Na Pirinu sam penjao vrh Vihren 2914 m/nv obisao TREK i posle toga isao na Muratovo jezero
Penjanje vrha pocinje od doma Vihren jer je sam dom udaljen 15 km asfaltnim putem od Banskog gde sam prenocio.
A da se predje tih 15 km automobilom treba nekih pola sata pa sam smatrao da bi pesacenje bilo cisto gubljenje vremena a bogami i snage.
Od samog pocetka krece zestok uspon koji ne prestaje do samog vrha. Staza je izvanredno izmarkirana, obelezena i ocigledna. Mada se i vrh vidi od pocetka...to vidjenje vrha me je cesto prevarilo pa je vrh koji zaista treba da ispenjm bio skriven iza tog sto se vidi. To ovde nije bio slucaj. Prolazim raskrsnicu Kazan idem pored Kabata grebena ili po njemu nisam bio siguran i nakon nesto manje od 4 sata najnapornije trase treka izasao sam na vrh.
Predivan pogled, uzbudnjenje, slikanje i sve ostalo sto prati osvajanje vrha. Odmor, uzina i krecem dalje trekom. Trek nas spusta sa druge strane Vihrena vrlo strmom stazom. Iskreno nadao sam se da ce spust biti pod blazim uglom od uspona ali nije bilo tako. Veoma strmo spustanje cini i ovaj deo treka dosta napornim. Nailazim na raskrsnicu Premka, mimoilazim se sa planinarima koji dolaze iz pravca Premke i krecu na VIhren. Divno je to kada covek moze da provede ceo odmor nekih 10 dana ne silazeci sa planine vec samo penjuci vrhove noci u domovima ispod vrhova. E sada krece deo treka malo tezi za orijentaciju ali relativno lagan i kondiciono ne zahtevan. Na Pirinu je malo stubova za razliku od Rile koji sluze za orijentaciju kada sneg pokrije markaciju po stenama i staze. Na tom delu treka se zadrzalo dosta snega. Imao sam trek ali sam gledao da izbegnem sneg sto je vise moguce zbog mogucnosti propadanja jer je sneg bio u fazi topljenja a jos uvek dubok pa sam skrenuo sa treka. Tu je nastao problem nisam mogao dalje da uocim markaciju koja je bila pokrivena snegom pa sam izgubio nekih pola sata, sat dok sam se vratio na pravi put. Dolazim do raskrsnice za dom Banderica.
Ovaj deo treka je lagan, spust je lagan i prosto se odmarate dok hodate. Ulazim u predivnu borovu sumu i sada mi je drago sto sam nastavio da idem trekom, sto se nisam samo okrenuo i vratio sa vrha istim putem kojim sam i dosao. Mnogo bi mi bilo lakse ali ovako je bilo mnogo lepse. U sumi pravim pauzu duboko udisem divan vazduh, istezem misice i pripremam se da nastavim stazom do doma Banderica. Stizem do doma Banderica umivam se i nastavljam dalje do doma Vihren. Dom Banderica je ispod doma Vihren tako da opet moram da se penjem sada vec umoran. Izlazim na na kolski put zadnju deonicu koju sam prosao automobilom. Dvoumio sam se da li da nastavim po treku koji je skretao ponovo u sumu sa kolskog puta ili da zapnem kolskim putem i sto pre stignem do automobila. Nastavljam trekom i na moju veliku radost nailazim na izvor hlaaadneee vode. Ne znam kako na druge deluje ali ja kada se umoran umijem, osvezim i rashladim ruke, vrat, grudi i pazuh ponovo dobijem snagu. Tako da kada sam stigao do doma Vihren odlucio sam posle kraceg odmora da odem i do Muratovog jezera. Imao sam trek duzine 4km zasto da ga ne iskoristim 
Mada mi je kratak trek tesko pao bio sam fizicki premoren kada sam stigao do jezera ponovo sam bio nagradjen. Lepota prirode i ono sto volim kada naidjem na vodu osvezenje usao sam u vodu do kolena mada malo prohladna posle celog dana u cipelama i debelim carapama vrlo je prijala i telu i dusi. Jezero je stvarno predivno i ako idete do doma Vihren obavezno obidjite jezero necete zazaliti.
Posle pauze krecem nazad do doma Vihren. Do svoje polazne tacke.
