Po predanju kad je građen Mali i Veliki grad iznad ušća Tribuće u Tršnjicu Despotica Irina ili kako je ostalo u sećanju Jerina imala je običaj da svaki dan pojede juneći jezik. To je za narod bio veliki problem ali kad se malo mućne čuturom može se doći do zaključka da jeste ona jela jezike ko svaka jezičara ali ostatak su pojeli radnici koji su gradili gradove. Ona je imala nameru da napravi most između Zastupa, to je onaj špic sa grčićke strane i Boškovca i tim povodom naredi da se razapne konopac sa jednog brda na drugo i da puste mačku da pređe preko i ako mačka pređe ima da se radi most. Za divno čudo mačka polako mic po mic i već je bilo skoro da pređe ali ovi naši preci radnici vide da nema šale zaljuljaju malo konopac te se mačka strmoglavi. Ja smatram da je i sa današnjom tehnologijom to bio veliki poduhvat a ne onda pomoću kanapa i štapa. Kad se pogleda sa grada uz kanjon Tribuće ima jedna kupasta stena na levoj obali koja ima zasek opet prema obali kao postament na kome se nalazi neka figura to su nama đacima pešacima pričali stariji da je to kip okamenjene Irine i još da je imala preslicu i vreteno ali da su kao čobani gađali kamenjem i i polomili. Zaista iz daljine liči. Zašto je ona prokleta. Iz prostog razloga što je terala narod da radi a još treba odgajiti toliku juned. Kad se siđe sa grada u Tribuću pređe se preko brvna pa stazom ispod stene koja se zove oči „ispod očiju“ dođe se serpentinskim puteljkom na Sedanice tu smo odmarali, potom još nekoliko zavijutaka i eto nas kod Miroške vode. Lep i jak izvor a iznad njega prolazi put kroz hrastovu šumu koji povezuja zaseoke Ramni i Postenje i baš to mesto iznad izvora se zove Pavlov grob. Nekad za gladnih godina pričali nam taj veseli Pavle poneo jednu džakuljicu da samelje u videnici u Postenju i po povratku tu ga neki koje bio jako gladan a i njegovi tići ubije Pavla i odnese džakuljicu brašna. Desno odatle nedaleko nalazi se groblje i koliko se sećam tu ima onih većih grobova stećaka ili rimskih neznam a kasnije sam doznao da je tu nekad bila i crkva. Inače taj potez se zove Smrdan po izvoru istog naziva koji je odatle prema Postenju nedaleko iznad samog puta. Ta voda je mlakušasta i pomalo bazdi ali je jednaka i leti i zimi. Odatle se vide Jelica i Jeličke stene stanište beloglavog supa koji su leti jatima išli na izvor Rašljevac ispod Plandišta i Dežnice da piju vodu. Taj izvor ja popila crna guja koja daje vodu u zaseok Vodice koji nemaju vodu i nikad je nisu imali ali neznam zašto se tako zovu kad vode nikad nisu imali i nosili ili iz Vrela ili iz Sušice. Eto jedno sećanje da se ne zaborai.
Pančevo, 7521 leta gospodnjeg meseca marta deseti dan
Mitrović Dragoslav (Dragan) Slavkov, Mijatov, Živojinov, Mitrov, Jovanov,Savin, Mihajilov, Damjanov, Mihalov, Jovanov, Tadijin…Branilov.

to je vrlo lepa prica u koju iskreno ne verujem al uvek volim da je cujem.mali grad se jos uvek po malo nazire dok velikog nema nigde samo se predpostvlja da je bio tu nekada…