biciklistički trekovi

Dužina trase – 70 km
Ukupni uspon – 1200 m
Najniža tačka – 80 m
Najviša tačka – 550 m
Kondiciona težina – 5/10
Tehnička težina – 5/10
Izvora pitke vode – 5

TransMiroč: od Milanovca, preko Miroča i Štrpskog korita do Tekije

Područje Velikog i Malog Kazana svakako predstavlja najživopisniji deo Dunavske magistrale, ali ako put uz sam Dunav već poznajete, ili jednostavno ne želite da vozite po asfaltu, evo kako da to rastojanje prevalite na alternativni način, prolazeći kroz srce Miroča, preko mističnih prostora Štrpskog Korita. Ova trasa nije kružna, što znači da predstavlja odličnu alternativu za duža biciklistička proputovanja u kojima biste sutradan nastavili dalje niz Dunav, ili za dvodnevne akcije, gde biste za povratak na polaznu tačku odabrali neki drugačiji put (na primer, upravo pomenuti deo Đerdapske magistrale kroz Kazan). Donji Milanovac i Tekija predstavljaju glavna turistička središta Đerdapa, tako da u bilo kom od ovih mesta možete lako obezbediti prenoćište nakon što se napunite utiscima u ovoj vožnji (moćete konsultovati Bazu jeftine spavke na Freebiking sajtu).

Ova trasa nije tehnički teška – sem što je za nju odabran jedan od najživopisnijih puteva koji vodi preko Miroča, radi se i o putu odličnog kvaliteta, koji se (u svom makadamskom delu) može svrstati u red najkvalitetnijih makadama, te ćete na njemu retko nailaziti na ozbiljniji kamenjar ili blato. Dakle, iako je reč o trasi dugoj čitavih 69 km, njome ćete dosta lako i brzo napredovati. Sa kondicione tačke gledišta ova trasa takođe ne spada u ekstremne, ali morate biti spremni da malo zapnete uzbrdo, posebno u prvom delu, na kome se trasa penje ka selu Miroč i platou istoimene visoravni. Kada se jednom popnete, naizgled ćete se kretati po terenu koji je ravan, odnosno blago zatalasan, međutim u tom „talasanju“ uspećete na tih 69 km puta da sakupite oko 1200 m uspona, što znači da ipak ovu živopisnu vožnju ne treba potceniti i upustiti se u nju potpuno kondiciono nespreman.

Porečki zaliv

Početak puta je u Donjem Milanovcu, iz koga ćete lagano kliziti magistralom u širokom luku oko Porečkog zaliva, gde ćete, nakon prelaska mosta, skrenuti na sever, ka Kazanu. Međutim, već nekoliko kilometara docnije magistralu napuštate i ustremljujete se (takođe asfaltnim) putem strmo uzbrdo ka selu Miroč. Zbog jakog nagiba ovog puta metri će vrlo brzo ostajati za vama i pružaće vam se sve širi pogled na Porečki zaliv i veliku krivinu koju Dunav pravi na tom delu. Pred vama će se ukazati nepregledna prostranstva Miročkih šuma, iz kojih tu i tamo izviruje poneki usamljeni salaš.

Uspon ka Miroču

Petnaestak kilometara nakon što ste krenuli iz Milanovca obrećete se u selu Miroč, što je prva prilika za predah, i ujedno poslednja prilika za kontakt sa „civilizacijom“ pre nego što, sa druge strane Miročkog platoa, stignete do Petrovog sela. Ipak, savetujem vam da pauzu napravite nešto kasnije, nakon što se spustite u dolinu Ravne reke – ovaj idilični ambijent rečice koja vijuga kroz zelenu dolinu punu četinara nagnao je ljude da naprave lepo izletište, sa ozidanom česmom, i stolom za ručavanje sa nadstrešnicom. Koliko god uživali u ambijentu Ravne reke i maštali na temu kako bi bilo lepo na tom mestu i kampovati (ovo je svakako, zbog svoje centralizovane geografske pozicije, odlična „baza“ za bajkersko tumaranje po Miroču), još je dosta kilometara puta pred vama i treba produžiti dalje.

Izletište Ravna reka

Na Ravnoj reci

Nakon nekoliko kilometara kretanja dolinom Ravne reke izvlačite se ka centralnom delu Štrpskog korita, koje svakako predstavlja najneobičnije područje na Miroču. Ovaj kraški teren prepun je vrtača i ponora, a u isto vreme i veoma bogat raznovrsnom vegetacijom – od šipražja, preko bukovih i hrastovih šuma do četinara, na ovoj blago zatalasanoj visoravni će se dinamično smenjivati i mešati, odajući utisak izuzetnog bogatstva flore. Ovaj prostor je i sjajan teren za branje gljiva, pri čemu je Miroč poznat i kao odlično nalazište smrčaka.

Na obodu Štrpskog korita

Na 38. kilometru trase uključićete se na još kvalitetniji put, glavnu saobraćajnicu istočnih padina Miroča, koja od Kladova vodi do Petrovog sela, da bi onda zaokrenula ka jugoistoku i vratila se ka Brzoj Palanci preko Kiloma. Vi tu skrećete levo, ka centru Petrovog Sela (takođe rasutog po brdima kilometrima unaokolo, poput Golubinja), od čijeg centra počinje potez asfalta dug nešto preko 6 km. Međutim, na 54. kilometru puta vi ponovo skrećete levo, na makadam, i posle kraćeg spusta u dolinu reke Kosovice hvatate grebenski put koji vas vodi prema Tekiji, sa koga se na više mesta pružaju atraktivni pogledi na Dunav. U neposrednoj blizini ovog puta, tek oko kilometar udaljena od njega, nalazi se atraktivna protočna pećina na rečici Kašajni. Ako imate vremena za ovo kraće skretanje, uživaćete u ambijentu ovog neobičnog speleološkog objekta i njegovom šumovitom okruženju (u pratećoj .gpx datoteci ova tačka nosi oznaku KASAJNA P).

Spust ka Tekiji

Spust u Tekiju je, kao što to strme padine Miročkog platoa diktiraju, prilično iznenadan i kratak, lep i inspirativan, pružajući vam priliku da, nakon krstarenja egzotičnim prostorom kakav je Miroč, ponovo dođete u kontakt sa velikom rekom, koja je na ovom prostoru početak i kraj svega.

Trek preuzet iz Freebiking Atlasa.