Zlatar-Sjenica-Uvac (3,5km)
Dužina – 3500m
Savladani uspon – 50m
Najniža tačka treka – 1082m
Najviša tačka treka – 1110m
Kondiciona težina – 1
Tehnička težina – 1
Kanjon Uvca – Track201008021401
Stvarna dužina ovog treka je 83km i najveći deo je pređen kolima. Početna nmv – 1166 m., najniža nmv – 1002, najviša nmv – 1409. Podaci u generalijama se odnose na pešački deo.
Ovu turu smo napravili 2. avgusta 2010, supruga, 9-omesečna beba i ja.
Početak putešestvija je u blizini rehabilitacionog centra na Zlataru i nastavlja se putem Nova Varoš – Sjenica, u pravcu Sjenice. Nakon 32km lagane vožnje mašimo planirano skretanje, iako je ruta bila unešena u GPS. Vraćamo se na pravi, zemljani put i nakon 10-ak kilometara stižemo do mesta odakle smo planirali da krenemo peške. Parkirali smo auto u travi pored puta, nedaleko od konja koji se sladio planinskom travom. Par stotina metara niz strmu padinu nalazi se ulaz u Ušačku pećinu.
Nažalost, treći član ekspedicije nije bio dovoljno pripremljen(mislim na bebca 🙂 ), pa smo silazak do pećine ostavili za neki drugi put…
Sa GPS-om(Nokia N95 sa GPS software-om) u ruci krenusmo ka kanjonu. Pešačili smo kroz travu, punu uraslog kamenja, ispresecanu putićima koje su napravile divlje zveri. Nakon 500m se ulazi u šumarak – jelke, borići i leska…
Ima li još mnogo? Kad će taj kanjon? Are we there yet?! – dopiralo je od pozadi, dok je beba bezbrižno gledala u travu, viseći na mom desnom boku, u svom pojasu. Po ovome što prikazuje mapa, stižemo uskoro – kažem ja.
Nakon par minuta lepša polovina je odlučila da se stracionira, a ja da produžim u potrazi za kanjonom. Predao sam dete i nastavio dalje. Nisam ubeležio lokaciju na kojoj sam ih ostavio, računajući da ću se vratiti po njih istim putem(GPS mi prikazuje trag kretanja). Nastavio sam sam i za manje od 10 minuta sam se obreo na proplanku sa prelepim pogledom na kanjon Uvca. Ponesen prizorom, nastavio sam duž kanjona u pravcu mesta na kojem sam ostavio porodicu, računajući da se u jednom trenutku uključim na trasu kojom sam prošao. Ubrzo, došao sam na mesto kojim sam prošao, tj. presekao sam trek, ali se pojavilo sledeće pitanje…. Levo ili desno!!??
Sva sreća, bili smo u komunikaciji putem seta PMR toki-vokija, koji su korišćeni i kao bebi alarm, tako da je nalet panike suzbijen. LEVO je bio pravi izbor i ubrzo smo svo troje krenuli ka kanjonu prateći prethodno utabani trek.
Nervoza, umor, negodovanje – sve je nestalo kada smo ugledali sledeći prizor…
„Ulogorili“ smo se, prostrli ćebe i uživali u prizoru. Kako bih uslikao što lepše fotografije, spustio sam se 30-ak metara niže. I zaista, pružao se mnogo lepši pogled na kanjon. Photosynth možete pogledati OVDE.
Odjednom začuh „ćuk… ćuk“ ili nešto slično tome. Pogledao sam u pravcu dolazećeg zvuka, i u prvom trenutku nisam ništa primetio. Potom se iza omanjeg brdašca pojavio par belo-žuitih ušiju, a zatim i cela glava… Lisicaaa!!! Bio je to moj prvi susret sa divljom životinjom, u DIVLJINI. Potrčao sam ka mojima, ne iz razloga što sam se uplašio :), već da ih zaštitim. Ali gđa Lija se nije pojavila…
„Video si uši, kažeš…. Haha, moj muž se uplašio zeke!“ – ovako moja žena vidi celi priču, ali neka…
Ceo događaj je upotpunilo i mnoštvo belih supova koji lete ovim predelom.
Sve što je lepo kratko traje, bilo je kasno popodne i morali smo da krenemo nazad kako nas ne bi uhvatio sumrak, a treba stići nazad, skoro do Nove Varoši. Put do kola samo lako našli. Sa setom sam pogledao nizbrdo ka ulazu u Ušačku pećinu, koja će morati da sačeka sledeću priliku.
U tom momentu je naišao meštanin. Kratak, prijatan razgovor se završio saznanjem da ne moramo da idemo nazad ka Sjenici, već da možemo da nastavimo pravo, „kraćim“ putem, ka Novoj Varoši. Kartu čitaj, a seljaka pitaj se završilo sa 4 ćorsokaka i jednim pravim putem. Kao da smo se vozili u lavirintu. Lepom, zelenom lavirintu, prelepih pejsaža i čistog vazduha, te nismo ni jednog sekunda zažalili.
Asfalt :(…
Nešto nije u redu sa ovim KML fajlom, jer se ne prikazuje na stranici. Molio bih te da ispraviš to (ako ne možeš drugačije probaj da ga konvertuzeš u GPX, format u kome se nalaze svi do sada postavljeni trekovi na sajtu).
Ubacio sam originalni GPX. Kojim programom da editujem GPX kako bih ubacio bitne tačke?
Evo link za programe za editovanje treka http://freebiking.org/2007/12/gps-softver-za-pocetnike
Tačno se vidi gde si bežao od lisice i 4 puta promašio put 🙂
Ceo put si prošao običnim, putničkim automobiliom? To je bitno da se zna…
Sve je prešao Puntić, gde god se vidi put :). Kad sredim GPX videće se gde je bio parkiran auto, a koji deo je peške.
Putevi po Pešteru i oko Uvačkih jezera su jako dobri, jer je to prilično gusto naseljena teritorija (ne možeš da pređeš 3-4 kilometra a da ne nabasaš na neki zaseok), gde ljudi uglavnom cirkulišu od sela do sela putničkim kolima. Makadami, ali realno takvi da ti za prolazak nije potreban terenac. I sad početkom februara, dakle u zimskim uslovima, mi kao nešto učestvujemo na „4×4 belom karavanu“, a svaki čas se mimoilazimo sa golfovima i jugićima 😛