Stazama srpske vojske 1915: Jarčujak – Vranovac – Kaona 42km
Dužina treka 42 km
Ukupan savladani uspon 630 m
Najniža tačka treka 221 m
Najviša tačka treka 640 m
Kondiciona težina 3/10
Tehnička težina 4/10
Voda u kućama na treku, pivo u kafanama na putu Kaona – Roćevići – Jarčujak
Ovo je predlog jedne u nizu poslepodnevnih vožnji biciklom po okolini Kraljeva, ka mestu koje je geografski spoj planina Jelice i Čemerna, a istorijski – ruta povlačenja srpske vojske ka Krfu 1915. godine.
Trek počinje kod kasarne u Jarčujaku, 4 km istočno od Kraljeva. Prolazi se kroz vikend naselje, pored strelišta Karapandža, grebenom koji graniči sela Vrdila i Konarevo. Put je većinom makadam, mada ima i asfaltnih deonica, a hrastova šuma kroz koju se prolazi pruža mogućnost za odmor u debelom hladu. U usputnim kućama možete dopuniti zalihe vode, ali je mnogo verovatnije da ćete prvo biti ponuđeni rakijom.
U mestu zvanom Verigove bare pod pravim uglom sečemo asfaltni put koji od Konareva (i Mataruške Banje) vodi ka Vrdilima i počinjemo lagani uspon, ostavljajući Progorelicu i Lopatnicu sa leve i Roćeviće sa desne strane.
Dosta je puteva kojima se omogućava skraćivanje vožnje i izlaz na Ibarsku magistralu (levo) ili put Kaona – Kraljevo (desno).
Vidik se polako širi, već smo na 400mnv i pruža se pogled na Stolove i Jelicu. Posle skretanja za Lopatnicu uspon postaje strmiji, za 5 km penjemo se na 640mnv, što je duhovni cilj ove vožnje – brdo Klik iznad Vranovca, mesto na kome je prošle godine podignut i osveštan mermerni krst na kome je uklesano: „Braneći Kralja i otadžbinu u izgonu od Austro-Ugarske na ovim brdima izginuše vojnici Donjo-Vasojevićke brigade i Drinske divizije u noći Svetog Dimitrija. Večan im pomen!“
Odatle se pruža predivan pogled na planinu Troglav ka jugu sa kojom nas deli klisura reke Tolišnice/Lopatnice, a Jastrebar, južni vrh Jelice promalja se kroz granje ka severu.
Nastavljamo ka Kaoni solidnim makadamom.
Iako u sledećih skoro 4 km faktički gubimo tridesetak metara visine, u stvarnosti put se sastoji od nekoliko kratkih strmih uspona praćenih nizbrdicama koje iziskuju solidnu snagu i kondiciju u nogama. Najzad, izlazimo na afaltni put, 2 km od Kaone. Ka Kraljevu sledi spust serpentinama koje mogu da se mere sa bilo kojim silaskom sa najviših srpskih planina, samo što kraće traju. Treba paziti na automobile koji su retki, ali seku krivine više od uobičajenog zbog male širine puta. Nizbrdica postaje blaža kroz Roćeviće, Vrdila i Drakčiće i dovoljna je da u tih 15 km vozite podosta brže od vožnje po ravnom. Potom sledi pedesetometarski uspon na Ružića brdo „kod topa“, pa još jedan mali silaz/uspon i stižemo na polaznu tačku kod kasarne u Jarčujaku.
Ljubiteljima istorije preporučujem i tekst o usponu na Čemerno, sa posetom krstu „spasiocima Srbije“ nedaleko od vrha Smrdljuč.
Komentari
Nema još komentara.