Bogoljub Janković piše:
Ovi vrhovi se od Gornjeg Milanovca pruzaju u pravcu istok – jugoistok sve do Gruzanskog Polja, ali ne kao planinska greda vec su medjusobno odvojeni dubokim dolinama, nizim vrhovima i bez ikakvih puteva.Zbog toga planinarska drustva i na prave u jednom danu pesacko povezivanje atraktivnih lokacija, Trijesku i Boracki Krs…
Da spoji nespojivo, pokusao je i ostvario Miroslav Ostic sa grupom od 18 planinara koji su bili spremni na sve izazove koje moze da donese odlazak u bespuce i nepoznate krajeve.
Iz Beograda smo minibusom stigli do sela Borac, obisli zanimljivu crkvu iz 14. veka koja se prosto podvukla pod litice Boraskog Krsa a onda se i popeli na najvisi vrh (515m). Fantasticne stene, lep pogled, na mene su najveci utisak ostavile kao bodlje jeza kameni oblici na juznoj strani stenovitog masiva.
Spustvsi se prosli smo kraj poslednjih kuca sela Borac, i odatle nije bilo nijedne kuce sve do silazenja u Gornji Milanovac.
Postoje neki sumski putevi, ali davno se vec ne koriste pa je cesto bilo bolje ici i precicama uzbrdo, kroz kupinjake nego naokolo obilaziti ne mnogo boljim terenem.
Oko Crnog Vrha, najvise tacke danasnjeg puta, (902m), ima dobrog makadama zbog releja koji je na vrhu, ali ga dalje, krecuci se na severozapad napustamo, gazeci po lepom, ne mnogo dubokom snegu. Dok je na Borackom Krsu cak i isijalo sunce, dalje su nam iz tamnih oblaka povremeno dolazile snezne pahuljice.
Opet duboko spustanje pa uspon na Trijesku. Kada joj se prilazi sa jugoistoka, najbolje je po ulasku u sumici ici obilaznom (i laksom) stazom koja se kao spirala obavija oko celog vrha. Tada ce se i razumeti zasto se vrh tako zove, kao da je nedavno nesto strasno PROTRESLO ovaj vrh, na sve strane stravicni kameni blokovi, potoci ogromnih kamenova (lava) i pretece litice nad nama.
Sam vrh (735m) malo neobican, sa velikim udubljenjem (ostaci utvrdjenja). Opet spustanje u duboki ptok, opet jaruge, opet bespuce, po sumraku smo izasli iz najgusce sume i najtamnije jaruge a onda po mraku jos sat ipo do Norveske kuce u Milanovcu.
Prijao je predah u kafani. Ovo je za ljude dobre kondicije, a i za one koji hoce da treniraju za najteze uspone. A treba imati, hrabrosti, odvaznosti i zelje da se neko prihvati organizovanja ovakvih tura kao sto je to uradio Miroslav. Sve cestitke!!!
Miroslav ce verovatno na svom sajtu da prikaze sve tehnicke detalje i fotografije, ja samo da kazem da je tura trajala 9 casova, da se preslo 24 kilometra i da je pri usponu savladana (zbog takve konfiguracije terena), visinska razlika od ogromnih 1430 metara! A toliko se i silazilo.
Bogoljub Jankovic, PD POBEDA, Beograd