Nemam ja ništa provit slobode govora i pisanja samo Vas molimda shvatite da ja to pisem i razmisljam na malo drugaci nacin jer do sada je bilo ekcesa i povredjivanja na planinama pa sam dobronamerno napisao sve sto sam napisao, ako smatrate da je to ugrozavanje sloboda ja se izvinjavam samo sta ce bii ako se kojim ( ne daj Boze ) slucajem nesto desi. Da li iko o tome razmislja. I ja se jednom za svagda odjavljujem sa ove teme .
-
Nemam ja ništa provit slobode govora i pisanja samo Vas molimda shvatite da ja to pisem i razmisljam na malo drugaci nacin jer do sada je bilo ekcesa i povredjivanja na planinama pa sam dobronamerno napisao sve sto sam napisao, ako smatrate da je to ugrozavanje sloboda ja se izvinjavam samo sta ce bii ako se kojim ( ne daj Boze ) slucajem nesto desi. Da li iko o tome razmislja.
Svako od nas će jednog dana, pre ili kasnije, da umre. Da li će se to desiti u krevetu u dubokoj starosti nakon uspešnog izbegavanja svih rizika, da li ćemo zbog loše ishrane ili navika umreti prevremeno zbog nekog kancera ili druge vrste bolesti, da li ćemo poginuti u automobilu svojom ili tuđom krivicom, da li ćemo biti žrtva nečijeg ludila, da li će nam na ulici pasti ledenica na glavu, da li ćemo se okliznuti na stepenicama ili će nas sudbina sustići negde na planini, potpuno je svejedno. Ako nam je suđeno, skončaćemo na planini, i to nikako nije lošiji ili manje častan način da se skonča od ostalih načina. Zato ne treba paranoisati i kukumavčiti nad time "šta ako se nešto nekome desi". Ljudima se "stvari dešavaju" svakodnevno i mislim da zaista nije vredno pribegavati represiji i mehanizmima apsolutne kontrole da bi se "sprečilo da se nešto desi". S obzirom da nemamo božanske moći, nismo sposobni da sprečimo da se nešto desi. Vreme je da iskoračimo iz naših fiksacija i da prihvatimo - ZEN planinarenje.
Objavljeno pre 1 godine # -
Slobix
ПланинарTema je vrlo opširna, moram priznati da sam neke postove i preskočio, ali mislim da sam ipak shvatio o čemu je reč. Na planinu odlazim i u sopstvenoj organizaciji (uglavnom sam ali u par slučajeva i sa nekim društvom) ili u organzaciji nekog planinarskog društva. Linija razdvajanja kod pravljenja izbora je:"Da li imam dovoljno vremena i novca da organizujem i izvedem svoje putovanje?" Ovo je osnovni problem jer nisam vozač pa svako putovanje zahteva detaljnu razradu kako stići do odredište i gde se smestiti kada stignem tamo. Pritom samostalno odlazim na odredišta koja sam uglavnom već upoznao na neki način.
Tu na scenu stupaju izleti preko planinarskih društava. Što se mene tiče, to je neka vrsta instant planinarenja gde se po pravilu odredi nekoliko lokaliteta koji bi mogli da zadovolje različite potrebe različitih vrsta planinara (manastir, pećina, vidikovci, poseta banjama, spomenici od kulturno-istorijske važnosti itd.) Bez obzira da li sam zainteresovan za nešto ili ne dužan sam da sledim vodiča. Neretko se događalo da ne mogu dovoljno da se posvetim nečemu što sam video (bilo da se jednostavno divim lepoti ili da fotografišem npr.) jer vodič nije planirao pauzu na tom mestu i slično tome...
Zbog toga je, što se mene tiče, odlazak u planinu sa vodičem koji dobro poznaje teren moja prilika da upoznam taj isti teren, sagledam mogućnosti koje on nudi i onda, kada se steknu prilike, dođem lepo sam ili sa nekim i doživim sve onako kako ja to želim. Znam da je to okarakterisano kao rizično ponašanje, ali danas je rizik izaći i na ulicu pa svejedno nismo zatvoreni po kućama. Na meni je da pripremim sve što mislim/znam da mi može zatrebati za jednu takvu akciju a ostalo je stvar slučaja. Preostaje mi samo da maksimalno pazim na sve opasnosti koje priroda sobom nosi, ali što se mene tiče - rizici urbane sredine su još veći uz jedinu olakšavajuću okolnost što neko može priskočiti u pomoć u slučaju neke nezgode (ako imamo dovoljno sreće).
Kad god sam krenuo sam postojala je određena doza straha od toga šta bi moglo da se desi. Taj strah ne doživljavam kao nešto što bi trebalo da me parališe već kao neku vrstu strahopoštovanja prema prirodi. Moje mišljenje je da, dok god budem osećao to strahopoštovanje prema njoj - moći ću i da izbegnem zamke na koje mogu da naletim... Da li grešim, pokazaće vreme...
Zaključak: Ja sam za kompromis: iskusni vodiči i lokalni poznavaoci terena - posle toga i sami ako želite :)!Objavljeno pre 1 godine # -
Slobix, lepo si ovo izložio, delim tvoje mišljenje. Dobro je prvi put ići sa nekim ko je upoznat sa terenom, a kasnije na osnovu tog iskustva možeš da proceniš da li si sposoban za samostalnu izvedbu.
Ono što volim kod planinarenja i biciklizma, je upravo to što nisi dužan da budeš član negde da bi se time bavio, možeš biti samostalan, jer članovanje u nekoj organizaciji samo guši, guši... ili ja samo imam mnogo loša iskustva sa time.Objavljeno pre 1 godine # -
toma355
ПланинарEvo pisem po prvi put,ali ne mogu a da ne kazem kako bas PD vode na razne akcije ljude koji dolaze nespremni na ture.
Bez odgovarajuce obuce,jakne,ranca i svega ostalog pa samim tim i dovode ljude u opasnost da i na najobicnijoj livadi iskrenu zglob zbog toga sto nisu u adekvatnoj obuci,a da i ne govorim o nekim tezim i opasnijim terenima. Nisam primetio da je neko vracen kuci zbog toga.Cak vodici i ne proveravaju takve stvari pre puta ( sem placene markice ) !
Da ne poverujes narode jedne zime na Medvednik je zena posla u krznenoj bundi sa torbicom pod misku i cizmama sa visokom podpeticom !
Svo vreme sam u autobusu mislio da ona jednostavno koristi prevoz do nekog odredista,....ali je verovatno imala placenu markicu za tu godinu pa onda ima verovatno pravo i da ide sa ostalima.
Nemam nista protiv organizovanih drustava.Mislim da i jesu mesto gde mogu da se steku osnove i znanja o boravku u prirodi,i da su drusta mesta gde zaista mozete upoznati dobre ljude, samo mislim da se polako udaljavaju od onoga sto bi trebalo da budu.i da se pretvaraju u nesto drugo .Objavljeno pre 1 godine # -
Zaključak: Ja sam za kompromis: iskusni vodiči i lokalni poznavaoci terena - posle toga i sami ako želite :)!
Slobix, lepo si ovo izložio, delim tvoje mišljenje. Dobro je prvi put ići sa nekim ko je upoznat sa terenom, a kasnije na osnovu tog iskustva možeš da proceniš da li si sposoban za samostalnu izvedbu.Planinarska društva i organizovani planinarski izleti imaju jedan po meni vrlo bitan nedostatak, a to je što čoveka ograničavaju u istraživanju na neke dobro poznate planinarske trase i destinacije (barem je tako bilo otkako znam za planinarska društva do danas). Činjenica je da jedno 80% atraktivnih destinacija u divljini planinari nikad ne posećuju, jer ih i ne poznaju, i ne može da bude ispunjen taj preduslov "prvi put s nekim ko zna"
Meni je to odmalena strašno smetalo, jer mi je istraživanje nepoznatog bio jedan od glavnih lajtmotiva odlaženja u prirodu, uzbuđenje koje nosi samostalno istraživanje i otkrivanje predstavlja veću satisfakciju od bilo kog drugog doživaljaja u prirodi. Još kao mlađi adolescent shvatio sam da je jedini način da zadovoljim tu svoju pasiju da postanem redovna "mušterija" VGI, da pokupujem sve topo karte koje su štampali, uhvatim kompas u šake i krenem studiozno u istraživanje skrovitih mesta o kojima niko među planinarima pojma nema. Kasnije je tehnologija uznapredovala, izmislili su GPS, Google nam je postavio satelitske snimke na web, ali suština je ostala ista - bez radosti otkrivanja, stizanja na neka lepa i skrovita mesta na kojima niko pre tebe nije bio, kretanje po prirodi ne bi imalo tu draž.
Ono što najviše volim jeste da potrpam sva svoja sredstva za boravak u prirodi u terenac (bicikl, opremu za kampovanje, dovoljno hrane za višednevnu autonomiju kretanja) i onda krenem bez striktnog plana, u neke predele koje još uvek smatram da ne poznajem dovoljno. Posmatram, osluškujem, zavirujem, otkrivam, puštam da me impulsi vode. Tamo gde mi se učini da je to pravi način za istraživanje uzjašem bicikl, tamo gde nije za bicikl parkiram da pešačim, zavlačim se, verem, i do besvesti fotografišem, pokušavajući da zabeležim sve oko sebe, da proniknem u suštinu predela gde se nalazim. Kad me stigne noć razapnem šator, založim logorsku vatru, gledam zvezde, slušam zvuke šume... A sutra je novo jutro, koje donosi novo istraživanje. Nema veće sreće.
Objavljeno pre 1 godine # -
Slobix
ПланинарKad sam već pomenuo neke prednosti samostalnog odlaska u prirodu u poređenju sa organizovanim odlaskom preko nekog od planinarskih društava trebalo bi da kažem i, po mom mišljenju, najveću prednost grupnih odlazaka u planinu. To nije bezbednost već mogućnost da upoznaš neke fine ljude... Iako ne sklapam previše lako poznanstva na tim turama jer sam uglavnom maksimalno koncentrisan na okoliš koji mi odvlači bar 95% pažnje, za mojih godinu dana planinarskog staža sam stekao nekoliko poznanika koji mi odgovaraju. Pretpostavljam da bi neki od njih mogli da dele moj stav prema odlascima u prirodu pa umesto da idem sam, da se organizujemo u manje grupe. Na taj način bi i taj famozni problem bezbednosti bio rešen jer mala grupa je svakako "jača" od pojedinca a izbegli bismo sve mane "zakona mase" koji se javljaju kod organizovanih izleta društava...
Objavljeno pre 1 godine # -
Slobix, upravo to o čemu pričaš je ono što ja najviše volim prilikom odlaska u planine! Manje grupe su barem meni najoptimalniji vid ovakve organizacije. Idem ja i sa velikim grupama, ali ponekad mi baš ne odgovara čitava organizacija i atmosfera koja se stvara na takvim putovanjima. Takođe neki put mi je i problem da skupim mani broj ljudi i da idem negde gde sam tog momenta naumio. Par puta sam objavljivao svoje pozive na raznim forumima i mailing listama, ali nije bilo odziva. Verovatno dok te ljudi ne upoznaju, ne znaju ko si i šta si, pa samim tim neće ni da se upuštaju u nešto nepoznato. Onda sam se manuo toga, pa uglavnom te manje grupe sa kojima idem su sastavljene od mojih prijatelja koji imaju afinitete slične mojima. Takođe mi je veoma interesantno kad idem sa Gandalfom i njegovim manjim grupama jer tu se stvarno skupi jedna mala ali veoma interesantna grupa ljudi.
Uvek možemo da se dogovorimo za neke zajedničke akcije ukoliko to odgovara svima koji su zainteresovani!Objavljeno pre 1 godine # -
Hm... Možda je ipak trebalo da nastavim u ovoj temi... Svojim odgovorom na poslednjih par poruka otvorio sam novu temu s obzirom da smo se malo tematski prešaltali od početka diskusije, ali je to prošlo malo... neprimećeno
http://www.stazeibogaze.info/bbpress/topic/sta-je-to-sto-nas-vuce-u-prirodu
Objavljeno pre 1 godine #
Odgovor
Morate biti prijavljeni da biste ostavljali poruke.