Nastavak diskusije započete u komentarima na članak
http://www.stazeibogaze.info/2011/03/14/murtenica-zeleni-breg-vrh-brijac-boskova-voda-21-km/
-------------------------------------------------
Nema ničeg lošeg u profesionalizaciji posla planinarskog vodiča – svako treba da ima pravo da živi (i to dobro) od sopstvenog znanja i sposobnosti. Ono što je loše jeste to što se sve radi ispod žita, što su svi prinuđeni da se kunu da ništa ne zarađuju, na šta ih obavezuju postojeći (po meni potpuno idiotski) zakonski propisi. Planinarska organizacija je postavljena na potpuno nakaradnim postulatima i treba SVE promeniti iz korena.
Problem sa onime što trenutno imamo u ponudi planinarskih društava je što je KVALITET potpuno potisnut zarad KVANTITETA. Skoro niko ne vodi neke udaljenije planine jer ih je nemoguće voditi po istim cenama kao ono što je u krugu od 100-150 km od mesta stanovanja, a to znači da je nemoguće sakupiti grupu, jer niko nije spreman da plati za kvalitetan izlet išta više od nekog apsolutnog minimuma. Zbog 100 dinara razlike u ceni jedan vodič napuni autobus, a drugi mora da otkaže izlet jer nema dovoljno prijavljenih da pokrije osnovne troškove. Tržište planinarskih izleta se pretvorilo u svojevrstan buvljak gde je cena sve, gde više niko nije spreman da plati više za izlet koji bi zaista bio poseban i drugačiji od onih na kojima je do sada bio, da upozna nešto zaista novo, pa makar to značilo da će čitavog života ići na nekih 4-5 istih planina. Jednostavno, sa tim dampiranjem cena planinarenje u Srbiji je izgubilo svaki nivo, što ne samo da je žalosno i obećava sumornu budućnost takve organizacije, već je i OPASNO po bezbednost učesnika izleta; sa takvom „poslovnom logikom“ vodiči su primorani da naručuju autobuse koji su apsolutni krševi, čija je tehnička ispravnost pod velikim znakom pitanja, koji se često kvare i koji ne bi prošli na tehničkom pregledu za učešće u redovnom linijskom saobraćaju. Krstić & co 
.
