pešački trekovi

Dužina trase – 35 km (16+19)
Ukupni uspon – 1050 m
Najniža tačka – 370 m
Najviša tačka – 950 m
Kondiciona težina – 7/10
Tehnička težina – 3/10
Izvora pitke vode – 6

Grza – Troglan Bare – Prskalo – Lisine

Vrelo Grze

Šta Grza i Lisine imaju zajedničko? U pitanju su dve od tri tačke na ogromnom prostranstvu Kučajskih planina gde postoje planinarski domovi (treći je u Beljevini kod Zlota). Međutim, zbog udaljenosti i nedostatka markacija koje bi ove pristupne tačke sa južne i zapadne strane Kučaja spojile u nešto što bi moglo da poprimi obrise Kučajske planinarske transferzale, planinari koji dođu na vikend u neki od ovih domova uglavnom se zadovoljavaju šetajući u krugu od nekoliko kilometara unaokolo, ne zalazeći dublje u unutrašnjost Kučajskih planina. A Kučaj je upravo tipičan primer prostora gde su daljine i dubine neuporedivo misterioznije i uzbudljivije nego visine, gde se u svoj svojoj ubedljivosti spoznaje pojam nenaseljenog, divljeg prostranstva, kojim se može danima tumarati bez dodira sa civilizacijom i sa tek sporadičnim ulascima u domet mobilne telefonije. Jedan prostor na kome se zaista osećate odsečeni od urbanog sveta u kakvom živite, koji vam svojim bujnim šumama i isprepletenim grebenima koji se pružaju u nedogled donosi osećaj ušuškanosti i zaštićenosti, jedan savršen beg kakav retko gde možete iskusiti.

Jezero na Grzi

Možda vam je nekad palo na pamet kako bi bilo lepo stići pešice od Grze do Lisina (ili obrnuto), ali ste bili obeshrabreni činjenicom da ne poznajete teren i da ćete se u lavirintu šuma i rečnih dolina koji se prostire između ove dve tačke sigurno izgubiti? GPS era je ono što je doskora delovalo nemoguće bez iskusnog vodiča (a takvih je za prostore Kučaja vrlo, vrlo malo) učinila mogućim…

Šume iznad Grze

Pred vama je jedna od nekoliko lepih varijanti za pešački prelaz od Grze do Lisina. Teško je reći da li je najlepša, ali je prilično izvesno najkraća; verovali ili ne, od Grze do Lisina deli vas samo 35 km… To je rastojanje prema kome se možete postaviti dvojako: odlučiti da ga, rasterećeni, krenuvši u cik zore i u brzom tempu, bez dužih zadržavanja bilo gde, pređete za jedan dug letnji dan, ili poneti sa sobom kompletnu kamp opremu, hodati lagano uživajući u prirodi i upijajući nestvarnu lepotu ove poslednje prave divljine u Srbiji, podelivši ovo rastojanje u dva opuštena i nezaboravna dana. Ja bih rekao da ovaj drugi pristup ima mnogo više smisla, ali koliko planinara, toliko ćudi 😎 . Snažnu potporu predlogu dvodnevne ture daje i plato pored vodopada Prskalo na koji stižete 16 km nakon što krenete sa Grze, koji je prosto idealan da na njega pobodete šator, okrepite se u hladnoj vodi Prskala i uživate u miru uz pucketanje logorske vatre do duboko u noć.

Troglan bare

"Rankovićeva vila"

Ova trasa je veoma dinamična, kako po konfiguraciji terena tako i po biljnim zajednicama koje vas okružuju dok je savlađujete, ali nije teška. Nigde na njoj nema nekih dugih uspona, a jedina mesta gde ćete morati da zapnete uz malo jaču strminu jeste padina Malog Javorka uz koju krećete na samom početku trase od Grze, i kada dvadesetak kilometara kasnije počnete da se izvlačite iz doline Resavice na greben Židiljske aršice. Na ovom putu ćete videti sve što divljina može da pruži: bukove šume, četinarske šume, mešovite šume, velika prostranstva cvetnih livada, planinske potoke i reke, živopisne klisure, a trasa obuhvata i dva od tri veća vodopada na prostorima Kučaja, krenuvši od prelepog vrela Grze i njenih jezera.

U senci četinara

Zapravo, ovo bi mogla biti prva od ukupno tri etape Kučajske transferzale, koja bi spajala njegova tri planinarska doma; drugi krak bi išao od Grze preko Velike Brezovice i Malinika (ili kroz Lazarev kanjon) do Zlota (odnosno doma u Beljevini), a treći krak bi se od Zlota preko Dubašnice i Krnje Jele vraćao do Lisina (ostaje samo da osmislimo najživopisniju trasu). Ali, o tom potom…

Etapa o kojoj je ovde reč, a koju vidite na karti, visinskom profilu i priloženim fotografijama, većim delom prati solidne šumske puteve, ali na nekoliko mesta morate biti spremni i na presecanje prečicama kroz šumu, van puteva i staza, na delovima gde bi praćenje puta značilo preveliko zaobilaženje. Ta presecanja nisu dugačka – uglavnom je reč o segmentima od po nekoliko stotina metara. Ako vam se na nekim delovima učini da se put lagano gubi, ne uzrujavajte se, već samo držite osnovni pravac treka i vrlo brzo ćete stići do solidnijeg puta i prohodnijeg terena. Neki od šumskih puteva na Kučaju, nekada sasvim solidni, vrlo brzo urastaju u zelenilo ukoliko se ne koriste za eksploataciju šuma. Kad sve saberem i oduzmem, ipak je ovo dobro optimizovana trasa, čijih je bar 90% dužine jedna potpuno opuštena šetnja savršeno prohodnim terenom.

Vodopad Prskalo

Solidni šumski putevi

Krećete sa Grze kroz svetlu, lepu šumu punu mahovine, koja pustaje gušća kako se budete primicali Malom Javorku. Nešto iza vrha Malog Javorka izbijate na solidan šumski put, koji se par stotina metara nakon što na njega izbijete račva u dva kraka; vi hvatate levi, koji vodi ka Peštercu i Velikom Igrištu. Put vas sve vreme vodi kroz šumu sa mestimičnim čistinama, da bi neposredno posle odvajanja ogranka za Veliko Igrište (koje je dobilo ime po vukovima koji se tu igraju) naišli na izvor s desne strane. Nastavljate ka lovačkom domu Pešterac, ali ne stižete do njega, jer skrećete na sever nekih 600 m pre doma. Ubrzo sledi jedna kraća šumska prečica do puta ka Tekućoj bari gde, ukoliko se spustite puteljkom koji se odvaja levo od treka, takođe imate česmu (označena kao tačka „česma 3“).

Nakom malo relaksiranja u proplancima okruženim mladim četinarima, ponovo ulazite u gustu bukovu šumu, na putu koji obilazi vrh Debelo brdo. Obratite pažnju da ne promašite odvajanje sa ovog puta ka Troglan Barama – nekada puteljak, ta pola kilometra duga prečica do velike livade na Troglan Barama danas je skoro potpuno neprepoznatljiva.

Na čistinu Troglan Bara izbijate kod nekadašnje šumarske kuće, koja je danas oronulo izdanje u koje čak i nije bezbedno ulaziti zbog opasnosti od urušavanja konstrukcije. Sa zapadne strane kuće takođe postoji česma, ali sam poslednji put kada sam tuda prolazio primetio da je baterija bila demontirana, a ventil zavrnut. Ako i ne možete tu da natočite nemate razloga za uzrujavanje, jer je voda u dva potoka koji sa severoistoka dotiču u krašku depresiju Troglan Bara pitka, a jedan od njih i izvire s leve strane puta, neposredno nakon što ponovo uđete u šumu i krenete uzbrdo.

Spust od Crven kamena ka Resavici

U dolini Kločanice

Troglan Bare su i lepo mesto za kraću pauzu. Možete skoknuti i do tzv. „Rankovićeve vile“ koja je skrivena u šumarku na istočnom kraju Troglan Bare, da vidite jednu vrlo solidnu građevinu koja je trebalo da bude planinarski dom, ali nikad nije privedena nameni. Uz malo sreće, entuzijazma i para, možda ovo jednog dana zaista i postane planinarski dom, jer je lokacija savršena, ambijent sjajan, a voda i struja se bez ikakvih napora mogu dovesti (strujni vodovi ka Velikoj Brezovici prolaze na par stotina metara od objekta).

Nakon Troglan Bara ponovo zalazite u šumu, kroz koju, nakon par segmenata sa proplancima, stižete do okomitih stranica doline Nekudova. Kada stignete do strmine, već ste nadomak Prskala, od koga vas deli samo još desetak minuta pažljivog spuštanja između stena, pa kroz šumu.

Česma na Kločanici

Pored Prskala je nekada postojao sto sa klupicama, ali je dotični sklonjen pri ravnanju terena u proleće 2009. Nadam se da to znači da lokalna uprava Srbijašuma planira da postavi još lepše stolove i klupice na tom mestu, kako bi kamperi mogli zaista da uživaju pored ovog, definitivno najneobičnijeg vodopada u Srbiji.

Druga etapa vas oko 600 metara vodi uzvodno makadamskim putem kroz dolinu Nekudova, da biste na prvom konkretnijem odvajanju skrenuli oštro levo uzbrdo, putem koji će vas brzo popeti na Amugu. Ne izlazite na sam 1059 m visoki vrh (doduše, možete to da učinite ako želite, nije daleko), već se spuštate dolinom Amuginog potoka do Resavice. Dolinu Resavice samo presecate i krećete oštro uzbrdo, ka grebenu Židiljske Aršice. Uspon jak, ali kratak. Neposredno nakon vrha Male Židiljske Aršice (956 m) hvatate jedan pomalo zaboravljeni puteljak koji se po vrhu grebena odvaja ka severu, da bi se pri kraju malo okomitije spustio u Kunjak, gde ponovo izbijate na solidan šumski put. Samo još nekoliko stotina metara vas deli od Kločanice i makadama kojim ćete, 7 km dalje, stići do Lisina, uživajući u živopisnim predelima doline Kločanice, zatim liticama njenog kanjona zvanog Suvaja, a potrudite se i da vam ne promakne ponor reke – nizvodno od te tačke, voda teče samo u vreme visokog vodostaja. Krećući se putem kroz dolinu Kločanice naići ćete i na jednu lepu česmu, tako da se može reći da na ovoj trasi nećete oskudevati vodom.

U kanjonu Suvaja

Kada stignete do mesta gde se kanjoni Suvaje i Resave spajaju nailazite na rampu, početak asfalta i planinarski dom u Lisinama sa druge strane reke. Tu je kraj našeg treka. Možete, bilo asfaltnim putem ili pešačkom stazom iznad doma, da odete i do vodopada Lisine, od koga vas deli još nešto više od kilometra.

Planinarski dom u Lisinama

Vodopad Lisine

Kako stići?

Iako ne postoje redovne autobuske linije, i do Grze i do Lisina vodi asfaltni put, tako da se može lako prići bilo kojom vrstom motorizovanog prevoza, od putničkog automobila, preko kombija i minibusa do autobusa. Od Despotovca do Lisina, preko Stenjevca, Vodne i Strmostena, ima oko 20 km, a isto toliko ima i od Paraćina do Grze (15 km magistralom Paraćin – Zaječar i još 5 km kad skrenete levo ka vrelu Grze).

Za smeštaj u domu „Đorđe Živković“ na Grzi možete se obratiti PSD Javorak iz Paraćina. Sve kontakt podatke naći ćete na web sajtu društva.

Još resursa o Resavskom kraju…

• foto album „Resavski trougao“
• putopis „Pobeći negde“