Žao mi je jako što ovaj forum nije malo življi.
Ali evo ja imam par komentara na ovu temu. Prvo me zanima da li je u redu da se u programima izleta ne nalaze stvari kao što su na primer da li je to na nekom delu extremniji uspon ili nije.
Pošto je na sajtu jednog planinarskog društva kao izveštaj sa akcije napisana limunadica. Uhhhhhh bilo je to u julu mesecu i svaki put kada se setim ja sam i dalje besna.
Išli smo do vodoskoka Skakalo, nisam smatrala da je to nešto strašno pošto sam se nedelju dana pre toga spustila do njega i tom istom stazom vratili nazad, strmo ali ništa strašno. E u ovoj varijanti je vodič rešio da idemo uz vodopad, stenje kamenje i konopce. Pri tom znajući da su neki ljudi prvi put uopšte na planinarskom izletu. Kada se toj ženi iskliznuo kanap iz ruke i ona pala na leđa i krenula da klizi ka ivici dotični vodič se nasmejao i rekao: kako to pada, ne pada se tako već na lice. Ej zaboga kao da je žena mogla onako uplašena da izabere kako će pasti? Ispred mene je bio otac sa devojčicom od 14-15 godina i čovek je 10 min nju lovio po zemlji na strmini jel nije mogao da je izvuče do dela gde je mogla da stane a da ne prokliza u ništa, vodič je sve vreme uredno čekao na kraju kolone smeškajući se i uživajući u mukama tih ljudi. Svelo se na to haha malo adrenalina. Mislim da to uopšte nije bilo u redu, da je trebalo ljudima objasniti. Svako od nas zna svoje mogućnosti tako da bi se dosta ljudi odlučilo da vrati stazom kojom su i došli. Konkretno samnom je bila drugarica koja nije za takvo nešto, nije prvi put na izletu i ona se nedelju dana ranije spuštala stazom i vraćala, ali daleko od toga da je za takvo pentranje to znamo i ona i ja. I da su nam bar naznačili o čemu se radi vratili bi se stazom kojom smo došli.
Mislim da ti ljudi koji su došli na izlet pošli su tada i nikada više. I onda čemu priča o osiromašenim izletima? Sa tim Valjevskim vodičem ja više u životu neću poći. Prosto iz principa. Nisam sada išla sa njim prvi put, prvi put kada sam išla čova nas je izgubio 
Ako me vodi neko u avanturu onda je red da mi u startu kaže šta i kako pa da shodno tome odlučim da li ću ići ili ne. Da se razumemo meni taj uspon nije bio strašan, volim ja avanturu ali mojoj drugarici jeste, obe znamo da za nju još uvek tako nešto nebi izabrali. Ona se polako opušta u planinarenju i mnogo više može nego u startu. Uvek volim da odem na izlet sa nekim i da sama procenim kakav je. Za jednoga su mi govorilida su njegove akcije 
uglavnom ne baš pohvalni komentari. Ja sam se na tim akcijama sjajno provela i beskrajno uživala. Iako nisu baš lagane. Šteta što sa njom nemogu češće da idem.
Zbog ovoga sam neizmerno zahvalna na ovakvom sajtu, ja uživam da šetam po planinama, pogotovu me privlače one kojima se ređe ide. I zahvalna sam i ja a i ekipa koja samnom ide na svakom novom treku koji je postavljen. Pošto smo zbog ića pića varijanti više u elementu da sami negde odemo. Trekove još uvek samo koristimo ali nadam se da ću uskoro i ja savladati kako se postavljaju trekovi 
i proći nekom sasvim novom stazom koju ću moći sa vama da podelim.
uh odužih, nadam se da mi nećete zameriti 
-
spark
ПланинарObjavljeno pre 8 meseci # -
Pedja
ИнструкторZa jednoga su mi govorilida su njegove akcije uglavnom ne baš pohvalni komentari. Ja sam se na tim akcijama sjajno provela i beskrajno uživala. Iako nisu baš lagane. Šteta što sa njom nemogu češće da idem.
Očigledno je da je ovo pisano "čista srca" i sa "knedlom u grlu", kada vas neko tako "odvede" na "planinarenje", to je baš neprijatno, ali ovde je i odgovor na taj problem: teško je pronaći vodiča po svojoj meri.
Jedno rešenje je "čuti i trpi", a drugo da uz pomoć trekova i tekstova sa SiB-a organizuješ samostalne akcije (sam/sama ili sa par osoba sa kojima si u skladu)!Objavljeno pre 8 meseci # -
spark
ПланинарNije priča o tome da treba tražiti vodiča po svojoj meri. "Molim vas jednog od 48 god. iskusnog, dobro orjentisanog......"
Pa ne kupujem cipele, pa da tražim nešto po meri i nije cilj da nešto što treba da bude lepo prihvatamo u stilu ćuti i trpi. Nije mi to posao od koga leba jedem pa da moram da ćutim i trpim šta mi se kaže, ako moram i tu. Ipak svi mi koji idemo na te ture idemo zbog toga što volimo prirodu i uživamo u njoj ma koliko naporne te ture bile. Ali isto tako ne želimo da se osećamo ugroženo.
Kada bi se ljudima predstavilo gde se ide i koliko je nešto zahtevno onda bi i mogao da proceniš da li to možeš ili ne. Nisam za varijante da mi neko gurne glavu pod vodu i drži je 15 sec a ja mogu da izdržim 10. A onda mi prospe priču: sve je to iz glave, možeš ti to. A na kraju bude:ups udavi se, kolateralna šteta.
Može neko meni da bude simpatičan ili ne, ali postavlja se pitanje koliko se osećaš sigurnim sa tim sa kojim ideš?
Ovo je samo primer. Ako me neko odvede na nešto gde nije planirano i kako i koliko nije planirano (pri tom ne računam izmene od plana nastale realnim okolnostima) zapitam se da li je to normalno. Ako neko stavi 15 km a na kraju bude 22, ni to nije normalno, ne ide baš sve iz glave ima nešto i u nogama
Ako hoću da mi nešto prisedne i da "ćutim i trpim" naćiću još jedan posao koji baš baš nevolim. I neko koga si npr prvi put poveo sa sobom pričajući mu kako je to uživanje i kako je lepo i izabrao turu koja nije teška (bar po onome što piše na flajeru: trasa 10km uspon 300m) a on hteo ne hteo mora silom prilika da nauči kako se koristi konopac, pa tome neće pasti na pamet sledeći put da negde ode.
Volimo mi da idemo organizovano ali volimo da idemo i sami. I zbog takvih stvari, koje se sa istim čovekom nedese jednom već više puta, a taj batica ima vodičku značku, pitam se koji mu je ludak dade, zapitaš se da li je to pametno. I umesto da, u našem slučaju nas sedmoro, izaberemo neku turu za koju znamo da možemo da je odradimo bez da usporavamo ili ometamo ostatak grupe pre izaberemo da negde sami odemo.
E da ja sam devojčica i nimalo nisam svilena i asocijalna, tako da priča da je to do mene nepije vodu.
Objavljeno pre 8 meseci #
Odgovor
Morate biti prijavljeni da biste ostavljali poruke.