povratak na naslovnu stranu

1. 

   Buca
   Чаробњак

   Mogli bi, ali ova prica bi morala na neki nacin da im se gurne na sto pa da malo procitaju!! Inace taj deo od Valja Mika prema Valja Novakonj takozvani Bobat je prelep i na toj lokaciji su bile preko dvadeset vodenica , nazalost sada se mogu videti samo ostaci temelja

   
   Sad gledam u kartu i vidim da se taj deo stvarno zove Čoka Bobot. Nisam ranije na to obratio pažnju. Stvarno je prelepo i sećam se da sam usput video i ostatke tih temelja. Šteta što je to tako propalo, ali u ovoj zemlji to uopšte nije nešto novo. I u mnogo poznatijim krajevima, stare kuće propadaju i ruše se i niko o tome ne vodi računa.
   Moram priznati da kada sam planirao tu turu, rukovodio sam se prvenstveno da do Pojana Tresnit dođem tim putem kojim sam i došao grebenom sa zapadne strane a da se vratim putem preko grebena sa suprotne-istočne strane ovih rečica. Međutim tog samog dana, put nam se malo odužio, imali smo problema sa drugaricom kojoj dan baš i nije bio jedan od boljih u životu tako da smo dosta kasnili zbog nje. Ona je na kraju odustala, objasnio sam joj kako da se preko neke prečice vrati nazad do polazišne tačke, a nas dvoje smo nastavili prema planu. Međutim, bilo je već dosta kasno kad smo krenuli nazad sa Pojane Tresnit i tad sam odlučio da pokušam da se spustim do tih rečica jer sam na karti video da postoji staza. Malo sam rizikovao jer nisam znao u kakvom stanju je staza, dosta smo morali da se spustimo, tako da je postojala opasnost da ukoliko ne možemo da prođemo tuda da ćemo morati da se vraćamo natrag na grebenski put što bi nam dodatno produžilo povratak. Međutim imao sam duplu sreću: em je staza pored ovih reka sasvim prohodna, em su ti kanjoni prelepi tako da nam je stvarno bio užitak što smo odlučili da idemo tuda.
   Stvarno bi trebalo kao što ti kažeš da se ovo poturi vodičima pod nos i da im se ponudi da vode grupe tuda. Ja sam bih mogao tuda da proteram grupu, ali pošto nisam ovlašćeni planinarski vodič nemam prava tako nešto da radim. Ovako se nadam da ću još neki put proći tuda ali sa manjom grupom mojih prijatelja sa kojima uglavnom i idem. Naravno ko god nam se pridruži u našim akcijama, uvek je dobrodošao.
   Pozdrav.

   Objavljeno pre 7 meseci #
2. 

   Gandalf
   Чаробњак

   Buco, slobodno vodi ljude i zaboravi na te koncepcije "ovlašćenosti". PSS je i tako organizacija koju je pregazilo vreme i koja nema više nikakav autoritet (a verujem u nekom trenutku više neće imati ni legitimitet), pa samim tim ne vidim zašto bi se oni pitali za bilo kakva "ovlašćenja"? Ako ti treba neko ovlašćenje, evo ja te ovlašćujem da vodiš koga kod hoćeš, gde god hoćeš, jer si radoznaliji, kreativniji, inteligentniji, tehnički pismeniji i u svakom smislu normalniji od 90% planinarskih vodiča okićenih tamo nekakvom značkom u Srbiji.

   Budućnost planinarstva u Srbiji je u radikalno drugačijim koncepcijama organizovanja i promišljanju bavljenja planinama nego što je to PSS. Ti i tebi slični ste ljudi koji treba da postave nova pravila.

   Objavljeno pre 7 meseci #
3. 

   Buca
   Чаробњак

   Uh Sale, hvala ti što tako misliš o meni ali smanji malo, pa nije baš tako crno kao što kažeš. Evidentno je da vodiči uglavnom vode na jedne te iste akcije koje oni posle proglašavaju tradicionalnim, ali ima i dosta onih koji se trude da svemu tome daju dodatnu draž istraživanja, da forsiraju prolaske kroz manje poznate krajeve i u isto vreme da zainteresuju i planinare da ih prate i da pođu sa njima.
   Mislim da je problem u tome što da bi vodič proveo grupu od 50-ak ljudi kroz neki kraj, on mora prvo da izvidi da li je ta staza normalna, prohodna, da li uopšte postoji ili je u međuvremenu npr. bio odron i odneo sve do đavola na nekom delu. Da bi se to izvelo, onda svako mora sam da finansira i put i smeštaj i sve ostalo što ide uz to (baš kao što ti i Goca već godinama radite), a verovatno da nisu baš svi vodiči spremni na takvo nešto. Da bi to izbegli, jednostavnije im je da i dalje po milioniti put vode jedne te iste akcije koje posle proglašavaju tradicionalnim. Mislim, OK je to, ali dajte ubacite i nešto novo, promenite malo. Takođe ne žele da razmišljaju o nekim eventualnim problemima koji bi mogli da se stvore ukoliko bi pokušali da provedu grupu kroz nešto potpuno nepoznato. Pa i ti i Goca ste više puta imali problema slične prirode kada ste vodili grupe stazama kojima se ređe (ili uopšte) ne ide, pa su neki ljudi bili nezadovoljni ovim ili onim. Vodiči koji ovako rade će verovatno i dalje imati pune izlete, zato jer uvek ima planinara koji nisu bili u određenim krajevima, a žele da ih posete i to im je prilika. I ja se povremeno pridružim takvoj nekoj grupi zato što mi tog momenta tako odgovara, ali kao što i sam kažeš više volim da istražujem, da odlazim u meni nepoznate krajeve pa čak i po cenu da sebi i društvu sa kojim idem napravim problem tipa: zarasla staza, ili uopšte ne postoji pa se spašavamo kako znamo i umemo. Ali baš to društvo sa kojim u zadnje vreme uglavnom idem, zna da im se to i može desiti kad krenu sa mnom, tako da mi ne uzimaju baš mnogo za zlo kad ih provedem kroz neko gadno trnje ili niz neki gadni strmopizd. Navikli su i posle svega toga uglavnom se zezamo na tu temu. Bojim se da sa većom grupom uglavnom nepoznatih ljudi ne bi bilo baš tako, morao bih da upozoravam na sve što je moguće da se desi pa da svako odluči da li bi mu odgovaralo takvo nešto ili ne. Sigurno da nije lako biti planinarski vodič, treba imati mnogo živaca za taj posao.
   Što se tiče tehničke pismenosti tu je stvar takva kakva je. Malo vodiča je spremno da svoje stare metode orijentacije zamene novim, ali dobro ako im tako više odgovara šta da se radi. Ja kada sam počeo da koristim GPS uređaje, osećao sam se kao da sam progledao. To mi je dalo toliku slobodu da sam sebi isplaniram šta god hoću i da ne čekam nikoga da me vodi u neki kraj koji mi je tog momenta interesantan.
   Postoji određen broj vodiča koji shvataju prednost novih tehnologija i trude se da nauče što više mogu o tome. Moram da priznam da sam veoma polaskan što su mi se već dva prekaljena vodiča (neću da ih imenujem) obratila sa molbom da im pomognem u upoznavanju sa GPS tehnologijom. Sa njima sam često u kontaktu, objašnjavam im sve što mogu i ljudi stvarno žele da što više nauče kako bi njihove akcije bile još sadržajnije i interesantnije.
   Budućnost planinarstva u Srbiji treba da prati savremene trendove planinarstva u svetu, a to se verovatno kosi sa standardima PSS. Pravila trebaju da se menjaju, a ako se ipak pokaže da je to jalov posao, onda svakako možemo da postavimo i neka svoja pravila (kao što se već i postavljaju). Onda je na svakome da izabere šta mu više odgovara da li ovo ili ono. Bitno je da smo što više zastupljeni u javnosti na sve moguće načine (www.stazeibogaze.info je jedan od tih, kao i ostali sajtovi slične tematike), da ljudi mogu da vide ko šta radi i na koji način, pa će onda sami izabrati ono što im odgovara.

   Objavljeno pre 7 meseci #
4. 

   Gandalf
   Чаробњак

   Bojim se da sa većom grupom uglavnom nepoznatih ljudi ne bi bilo baš tako, morao bih da upozoravam na sve što je moguće da se desi pa da svako odluči da li bi mu odgovaralo takvo nešto ili ne. Sigurno da nije lako biti planinarski vodič, treba imati mnogo živaca za taj posao.

   To je tako zato što su u ovoj zemlji žešće pobrkani turizam i planinarenje. Ogromna većina onih koji zabasaju u planinarska društva zamišlja da je planinarski vodič neka vrsta niskobudžetnog turističkog vodiča koji treba da ih tetoše i da im eventualno pozove taksi u trenutku kada više ne mogu dalje na nekoj planini. Da im vida rane od trnja i da im se izvinjava što je to bezobrazno trnje, eto, rešilo da raste baš tamo kuda su oni hteli da prođu. U pitanju su žešće pobrkani pojmovi. Planinarenje je u svojim začecima bilo jedan vrlo uzbudljiv vid avanturizma, a ne sindikalni turizam, i jednostavno ga treba vratiti svojim korenima. Onaj ko sebe smatra planinarom mora da bude spreman na sve, da bude avanturista i da shvati da mu, kada krene na planinu, ništa nije zagarantovano. Čak ni to da će živ da se vrati.

   Objavljeno pre 7 meseci #
5. 

   Buca
   Чаробњак

   Ogromna većina onih koji zabasaju u planinarska društva zamišlja da je planinarski vodič neka vrsta niskobudžetnog turističkog vodiča koji treba da ih tetoše i da im eventualno pozove taksi u trenutku kada više ne mogu dalje na nekoj planini

   
   Da, sećam se nekih takvih primera
   

   U pitanju su žešće pobrkani pojmovi. Planinarenje je u svojim začecima bilo jedan vrlo uzbudljiv vid avanturizma, a ne sindikalni turizam, i jednostavno ga treba vratiti svojim korenima. Onaj ko sebe smatra planinarom mora da bude spreman na sve, da bude avanturista i da shvati da mu, kada krene na planinu, ništa nije zagarantovano. Čak ni to da će živ da se vrati.

   
   Da, neki ljudi to shvataju i prihvataju pravila ove igre. Ali većina uglavnom žele da odu u prirodu i da im bude lepo. Sve je OK dok se negde ne izbodu i ne pocepaju svoju fancy opremu. Onda im priroda više nije lepa, a zbog toga je po njima uglavnom kriv vodič.
   Ja kad upadnem u neko sranje (bilo svojom ili tuđom zaslugom) i kad se na kraju izvučem iz njega, imam dodatno zadovoljstvo jer znam da sam uspeo da se snađem i da sam rešio problem u kome sam se našao. To mi stvarno dosta znači.

   Objavljeno pre 7 meseci #

RSS feed for this topic

Odgovor

Morate biti prijavljeni da biste ostavljali poruke.