http://www.stazeibogaze.info/bbpress/tags/ostrozub forum sr-RS Wed, 08 Feb 2012 11:59:31 +0000 http://bbpress.org/?v=1.0.2 q http://www.stazeibogaze.info/bbpress/search.php http://www.stazeibogaze.info/bbpress/topic/ostrozubska-zimska-prica#post-63 Пет, 15 јан 2010 17:36:22 +0000 Gandalf 63@http://www.stazeibogaze.info/bbpress/ <p>Miroslav Dokman piše:</p> <p>Na rubu Vlasinske visoravni, od planine Cemernik nize ka Vlasotincu, a preko puta planine Gramade, u ataru Crne Trave, prostire se planina Ostrozub.<br /> Dugo najavljivan i dogovaran uspon niskih planinara na Ostrozub usledio je konacno u nedelju, 13.decembra. Put sela Brod, koje je polazna tacka za osvajanje Ostrozuba, visokog 1546 metara, otisnulo se dvanaestoro avanturista, uzrasta od sedam do sedamdesetsedam godina.<br /> Jedan cilj nas je ujedinio toga dana i ucinio hrabrima i odvaznima: vrh Ostrozuba – doci do njega! Svakako, uz to provesti citav dan na podrucju cija su vazdusna strujanja i brojne planine ucinila ga nadaleko poznatom vazdusnom banjom, fabrikom kiseonika i mestom sa mozda i najzdravijom i najcitojom vodom u Srbiji.<br /> U Nisu je danima unazad vreme bilo kolebljivo: hoce biti snega – nece ga biti, kisa – pada, prska, stane, pa opet pada, reklo bi se sumorna jesen.<br /> Na Ostrozubu smo vec sa prvim koracima otvorili stranice zimske idilicne price, nestvarne bajke kakvu samo planine jugoistocne Srbije mogu ispricati.<br /> Polazak na uspon usledio je u selu Brod, koje se nalazi par kilometara severnije od Crne Trave. Staza koja vodi ka Ostrozubu i Cemerniku oznacena je planinarskim oznakama, kruzicima i strelicama, jer je, odnedavno, taj pravac povezan u „Vlasinsku transverzalu“. Dve planine spojene su preko svog grebena, a za one koji zele vise izazova, moze se sa Vlasinskog jezere, preko Cemrenika, doci do Ostrozuba i dalje spuststiti do kraja transverzale.<br /> Sneg je dobrano napadao na Ostrozubu, a i svim ostalim planinama u okolini Vlasine. Jedna veca grupa nasih prijatelja iz Nisa, u isto vreme boravila je na mocnoj Besnoj kobili, i sa njima smo bili u stalnoj vezi. Njihov uspon zahtevao je probijanje kroz dubok sneg, pravljenje staza, uz temreraturu znatno ispod nultog podeoka.<br /> Kod nas na Ostrozubu jeste bilo hladno, ali ne previse, negde oko granice smrzavanja, sto smo videli po vodi u nasim flasicama.Tanka ledena pokorica okovala je dragocenu tecnost.<br /> Istaknimo i da je Vlasinska visoravan, posle Pesterske visoravni, najhladnije podrucje u Srbiji. Sezdesetih i sedamdesetih godina proslog veka, zime su bile toliko studene, da su po zaledjenoj povrsini Vlasinskog jezera pojedini avanturisti vozili malenog „ficu“, a deca iz vlasinskih sela improvizovala igru hokeja na ledu.<br /> Globalnim otopljavanjem, sada se takve igre vise ne mogu igrati, ali, s vremena na vreme, temperature od dvadeset ili dvadeset pet stepeni mogu pozeleti dobro jutro Vlasincima i vlasinskim namernicima.<br /> Snega je na nasem putu bilo na nekim mestima dvadesetak santimetara, no lako smo ga savladavali. To je onaj prvi jesenje-zismki sneg, rastresit, susta suprotnost od vlaznog snega koji kliza, prodire kroz obucu, kao pijavica se lepi za garderobu.<br /> Najvece impresije proizvelo je brezovo (zastitni znak Vlasine) i cetinarsko drvece, cije su grane bile prekrivene snegom i stvarale sliku kao sa novogodiisnjih cetitki. A zvuk koji je planina proizvodila bio je onaj najprirodniji i najsavrseniji zvuk zimske idile: na prvo slusanje – tisina univerzuma! Daljim izostravanjem sluha razaznajemo huk vetra, lomljenje grana i nadasve otkucaje nasih srca i ubrzano disanje zadihanih i odusevljenih planinara.<br /> Videli smo mesta koja su proizvodila privid da je belina beskonacna, da nema ni kamena ni stene, samo sume na rubovima te bele povrsi.<br /> To su livade Ostrozuba, koje u prolece ili leto blistaju, pune zivota u zelenoj boji.<br /> Vrh Ostrozuba je skriven u jednom sumarku. Vredni planinari iz Vlasotinca obelezili su najvisu tacku ove planinske lepotice kamenom.<br /> Dvanaestoro neumornih osvajaca doslo je tako do svog cilja. Posebnu draz ovoj akciji daje i cinjenica da smo se svi po prvi put obreli na Ostrozubu. A na okolnim planinama smo i vise puta boravili: Cemerniku, Gramadi, Vardeniku, Besnoj kobili, a nedavno smo posetili i do tada nepoznate i na kartama neoznacene planine: Rudinu i Bohovsku, koje planina Gramada deli od nase jucerasnje destinacije.<br /> Na celu kolone sve vreme je bio dr Caslav Jeremic, retko vidjeni planinarski entuzijasta. Njegov elan, pozrtvovanje i paznja prema svakom ucesniku akcije bilo je nesto sto daje nadu u omasovljenje planinarskog pokreta u Srbiji. Neumorni vodic imao je uz sebe, za svaki slucaj, i GPS uredjaj, iako je u ekipi bilo i nekoliko iskusnih planinara i vrsnih orijentiraca, narocito kada su planine jugoistocne Srbije u pitanju. A, podvucimo jos jednom, staza je propisno obelezena. Ipak, nista nije prepusteno slucaju, ni za tren.<br /> Kako je vodio jucerasnju akciju, dovoljno govori to sto su svi ucesnici dosli do vrha, niko se ni u jednom trenutku nije pozalio na bilo kakav problem, a svi smo se po povratku teska srca rastali kako medjusobno, tako i sa predivnim Ostrozubom. </p>