pešački trekovi

Dužina trase – 14 km
Ukupni uspon – 400 m
Najniža tačka – 300 m
Najviša tačka – 1324 m
Kondiciona težina – 4/10
Tehnička težina – 7/10

Predov_Krst-Drlije-Dolovi
(za preuzimanje treka kliknite na desno dugme miša -> Save As…)

Ovo je jedan od adrenalinski najuzbudljivijih načina da doživite divlje lice planine Tare i kanjona Drine. Počinje kao naizgled benigna šetnja, takoreći dosadno tabananje od planinarskog doma na Predovom Krstu ka među turistima vrlo popularnom vidikovcu na Bilješkim stenama, mestu gde se nalazi poznata brvnara iz filma „Ptice koje nikad ne polete“. Ali to je tek ona opuštenija, neuporedivo lakša polovina puta. Nakon vidikovca na Bilješkim stenama produžavate dalje, još par kilometara putem, dok puta ima, nadomak Drlija. Odatle nastavljate pešačkom stazom do vidikovca na Drlijama (gde takođe postoje ostaci lovačke kućice), a onda nastupa ono za šta zaista treba da budete spremni – strmoglavi spust grebenom Drlija sve do Drine!

Veličanstveni kanjon Drine

Ako vam kažem da na samo 4 km dužine puta treba da izgubite čak 1000 metara visine, verovatno će vam postati jasno da ovaj spust nije šala i da se može meriti sa ozbiljnim visokogorskim akcijama, iako po nadmorskoj visini ne spada u iste (na primer, pri usponu/spustu sa Maja Jezerce za savlađivanje 1300 metara visine imate na raspolaganju više nego duplo rastojanje, što znači da je prosečan nagib upola manji). Uzbrdo bi to bila gotovo nemoguća misija, koja zahteva ekstremno dobru kondicionu spremu; nizbrdo je to poduhvat za koji:

• 

  Na stenama Drlija

  morate da imate savršenu planinarsku obuću (nikave patikice i slične improvizacije ne dolaze u obzir)

• morate da budete sve vreme maksimalno koncentrisani, jer je teren tehnički vrlo zahtevan (često prolazite preko kraćih sipara, krušljivih stena, često nailazite na popadala debla, mestimično silazite niz klizavu travu…)
• je vrlo preporučljivo imati planinarske štapove – na većem delu puta trebaće vam više od dve tačke oslonca

Po kiši jednostavno ZABORAVITE na spust ovuda – na nekim mestima se čak i po suvom vremenu praktično odronjavate, kada bi bilo iole mokro to bi više ličilo na „slobodan pad“.

Zašto vam onda uopšte preporučujem da se tuda spustite na Drinu? Zbog vidika koji će taj prolaz pretvoriti u jedno nezaboravno iskustvo. Nije isto spuštati se do Dolova niz sam kanjon Dolovi, gde ste gotovo sve vreme uronjeni u gustu džunglu krećući se njegovim suvim koritom, i ići po ovom grebenu, gde čas s leva, čas s desna nailazite na isturene stene na koje itekako vredi izaći i fotografisati, ili prosto uživati u jedinstvenim prizorima nad kanjonom Drine.

Obratite pažnju da se striktno držite treka, jer je to JEDINI način da se uspešno dokopate Dolova – svako vrludanje i pokušaj pronalaska alternativnog spusta završiće se time što ćete uskoro stići do ivice nekog odseka odakle ćete dalje moći samo korišćenjem alpinističke opreme. Staza se mestimično naizgled gubi, ali bi zaista bilo izuzetno korisno da je ne izgubite.

Ukrcavanje na brodić na Drini

Ako ne planirate da se i uzbrdo vratite pešice (na primer, prateći korito kanjona Dolovi), potrudite se da organizujete da vas na Drini dočeka neki čamac ili brodić, jer je višekilometarsko plivanje u suprotnom jedina alternativa suvozemnom povratku uz planinu.

S obzrirom da je ovaj trek zamišljen prevashodno kao spust, brojka od 400 metara uspona (koliko će se nakupiti talasajući od Predovog Krsta do Drlija) može da navede na podcenjivanje, ali kad bi se išlo u kontra smeru, cifra od oko 1200 m uspona već bi bila znak da ovaj izazov treba shvatiti barem jednako ozbiljno kao i neki visokogorski uspon.

Pogledajte foto album sa planinarskog prolaska ovom trasom u maju 2009. godine.