Opipavanje Čemerna (G. Dubac, Propljenica) 85km
Dužina treka 85 km
Ukupan savladani uspon 1340 m
Najniža tačka treka 210 m
Najviša tačka treka 1005 m
Kondiciona težina treka 5/10
Tehnička težina treka 3/10
Broj polja sa malinama – da ne poverujete koliko veliki 🙂
Kliknite na link za preuzimanje GPX fajla)
Kraljevački biciklisti planinu Čemerno relativno slabo posećuju, ne zato što tamo nema šta da se vidi – naprotiv! Razlog je u njenoj zavučenosti iza Troglava i relativno velikoj udaljenosti početnog uspona na vrhove. Potrebno je preko dva i po sata biciklom da iz bilo kog smera dođete na krajnji uspon, bilo od strane Ibarske magistrale, sa severa od Tolišnice, juga od reke Studenice ili sa istoka od Kaone. Kad dodam i vreme za povratak, ne preostane baš previše za vožnju po samoj planini.
Ovo je vožnja po njenom jugoistočnom obodu. Do Kaone vodi kvalitetan asfaltni put koji nije previše prometan. Na raskrsinci pre ulaska u sam gradić, put nas vodi levo na naselju Gornji Dubac.
Polako se penjemo na 670mnv, pa silazimo u dolinu reke Bjelice na 530mnv. Odatle kreće konstantan uspon koji možete završiti 1581 metara visokom Smrdljuču, vrhu Čemerna. Put do Gornjeg Dubca je nekada bio asfaltiran, ali se na par deonica asfalt potpuno izgubio.
Donji Dubac – dvadesetak kuća u centru sela, par objekata nekada privredno aktivnih i prodavnica… Juna 2010. kada smo mi bili tamo, imali smo to neprijatno iskustvo da kupimo poslednje slatkiše i sokove jer se radnja zatvarala. (Kažu seljaci, sledeća najbliža je na par kilometara ka Donjem Dubcu).
Želimo im da neko ponovo oživi ovu prodavnicu, posebno što su iz pravca Donjeg Dubca dobili novi asfaltni put, a kada smo krenuli dalje, duž puta smo primetili dosta obnovljenih kuća. Nadam se da u njima neko stalno živi, a ne da su to vikendice potomaka ljudi iz ovih krajeva.Nastavljamo dalje ka najvišoj tački puta – odvajanju za vrh Čemerna – Smrdljuč, prolazeći kroz nepregledne malinjake. Na raskrsnici biramo levi put ka Propljenici, ostavljajući dalji uspon za neki drugi dan.
Ubrzo nam se ukazuje masiv Troglava, a levo od njega – Kraljevo, do kog vazdušnom linijom ima više od 25km. Malinjaci polako nestaju, a kraj puta polja zrelih šumskih jagoda.
Kreće spust! Vozimo strmim putem koji prati reku Propljenicu, a travnate livade ustupaju mesto kamenim liticama. Izgubivši preko 500mnv izlazimo na širok makadam na ušću u reku Tolišnicu koja je napravila divan kanjon obliazeći planinu Troglav.
Par kilometara kasnije prolazimo pored napuštenog rudnika magnezita u Stanči, gde se Tolišnica spaja sa Kaonskom rekom i formiraju Lopatnicu pored koje nas put vodi kroz par predela gde su ljudi ozbiljno počeli da ulažu u seoski/ekološki turizam. Seoska domaćinstva sa izdavanjem soba, bazeni za kupanje, sve to čini ekološki centar Lopatnicu. Želimo im da uspeju u tom poslu!
Gledajući u lepote prirode kojom smo okruženi, nismo ni obratili pažnju da je put postao asfaltni.
Povećavamo brzinu do naselja Bogutovac gde se odlučujemo da nastavimo Ibarskom magistralom u koloni do Kraljeva. Put je pre par godina proširen i propisno obeležen pa je bezbednost dvotočka zadovoljavajuća.
Oni koji ne žele vožnju magistralom, mogu izabrati makadamski put sa druge strane reke Ibar preko koje se prelazi visećim mostom i dalje se preko Zamčanja i Crne reke stiže do Mataruške Banje.
OVU TURU TREBA PONOVITI, VREDELO JE!