Rtanj: Lukovo-Šiljak-Mirovo (rudnik)
Dužina trase – 15 km
Ukupni uspon – oko 1270 m
Najniža tačka – 310 m
Najviša tačka – 1570 m
Kondiciona težina – 7/10
Tehnička težina – 5/10
Izvori pitke vode- 0
[map style=“width: auto; height:400px; margin:20px 0px 20px 0px; border: 1px solid black;“ maptype=“HYBRID“ pano=“yes“ gpx=“http://www.stazeibogaze.info/wp-content/uploads/2009/11/Rtanj-07092008.gpx“]
Rtanj, mistična srpska planina je poznat svakom planinaru sa ovih prostora. Za mnoge je uspon na Rtanj već postao kultni doživljaj i jedan od bitnijih datuma u planinarskim kalendarima. Postoje tradicionalne akcije kao štu su Božićni ili noćni uspon, ali postoje i mnoge druge akcije koje planinari i drugi ljubitelji ove planine izvode što samostalno što u grupama. Interesantno je da je prilaz Rtnju moguć praktično sa svih strana, pa se u zavisnosti od trenutnih interesovanja i mogućnosti, bira željeni put. Ovim tekstom će biti opisan jedan od težih načina da se popne na Rtanj, ali verovatno i jedan od najlepših.
Staza počinje sa severozapadne strane planine kod sela Lukovo. Nagib je u početku veoma mali, ali odmah posle par stotina metara se ulazi u šumu gde se naglo povećava. Staza vodi u smeru jugoistoka i nagib je konstantan čime se dosta brzo dobija na visini. Šuma je bukova i dosta je gusta, tako da se u vrelim letnjim mesecima, uprkos značajnom naporu koji se ulaže prilikom uspona, vrućina ipak ne oseća punim intenzitetom.
Uspon kroz bukovu šumu
Za nešto više od 2 km hoda, pređe se visinska razlika od 400 m što dovoljno govori o nagibu na stazi. Usponom kroz šumu se dođe do nekih 950 m visine i odatle već počinju i čišći delovi sa fantastičnim vidikovcima na okolne stene i na podnožje planine. Prvi atraktivniji deo je vidikovac koji gleda prema Crvenoj steni. Posle toga staza postaje krševitija i teža za hodanje jer se polako približava grebenu Rtnja.
Crvena stena
Uspon je praktično isti, ali sad već podseća na visokogorske i potreban je dodatni oprez prilikom hodanja. Najinteresantniji deo je kada se dođe do travnatog dela uspona, koji se nalazi pod nagibom od otprilike 45 stepeni, a koji se završava stenama u visini od 15-20 metara uz koje se treba alpinistički uzverati. Travnati deo je veoma nezgodan i čak je i pri suvom vremenu dosta klizavo. Poželjna je upotreba štapova u smislu dodatnih oslonaca, jer u suprotnom mogu lako da se dese neželjeni padovi. Uz malo veštine i to nije problem proći, a posle pomenutog veranja uz stenu se konačno izlazi na greben planine kod vrha Kusak (1309 m).
Malo veranja
Sa grebena prema Šiljku
Odatle se otvara pogled na ceo greben Rtnja, zajedno sa njegovim vrhovima Preslo (1410 m) i Šiljak (1570m). Od Kuska do Šiljka je potrebno preći 3,5 km hoda u pravcu istoka. Međutim staza je veoma nezgodna jer je greben pun kamenja raznih veličina uraslih u travu tako da je potrebno paziti kuda se gazi. Dodatni problem postoji u vidu nagiba ka južnoj strani, zbog koga jedna noga uvek trpi skoro svo opterećenje. Moguće je čak ići i cik-cak putanjom, ali to onda znači duži put i stalne uspone i silaske. Sledećih 2,8 km se praktično veoma lagano dobija na visini (100 m), a zadnjih 700-800 metara predstavlja i konačni uspon na Šiljak. Tu se savlada i zadnjih 200 metara uspona.
Pogled sa Šijka na greben
Ovaj pređeni deo staze od Lukova do Šiljka nije markiran tako da je poželjno imati odgovarajuća sredstva za orijentaciju. Od Šiljka, staza se spušta istim putem natrag (jedan deo može da se iskoristi čak i poznata južna staza) sve do markiranog odvajanja koje vodi na standardnu „severnu“ stazu. Odatle odmah počinje strmi silazak koji na momente ima i par „nezgodnih“ delova na koje treba obratiti pažnju. Svuda postoje markacije tako da nisu potrebna neka dodatna uputstva. Staza se pruža u pravcu severa i tokom 4 km hoda se spušta 900 m niže. Dakle, nagib je opet dosta velik, ali staza je predivna, prolazi se kroz bukove šume, usput ima par lepih vidikovaca i pravo je opuštanje posle hoda grebenom. Nakon tih 4 km, nagib se ublažava, šumska staza lagano prelazi u šumski put kojim mogu da prođu čak i vozila i traktori i njime se posle oko pređenih 3 km stiže do napuštenog rudnika u selu Mirovo.
Ovo je jedan od slabije korišćenih uspona na Rtanj kad su u pitanju masovnije grupe planinara, verovatno zbog toga što prvi deo nigde nema markaciju. Veoma lako može da se zaluta a s obzirom na dosta težak teren kojim se prolazi, nezgodno je u takvim momentima tražiti izlaz prema najboljem putu. Manje grupe planinara su prolazile i drugim delovima Rtnja, ali to su već bile istraživačke akcije koje nisu uvek baš najbezbolnije prolazile. Uz dobrog vodiča ili uz pomoć sredstava za navigaciju, ovu staza se preporučuje svakom planinaru. Pri tome se mora voditi računa da nigde usput nema izvora vode (sem jednog skoro na kraju puta, a koji leti presušuje) i da je potrebno poneti minimum 2,5-3 litra pogotovu kad su velike vrućine.
Foto galeriju sa ovog planinarenja možete videti ovde:
Priloženi tracklog je verna rekonstrukcija originalnog tracklog-a pređenog puta.
E, Buco, Buco, a ja spremila sve da skačim ovu šetnjicu… Ko mi kriv što sam spora 🙁
Inače me je više planinara kontaktiralo pošto su planirali da idu u svojoj režiji, čak i bez treka, i DOBRO je što si skrenuo pažnju da to može stvarno biti nezgodno, obzirom na izgled staze početnog dela uspona, kao i činjenicu da se sama staza potpuno gubi na početku 4-og kilometra, posle čega se ponovo pojavljuje u vidu tanke niti kroz šumu.
Ne želim da „pametujem“, ali zaista ne bih preporučila opciju bez onog ko već zna, i bez GPS.
To mi je jedna od dražih akcija 🙂
Goco,
nisam pojma imao da i ti nameravaš da objaviš svoje viđenje ovog uspona (premda sam trebao da pretpostavim). S obzirom da si ti ipak ta koja nas je provela tuda, red je onda da tvoj tekst bude i objavljen. Ako se slažeš, ja ću da skinem ovo što sam objavio, ti napravi svoju priču i okači fotke, a eventualno, možemo samo da stavimo link ka onoj mojoj foto galeriji i eventualno još nekoj (i Barda ima svoj album).
Drugi put ću pre nego što krenem da pripremam, kontaktirati onog ko je bio vođa tog uspona da vidm da li se slaže sa tim da objavim svoj prikaz, jer ipak bi ta osoba trebala prvo da se pita. To naravno važi za one za koje znam da koriste ovakva sredstva orijentacije i koji bi eventualno mogli i sami da pišu o svojim putovanjima.
Znam da ti je to jedna od dražih akcija, meni i Sandri je to takođe favorit pogotovu kada smo prošlog septembra time praktično zatvorili jednu lepu sezonu aktivnijeg boravka po planinama.
Molim te odgovori mi na ovaj moj predlog.
Pozdrav, Buca
Neeee! Nikako, ma ima toliko toga za kačenje, i ako ćemo ozbiljno, čak je prava stvar kada drugi ljudi koji su bili kače akcije koje vodim, to može samo da bude plus.
Znači, NEMOJ skidati ništa, super sve izgleda, ne zameri na šali, misliću da sam preterala 🙂
Oki Doki
Ja i supruga smo, zahvaljujući Gocinom treku, kojeg mi je poslala, prešli sami tu deonicu u oktobru ove godine. Da zlo bude veće na uspon polazim malo kasno pa nas je u silasku severnom stranom prema Mirovu uhvatio mrak i kiša što je posebno otežavalo naš spust. Ako dodamo i to da su drvoseče na jednom delu šume isekli stabla na kojima su bile markacije onda možete misliti kako nam je bilo. Ali tu je bio GPS koji nam je puno pomogao. Inače Buco lepo ste to sve opisali i nemam ništa da dodam. Posebno se slažem sa datim ocenama uspona.
Ne mogu da ne spomenem i Gocin Izveštaj od prošle godine koji me je oduševio i koji me je naterao da tu stazu predjem. Nažalost, nisam imali slobodan termin kada ga je prelazila ponovo ove godine da idemo sa njom po smo to uradili sami mesec dana kasnije Ovom prilikom Goco ja Vam se još jedanput zahvaljujem na poslatom treku koji mi je omogućio da predjemo tu lepu i interesantnu ali i napornu stazu. Takodjer Izveštaj sa te staze Vam je bio divan i šteta je što se nije našao na ovom mestu uz sva uvažavanja Buci i njegovog vidjenja ove trase.
Pitanje za iskusne „Rtnjase“:
Koliko je otprilike vremena potrebno da se ova ruta predje u zimskim uslovima u obrnutom smeru, dakle uspon severnom stranom od Mirova, spust severozapadnom stranom ka Lukovu? U solidnoj sam kondiciji dakle, mogu prilicno brzo da tabanam. 🙂 Pitam jer sam u cajtnotu sa vremenom zbog prevoza, pa nemam ni minut vemena za gubljenje.
Hvala. 🙂
Mislim da ovo nije trasa za zimu. Početak spusta sa Kuska po bilo kakvoj klizavici može da bude ekstremno opasan. A i predugo bi trajalo prelaženje za kratak zimski dan.
Ja resio da probam ovaj vikend, pa kud puklo. Ali cu ipak u smeru u kom je postavljen trek, a ne obrnuto, sigurnije je penjati se uz nego spustati se niz stene. Javljam utiske kad se vratim. 🙂
Upravo tako, slažem se sa Gandalfom. Ova tura je izvedena početkom septembra i trajala je ceo dan. Istina, u pitanju je bila velika grupa ljudi, nije moglo da se jurca i imali smo vremena da se dovoljno odmorimo i uživamo na vrhu. Tura je završena u sam sumrak, dakle negde ok 19:30 časova. Za ovako kratak dan, moraćeš da budeš veoma, veoma brz. Čuvaj se te velike strmine ispod Kuska, stvarno je nezgodno čak i leti. Pretpostavljam da sad tamo ima snega, tako da ne znam kakva je situacija. Ako si već odlučio, želim ti i da uspeš u svojoj nameri. Puno pozdrava i javi kako je prošlo!
Poslednji bus za BG iz Mirova je u 16:30, valjda cu uspeti da stignem ako dobro poranim. Ako ne, taj dan Zeleznicar organizuje uspon severnom stranom, pa cu se ubaciti kod njih u bus. 😉
Bolje se ti dogovaraj sa Železničarom. Što je sigurno, sigurno je.
Ne znam na koji dan misliš, ali ako je u pitanju ova nedelja (22.12.), i fribajkeri će se peti na Rtanj, većinom sa severne strane (dogovori za to se odvijaju na forumu u temi http://forum.freebiking.org/viewtopic.php?t=2870&p=20380#p20380). Verujem da se može naći još poneko slobodno mesto u kolima, ali ti i dalje ne bih savetovao da pokušavaš da prođeš Super-Sever, jer ne verujem da će biti spremni da te čekaju, a još manje da te spasavaju po planini (ljudi imaju obaveze u ponedeljak). Doduše, u naselju Rtanj će se sesti u kafanu nakon uspona, tako da procenjujem da će polazak ka Beogradu biti negde oko 18-19 h (što opet ne znači da treba po mraku da se lomataš planinom).