pešački trekovi

Dužina trase – 27-28 km

Ukupni uspon – 790 m

Najniža tačka – 553 m

Najviša tačka – 1625 m

Kondiciona težina – 5/10

Tehnička težina – 3/10

Izvori pitke vode – 2

Zlatar-Milesevka_15052010

Početak ovog veoma interesantnog trekinga je u Novoj Varoši kod crkve u Drmanovićima koja se nalazi na trećem kilometru puta prema Sjenici. Do Nove Varoši se veoma lako dolazi magistralom iz pravca Zlatibora kolima ili redovnim autobuskim linijama. Pošto trek nije kružan, potrebno je da vas na kraju kod manastira Mileševa sačeka neki dogovoreni prevoz, a pretpostavljam da odatle može i da se nađe taksi do Prijepolja. Od Prijepolja takođe postoje redovne autobuske i železničke linije prema svim pravcima.

Od crkve se kreće malo naniže u pravcu juga i veoma brzo se ulazi u šumu odakle počinje lagani uspon. Nakon 3200 m se dolazi do prvog izvora na putu-Crvene vode i stvarno tu vredi dopuniti zalihe jer je voda izvrsnog kvaliteta. Od Crvenih voda kreće malo oštriji uspon dalje kroz šumu i staza postoji sve do nekih stotinak metara ispod vrha Velika Krševa. Do samog vrha je potrebno malo improvizovati kroz šumu i po nešto većem nagibu, ali nije nikakav problem da se i to parče puta dosta brzo savlada. Vrh Velika Krševa je najviši vrh na Zlataru i visok je 1625 m. Sa njega se prostire lep pogled prema južnim delovima Zlatara i dalje prema Jadovniku. Vrh je verovatno dobio naziv po velikoj količini kamenja svih mogućih oblika i veličina koji se nalaze na njemu pa je potreban i malo veći oprez prilikom kretanja i spuštanja na drugu stranu. Odmah ispod vrha je potrebno preći preko prekrasne livade u dužini od nekih 700-800 m nakon čega se izlazi na kolski put kojim se dalje ide u pravcu juga i kanjona.

Usput se prolazi pored brda Mala Merica (1517 m), kroz zaseoke gornje i donje Pravoševo i na kraju se preko Osojskog potoka dolazi do lokaliteta Podcrkvine. Od izlaska na put do Podcrkvina je potrebno preći oko 9 km i svo vreme teren je blago zatalasan. Od donjeg Pravoševa, put prati klisuru Pravoševske reke koja se kod Podcrkvina uliva u Međansku reku. Usputni predeli su fantastični sa stalnim pogledima na susedni Jadovnik. Podcrkvine predstavljaju skupinu par kućica i potrebno je proći između njih a posle toga malo obratiti pažnju dok se ne pronađe prava staza kojom se ulazi u kanjon Međanske reke.

Staza u kanjonu je dosta uska i na nekim mestima zarasla, tako da je potreban veći oprez prilikom prolaska. Nakon jednog kilometra hoda se dolazi do mesta gde je potrebno spustiti se niz nešto veći nagib po siparu sve do same reke. Tu je potrebno preći reku koja nije nešto posebno široka, ali je kamenje dosta klizavo i potrebno je paziti gde se gazi. Odatle staza opet vodi naviše i posle 1600 m se dolazi do Sedreničkog potoka. Potok je zanimljiv zbog nataloženog krečnjaka koji stvara interesantne oblike. Spustom pored potoka uskom i dosta zaraslom stazom se dolazi do samog ušća Međanske reke u Mileševku. Tu je potrebno par puta preći reku preko improvizovanih prelaza i neko vreme ići njenom levom obalom, da bi se posle 700 metara hoda opet prebacili natrag na desnu stranu. Odatle treba pronaći stazu koja vodi uzbrdo i posle 50-ak metara uspona nastaviti njom. Staza svo vreme ide paralelno sa rekom, neki put na višoj a neki put na nižoj koti. Usputni predeli su fantastični, strme litice po kojima kažu da rastu i Pančićeve omorike se obrušavaju do reke koja huči i svom silinom krči svoj put prema kraju kanjona. Staza je na nekim mestima šira, na nekim uža i povremeno prolazi kroz šumu. Na pojedinim delovima je potreban oprez zbog odrona ili zbog rastinja koje pravi prirodne prepreke. Staza negde ide visoko iznad reke, a negde se toliko spušta da skoro pomislite da možete da skočite u vodu. Posle oko 6 km hoda od momenta prelaska na desnu stranu, stiže se do mesta odakle se preko puta reke vidi Jerinin grad, ostaci utvrđenja iznad Hisardžika. Tu se kanjon već lagano širi, a staza se nastavlja pored i kroz tunele koji su svojevremeno napravljeni u nameri da se izgradi put kroz kanjon od Prijepolja do Sjenice. Od Jerininog grada do manastira Mileševo je potrebno preći još 2200 m.

Kanjon Mileševke je zaista poseban i svakako ga bar jednom u životu treba proći. Ovde je opisan jedan od mogućih pravaca, a takođe može da se dođe do njega i iz pravca Sopotnice ili iz pravca Katunića (najviši vrh Jadovnika). Leti kad je voda niska, kažu da može da se prođe i pešačeći kroz samu reku. Tad je potreban i dodatan oprez zbog zmija koje su svoje stanište našle u kanjonu, bez obzira da li se ide stazom ili kroz samu reku.

Ostale fotografije mogu da se pogledaju na sledećem linku:

http://picasaweb.google.com/Udahniprirodu.01/KanjonRekeMilesevke

A kompletna priča na ovom:

http://zoranvujosevic.blog.rs/blog/zoranvujosevic/priroda/2010/06/29/kanjon-reke-milesevke