Kopaonik: Lisičja stena-Gobelja-Oštri krš-Karaman (20 km)
Dužina trase – 20 km
Ukupni uspon – 675 m
Najniža tačka – 1662 m
Najviša tačka – 1931 m
Kondiciona težina – 3/10
Tehnička težina – 1/10
Izvori pitke vode – 2
Lisicja stena-Gobelja-Ostri krs-Karaman
Kopaonik je kao što je svima poznato naš najveći zimski turistički centar i kao takav je dosta popularan u širokim narodnim masama. Za planinare on predstavlja jedno nepregledno prostranstvo koje u svakom godišnjem dobu pruža maksimum svojih bezbrojnih resursa. Do Kopaonika je veoma lako doći bilo sopstvenim, bilo javnim prevozom, a što se tiče smeštaja postoji sve od luksuznih hotela, preko dobrih privatnih aranžmana sve do lepo opremljenih planinarskih domova. Kopaonik je i nacionalni park i sve što je potrebno to je da se dođe tamo i da se krene u uživanje bilo koje vrste: planinarenje, bicklizam, skijanje i ostali sportovi, gljivarenje, branje lekovitog bilja, borovnica, malina, jagodica i mnogo-mnogo drugih lepih stvari.
Ovaj pešački trek počinje u samom centru Kopaonika i prolazi veoma živopisnim delovima takozvanog “Ravnog Kopaonika”. Tu nekih velikih uspona i spuštanja nema, ali s obzirom na popriličnu “zatalasalost” terena ipak se u tih 20-ak km dužine skupi i nešto ispod 700 m uspona.
Iz bilo kog dela centra Kopaonika je potrebno poći stazicom prema Marinoj vodi. Usput se prolazi pored doma PD Kopaonik u čijoj neposrednoj blizini se i nalazi česma sa odličnom vodom. Pređe se asfaltni put prema Brzeću i uđe se u šumu gde se odmah dalje nastavlja staza u pravcu severa.
Staza ide paralelno sa asfaltnim putem, ali zbog izuzetno guste četinarske šume ima se utisak da se nalazite usred neke dobre nedođije. Posle 1700 m se dolazi do potočića Vilina voda i taj kraj stvarno izgleda kao i što mu samo ime kaže.
Nakon Viline vode se veoma brzo dolazi do prevoja Jaram i tu je potrebno skrenuti na levo u pravcu severozapada i pratiti kolski put koji vodi pravo do Lisičje stene. To je jedan relepi geomorfološki spomenik na kome se može sasvim lepo odmoriti u debeloj hladovini okolnih četinara.
Od Lisičje stene se put nastavlja dalje u pravcu severa i tu je potrebna mala opreznost. Zbog obilja močvarnog terena nije moguće dalje pratiti stazu koja vodi prema Rvatskim bačijama, već je potrebno malo improvizovati po nešto nezgodnijem krševitom terenu na malo višoj koti, uraslom u duboku travu. Tim terenom se preko Ćurčićke ravni dolazi do kolskog puta kojim je moguće veoma brzo stići do Bačija. Nastavak u pravcu severa strmom kosom vodi direktno na greben Gobelje i do vrha Mala Gobelja. To je odličan vidikovac sa koga se pruža dobar pogled na susedni Oštri krš i ostale severne vrhove Kopaonika.
Dalje se ide u pravcu vrha Velika Gobelja koji se nalazi južno od Male i do koga se takođe može doći bez problema. Postoje glasine da se baš i ne preporučuje izlazak gore zbog toga što je ovaj vrh dosta bio bombardovan tokom NATO agresije i da je moguće da još uvek nije sve očišćeno gore. Staza koja vodi od Male Gobelje prema Oštrom Kršu se pruža lučno izvijenim obodom Suvog Jelka – klisure Gobeljske reke koja tu i izvire.
Potrebno je preći oko 2600 m do Oštrog Krša, staza je prelepa, prava planinarska koja dobrim delm vodi linijom izohipse i tek se neposredno pre Krša neznatno izgubi visina.Tu se nalazi i izvor gde se mogu dopuniti zalihe vode. Oštri Krš je takođe vidikovac odakle se lepo može videti dolina Gobeljske reke. On je karakterističan po tome jer je to jedino stanište runolista na Kopaoniku.
Od Oštrog krša staza se nastavlja dalje južno preko Zanoveti i puteljkom koji vodi preko Kopaoničkih livada stiže se do hotela Srebrnac. Odatle do Jarma nema još mnogo i može se ići ili asfaltom ili stazom koja ide paralelno sa njim. Asfaltom je malo lakše jer nema nekih visinskih odstupanja kao tom stazicom kojom je potrebno preći preko još jednog brda.
Od Jarma dalje postoje tri mogućnosti. Prva i najbrža je da se nastavi asfaltom sve do centra. Druga je da se ide opet onom stazicom kroz šumu kojom se i došlo do Viline vode. Treći koji je i prikazan na tracklog-u je da se skrene levo i skijaškom stazom pored Vučka da se popne na greben Karamana. To je i poslednjih 100 metara uspona i posle toga na grebenu je sve ravno sa blagim spuštanjem na kraju prema Pajinom preslu. Usput se prolazi pored grupe monolitnih granitnih stena odakle se pružaju odlični vidici na okolne planine. Od Pajinog presla put vodi samo nizbrdo sve do centra i polazišne tačke.
Ovo je tura koju nikako ne bi trebalo zaobići prilikom posete Kopaoniku ili barem neke delove kao što su Vilina voda, Gobelja i Oštri krš. Dosta je lagana i može da posluži ili kao zagrevanje za neke jače ture ili kao odmor posle njih. U letnjim mesecima svuda usput je pravo obilje raznih gljiva, borovnica i malina tako da tu čovek može da se nauživa u svim lepotama, a takođe da dobije i pravi gastronomski užitak.
Priča o ovom i o ostalim izletima na Kopaoniku može da se pogleda na sledećem linku:
Buco, ovo je pravi način da se do ljudi doturi informacija šta Kopaonik u stvari može da im ponudi, da se demistifikuju predrasude da je on zbog postojanja ski centra izgubio svaku vrednost. Neverovatno je koliko je lako zaboraviti na sve to – za pet minuta šetnje kroz šumu više nema nagoveštaja da se bilo šta „urbano“ uopšte nalazi bilo gde u blizini. A postojanje ski centra samo pogoduje većoj ponudi smeštajnih kapaciteta, čije su cene van ski sezone sasvim razumne (pre svega mislim na planinarske domove Kopaonik i Rtanj).
Inače baš si izabrao sjajne fotke, koje na pravi način ilustruju lepote visoravni Kopaonika.
Veruj mi da sam i ja sam imao te predrasude u vezi Kopaonika sve dok ga nisam na ovaj način upoznao.
Kao što si i sam rekao, bukvalno je samo PET minuta potrebno da se čovek udalji od centra i da zaboravi da on uopšte i postoji.
Imali smo odličnog vodiča po Kopaoniku (Stanu Gleđ) koja nam je pokazala mnogo toga. Ostaje nam dalje istraživanje tog ogromnog prostranstva, pa se nadam da će biti još ovakvih prikaza (trenutno su mi još dva u fazi pripreme).
Takođe se nadam da će i ostali da se aktiviraju malo više u cilju postavljanja svojih trekova i fotki. To bi stvarno bilo neophodno da se uradi baš zbog te činjenice da su tamo smeštajni kapaciteti veoma veliki i raznovrsni, pa samim tim i planinarske akcije bi trebale da postoje u velikom broju, a opet bi se sve to veoma kvalitetnije doživelo uz pomoć jedne kompletne baze mogućih staza na Kopaoniku. Postojeće karte i priručnici koji opisuju sve te planinarske staze nisu baš potpuni i imaju grešaka a dok sačekamo da se sve to izmeni i objavi može da prođe dosta godina. Jovan Đokić je letos radio markiranje staza tamo i govorio je o tome kako bi sve trebalo uneti u nove karte. Eh sad, Jova je svoj deo posla uradio, ali dok relevantni faktori odreaguju i preduzmu dalje radnje, bojim se da će to potrajati. Do tada će biti bolje da se oslonimo na GPS markiranje!