona, tako da je ipak neophodno tuda ići nekim terenskim vozilom. Tim makadamom se dolazi skroz do novosagrađenog planinarskog doma na Gropama kojim upravlja PD “Hajla” iz Rožaja. Dom je u odličnom stanju, ima veliku trpezariju sa svim neophodnim priborom, 2 velike sobe (mušku i žensku) sa ukupno oko 35 kreveta, kupatilo sa toaletom (+ jedan poljski WC), agregat za struju, kaptirani izvor vode itd… Jednom rečju, sve što je planinarima dovoljno za boravak na jednom ovakvom prelepom mestu.

Uspon na Ahmicu počinje od samog doma tako što se krene putićem u pravcu jugoistoka. Odmah kod doma se može snabdeti vodom jer tu se nalazi prvi izvor, a već posle 2 km. hoda se dolazi i do drugog gde je voda izuzetno hladna i pitka. Put se dalje nastavlja istim pravcem i posle 1700 m se dolazi i do Ćafa Hajle (ćafa na albanskom jeziku znači livada-ledina) gde se nalazi i treći izvor koji je malo manje bogat vodom od prethodna dva.

Odatle se put nastavlja uzbrdo ka istoku. U početku je jedan nešto strmiji deo u dužini od oko 900 metara, a onda se praktično ide izohipsom koja vodi južnim obronkom Ahmice. Ahmica je u stvari najviši vrh planine Štedim i karakterističnog je kupastog oblika. Put kojim se prolazi vodi dalje prema Rusulji, pa je potrebno u pogodnom momentu odvojiti se sa njega prema severu i pronaći najpogodniju stazu koja vodi ka vrhu. Teren je uglavnom travnat, mestimično obrastao krivim borom (krivaja) i sa dosta žbunova borovnice. Od odvajanja, prvih 500-600 metara se nagib lagano uvećava, a pred samim vrhom se naglo povećava tako da je to i na neki način najteži deo staze.

Pogled sa vrha je izuzetan. Ka zapadu se greben Hajle prostire kao na dlanu, na istoku je Rusulja, a na jugu su kosovske planine sa jasno uočljivom Đeravicom i okolnim planinama. Lep je pogled takođe i na Rugovsku klisuru i dalje prema Peći.

Povratak nazad je istom stazom, uz par manjih odstupanja i tu nema šta mnogo da se doda.

Ova putanja je prelepa, prolazi se pograničnim krajevima ali uglavnom kroz administrativnu teritoriju Kosova. Usput se leti nailazi na mnoštvo šumskog voća (borovnice, ribizle, maline i jagode), prolazi se prelepim livadama i četinarskim šumama. Poželjno je imati lokalnog vodiča (pomalo i iz razloga bezbednosti) koji dobro poznaje sve detalje ovog kraja (istorijske, geografske, geološke i ostale) ali uz pomoć ovog tracklog-a se može napraviti i samostalni izlet.