biciklistički trekovi

Dužina trase – 68 km
Ukupni uspon – 950 m
Najniža tačka – 400 m
Najviša tačka – 950 m
Kondiciona težina – 5/10
Tehnička težina – 6/10
Izvora pitke vode – 7

Grza – Troglan Bare – Prskalo – Valkaluci – Velika Brezovica

Trasa ove vožnje vodi kroz samo srce Kučaja, tačnije njegov južniji deo, koji čine prevashodno visoravan i blago zatalasan teren. Teren je potpuno nenaseljen i poprilično šumovit, mada se šume i pašnjaci dinamično smenjuju, ne ostavljajući nimalo prostora za monotoniju u vožnji. Šumske sastojine su raznovrsne; dominira bukova šuma, ali će u centralnom delu ove vožnje, kako u odlasku tako i u povratku, na pravcu koji se pruža od Troglan Bara ka Velikoj Brezovici trasa vožnje biti okružena bogatim kompleksima četinarskih šuma. Trasa obiluje atrakcijama, uključujući i hidrografske (vrelo Grze, vodopad Valkaluci, ponor Uviralo).

Na ovu vožnju se polazi sa izletišta Grza, gde se ujedno nalazi i veoma atraktivno vrelo istoimene reke (posebno impozantno u proleće, kada ima puno vode), pećina, kao i dva mala, ali vrlo lepa jezera. Ispod planinarskog doma Grza koji se nalazi u neposrednoj blizini ima dovoljno mesta da bezbedno parkirate automobile, a pristup je asfaltni, od magistrale Paraćin-Zaječar (doduše u izuzetno lošem stanju).

Prvih 7 kilometara, odnosno praktično najteži deo uspona, u kome savlađujete 300 m visinske razlike, vozite po asfaltu, sve do četinarskih šumaraka na zapadnom obodu Pešterca (u neposrednoj blizini nalazi se i istoimeni lovački dom, oko 1 km udaljen od trase vožnje putem koji se odvaja ka Velikom Igrištu). Odatle kreće talasast teren šumskim putem zadovoljavajućeg kvaliteta, tek mestimično nešto kamenitijim i neravnijim, ali ipak sasvim pristojno provoznim. Desetak kilometara dalje izbijate na Malu Brezovicu, gde se put kojim se krećete spaja sa trasom glavnog transferzalnog puta koji preseca Kučaj na potezu od Pasuljanskih Livada do Dubašnice. Tim putem nastavljate preko Troglan Bara, gde se u četinarskom šumarku s desne (severne) strane puta, sakrivena od pogleda, nalazi „Rankovićeva vila“, a preko puta nje je oronula žuta zgrada koja je nekada pripadala šumskom gazdidinstvu. Pored te zgrade postoji česma koju možete iskoristiti da dopunite zalihe vode (ako je česma skinuta kada naiđete, možete slobodno da natočite iz potoka koji protiče pored „Rankovićeve vile“ preko puta).

Sa Troglan Bara nastavljate putem ka istoku, do raskrsnice na samom početku vojnog poligona Pasuljanske livade, poznatoj kao „treća rampa“. Tu se sa glavnog puta odvajate ka severu, putem koji će na kratko skrenuti na istok, a zatim ponovo poći na sever i spustiti se u dolinu reke Nekudovo, u neposrednoj blizini ponora Nekudova, poznatog kao Uviralo. Ako želite da se spustite do Uvirala, krenite par stotina metara nizvodno od mesta gde izbijete na glavni put koji ide dolinom reke. Trasa vožnje nastalja uzvodno, gde na 33-ćem kilometru od starta dolazite do nadaleko čuvenog vodopada Prskalo, koji ćete videti visoko iznad puta, s desne strane (postavljena je i tabla na putu koja vam pomaže da ga ne promašite). Ukoliko poželite da se popnete do Prskala pedesetak metara uzvodno nalazi se puteljak koji gazi reku i kreće gore, a u slučaju previsokog vodostaja odmah iza toga nalaze se sva debla preko kojih se može preći reka bez kvašenja. Pored Prskala postoji lepa livada sa stočićem i klupicama, mesto kao stvoreno za kampovanje, ili barem pauzu za ručak.

6 km dalje uzbrdo stižete u lovište Valkaluci, jedno od najlepših mesta na prostorima Kučaja. Iza velike livade na koju izbijate kada prođete „kapiju“ skrojenu od četinarskog drvoreda na raskrsnici skrećete levo i kilometar dalje naići ćete na Lovački Dom Valkaluci, smeštajni objekat sa najboljom atmosferom i najlepšim okruženjem na Kučaju, čija trpezarija napravljena od oblica (brvnara) predstavlja pravo remek delo planinske arhitekture i stilizacije enterijera. Nakon posete ovoj oazi (iz koje vam se sasvim sigurno neće odlaziti) put vas vodi dalje kroz gustu šumu ka Velikoj Brezovici, najvećoj livadi na Kučaju, dugoj gotovo 4 km. Ova trasa vas ne prevodi celom dužinom preko Velike Brezovice, već na njenom samom početku skrećete ka jugu, putem koji vodi ka lovačkom domu Javorak i dalje prema magistrali Paraćin-Zaječar. Kod Javorka napuštate široki, nasuti kamionski put i ponovo stupate na veoma lepi šumski put koji ide kroz gustu bukovu sastojinu, koji će vas ubrzo spustiti na asfalt kojim ste se od Grze peli ka Peštercu.

Ovo je jedna jako lepa, ne previše naporna vožnja kroz živopisne predele, primerena za celodnevni boravak na biciklu u proleće i leto (možda malo predugačka za kratak jesenji dan, sem ako niste malo brži ili ako krenete jako rano izjutra), koja neće predstavljati napor prosečnom rekreativcu. Na istom prostoru se mogu osmisliti i slične, ali kraće, pa samim tim i manje zahtevne trase čija je krajnja tačka nešto bliže na severu. Na primer, ovu vožnju možete značajno skratiti tako što ćete kada stignete na raskrsnicu na Maloj Brezovici, umesto da skrenete levo ka Troglan Barama, skrenuti desno ka Velikoj Brezovici i već nekoliko kilometara kasnije uključićete se na povratni deo trase (na raskrsnici puta koji vodi od Valkalucija).