biciklistički trekovi

Ukupna dužina trekova 224 km
Ukupan savladan uspon 4400 m
Najniža tačka treka 15 m
Najviša tačka treka 1690 m
Kondiciona težina 6/10
tehnička težina treka 4/10

sjeverna albanija

Severna Albanija. Dugo smo je planirali, i na kraju izvezli po nejlepsem vremenu, pocetkom juna, kada dani nisu previse topli a noci puno sveze na tim visinama, dani kada se sneg jos uvek zadrzavao na vrhovima, dani na koje je najbolje utrositi poslednje dane proslogodisnjeg godisnjeg odmora. Cak su nas i kise i oblaci postedeli neverovatno cisto nebo, tako da smo mogli bezgranicno uzivati u pogledima i vidicima. Nasa voznja pocela je negde u Srbiji, ali sve to pre i posle ovog dragulja cemo preskociti i u srediti se na tih cetri carobna dana koje smo proveli medju vrhovima albanskih Prokletija. Cetri dana, tri voznje i jedan uzivanje, jedan dan koji nas je tako vezao za taj nacionalni park Thet, toliko da smo jedva pozeleli da odemo odatle.

Posle prespavane noci u Dolini Grebaje izmedju svih tih fascinantnih vrhova koje podsecaju na Alpe uputili smo se prema Gusinju i prema granicnom prelazu koji ulazi u Albaniju, Vermoshi. Iznenadjujuci pogledi granicne policije i dobrodoslica, „Srbi!“ iznenadjujuce, ali ujedno i prijatno, pozeleli su nam srecan put. Usli smo u albaniju i odma posle granicnog prelaza kraj asfalta i pocetak neverovatno ciste prirode, perfektno cistici potoci. Krece lagan uspon do prevoja od 1300mnmv i prvi susreti sa mestanima koji masu i pozdravljaju, usput takodje srecemo i turiste avanturiste iz svajcarske, austrije na motorima. Kasnijecemo se uveriti da je ruta prepuna ljudi iz zapadnih zemalja koji sa svojim terenskim vozilima uveliko pohode ove krajeve, prosto neverovatno ali ovo je uveliko turisticka atrakcija. Sledi dug spust niz reku Ljumi i Cem ili ti Cjevnu. Prolazimo kroz nekoliko sela, pejzazi se smenjuju od sumovitih do pejzaza koji podsecaju na meseceve. Na kraju spusta pogled nam se ujedno otvara i na vrh na kome se nalazi visoravan i selo Rapsha gde smo planirali da zanocimo i provedemo prvu noc u Albaniji, ali i do samog vrha nas ocekuju strme serpentine.

Drugi dan se spustamo prema Skadarskom jezeru mesto Hani i hotit, u mirisu vazduha se oseca blizina mora, pored puta rastu smokve i nar, dokaz da je ovde uveliko mediteranska klima. produzavamo dalje prema mestu Koplik koji se nalazi na magistralnom putu koji povezuje Podgoricu i Skadar, u kopliku razmenjujemo novac u banci, dokupljujemo jos namernica i polako se vracamo opet prema Prokletijama. Napustajuci koplik, na naizgled ravnici brzo dobijamo na visini i vec se nalazimo na 400mnmv. Polako ulazimo medju planine i konstatujemo da je ovo jako losa deonica zato sto nema vode, nema izvora pored puta, reka je presusila a primorsko sunce uveliko pece. Ono sto je dobro je odlican asfalt koji vodi do sela Boge. Posle Boge prestaje asfalt ali pocinju izvori i serpentine koje se penju do prevoja od 1700mnmv. Ulazimo u zonu lednika i svoju uzavrelu temperaturu od konstantnog uspona tu i hladimo. Posle prevoja eksplozija zadovoljstva, moralni uspon, nagrada po koju smo dosli bila je tu, otvorili su se vidici prema dolini nacionalbog parka i prema svim tim vrhovima koji ga opkruzuju. Bilo je neverovatno, slikanje i uzivanje. Moramo se spustiti dan se blizi kraju a mi moramo naci mesto za prenociste. Na spustu nailazimo na kamp sa toaletom, tri eura, ali daleko od same reke i doline. Odlucujemo da se jos spustimo, u samoj dolini pored reke dolazimo kod domacina koji je vec ugostio dva kombija sa cesima, odlucujemo da kampujemo kod njega. Mesto za sator kosta euro-dva koliko damo. Medju svim tim turistima osecamo se bezbedno.

Sledeceg dana ostajemo u thetu da se malo bolje upoznamo i taj ceo jedan dan je malo koliko se moze uzivati u njemu.

Rano ujutru se pakujemo i napustamo Theth rekom koja vodi kroz dolinu, spustamo se i jos gubimo na nadmorskoj visini, ostao nam je jos jedan prevoj do Skadra, trebamo izaci na 1200mnmv. Uspon kao i svaki po losem putu tesko pada i radujemo se spustu koji nas iza ceka. Srecemo decu na putu koji nas pozdravljaju, jako los standatd i siromastvo. Krece spust i nase razocarenje kao da vozimo po recnom koritu brzina spusta se krece izmedju 5 i 10 km/h. Spustamo se u selo Kir i pratimo istoimenu reku Kir sve do Skadra. Los put usecen kroz stene bio je ispunjen krajputasima. Asfalt nas je docekao na samom ulasku u grad, bio je petak vece za izlazke, grad je bio ziv i veoma nas je iznenadio, bilo je prijatno.

Putovanje se zavrsilo bez ikakvih problema cak naprotiv reakcije domaceg stanovnistva su bile pozitivne prema nama, tako da bez predrasuda slobodno. Sretan put 😉