biciklistički trekovi

Dužina trase – 57 km
Ukupni uspon – 2700 m
Najniža tačka – 300 m
Najviša tačka – 2520 m
Kondiciona težina – 8/10
Tehnička težina – 8/10
Izvora pitke vode – 7

Završnica uspona na Solunsku glavu

Ovo je jedna od većih biciklističko-visokogorskih avantura na Balkanu i (uz Pelister) najveća visina koja se može doseći pedalirajući. Izlazak na 2540 metara visoku Solunsku glavu od Dračeva na neki način podseća na ekspedicijski poduhvat, jer se visinski slojevi savlađuju etapno: prvo se jakim usponom dobija nekoliko stotina metara do sela Dolno i Gorno Količani, da bi se onda lagano napredovalo ka visini od oko 1000 m do prevoja gde se nalazi (sada razrušeni) motel Kitka. Odatle se put lagano spušta nekih 100 m u dolinu Kadine reke, da bi se ponovo peo, prilično ujednačenim nagibom, preko Male Reke i Aldinaca do planinarskog doma Karadžica, koji se nalazi na sjajnom mestu na 1450 m visine.
Dom Karadžica je ujedno i odlično mesto da predahnete, a još bolje prenoćite, pre nego što nastavite dalje. Jer, čeka vas još preko 1100 m uspona do vrletnih visina Solunske glave. Pogled iz doma je fantastičan na čitav masiv Karadžice, 300 m ispod njega huči Kadina reka u svom kanjonu, a zalasci Sunca na ovom mestu su nešto što ne treba propustiti.

Begovo polje

Dalje na putu ka Soluskoj glavi, grebenom Aldinske planine i obroncima Golešnice, nagib postaje blaži, čak se na nekim potezima malo i gubi visina. Bez većeg napora se stiže do oko 1700 m visine, a onda sledi skok do visine od 2100 m – bezbroj serpentina i dosta ozbiljniji nagib, na kome će oni u slabijoj kondiciji verovatno na strmijim delovima gurati.

Put ka Solunskoj glavi

Begovo polje, na iznad 2000 m visine na koje izbijate nakon savladavanja ovog uspona, pravi je praznik za oči i dušu: zelenilo i pitomina, nekoliko izvora hladne planinske vode, a kao kontrast iznad njega se izdiže kamenita Solunska glava i desno od nje vrhovi Karadžice.

Nadomak Begovog polja

Neobične stene na putu ka Solunskoj glavi

Poslednjih 5 kilometara do vrha je zaista ekstremno i taj deo predstavlja glavni razlog što je ovaj trek dobio tako zahtevnu ocenu i u kondicionom i u tehničkom smislu. Uspon od oko 10% možda ne bi bio strašan na asfaltu, ali ovde put postaje ekstremno kamenit, na momente i vrlo neravan, posut takvim kamenim gromadama da je preko njih jednostavno nemoguće pedalirati (bilo uzbrdo ili nizbrdo). Doduše, oni koji su u sjajnoj kondiciji i dobri tehničari mogu i ovu završnicu uspona da savladaju u sedlu, što je dokazalo nekoliko učesnika Freebiking uspona na Solunsku glavu u julu 2010. godine.
Jeste teško, ali ako ste pasionirani bajker, ovaj uspon treba da pokušate barem jednom u životu – satisfakcija svakako prevazilazi uložene napore.

Trinaestoro fribajkera na vrhu Solunske glave

Ispred doma Karadžica

Gde odsesti?
Dom Karadžica je svakako najlogičnije mesto ne samo za pohod na dva točka na Solunsku glavu, već i za mnoga druga tumaranja po Karadžici, Jakupici i Golešnici. Domom upravlja SPD Dračevo (pogledajte prezentaciju doma), a cena prenoćišta je 2 evra za članove društva, 3 evra za ostale planinare iz Makedonije i 5 evra za goste iz inostranstva. Za dalje informacije i rezervacije možete kontaktirati Filipa Cakarova, na spd_dracevo@hotmail.com ili +389 71 431824.