Kučevo – Sige – Ceremošnja – Trest – Krepoljin (bic. 43 km)
Dužina trase – 43 km
Ukupni uspon – 800 m
Najniža tačka – 170 m
Najviša tačka – 780 m
Kondiciona težina – 5/10
Tehnička težina – 6/10
Izvora pitke vode – 4
Kučevo – Sige – Ceremošnja – Trest – Krepoljin
(kliknite na link da preuzmete GPX datoteku)
Evo odličnog načina da zapadni deo Homoljskih planina jednom živopisnom trasom biciklom presečete sa severa na jug. Prvi deo ovog treka je asfaltni, sa umerenim usponima. Prva uzbrdica počinje 3 km nakon starta treka, iza Kučajne, savlađujući 250 m do račvanja puteva za Ravnište i Bukovsku. Odatle sledi kraća nizbrdica do sela Ceremošnja, a zatim vrlo blagim usponom (i dalje asfaltom) napredujete uz rečicu Sige ka njenom izvorištu, gde posećujete vodopad Sige. Asfalt prestaje oko kilometar pre vodopada, na kraju sela Plavčevo. Obratite pažnju da skrenete desno kod raskršća za Plavčevo, umesto da produžite levo naviše ka Ceremošnji – na uspon ka Ceremošnji ćete krenuti nešto kasnije, prvo idemo do vodopada.
Dolina kojom teče rečica Sige je vrlo lepa, i predstavlja sjajno mesto za kampovanje (nekoliko stotina metara pre vodopada postoji mesto sa stočićem i klupicama, koje je prosto savršeno za zabadanje šatora). Sam vodopad je kaskadni i vrlo živopisan, ali je najatraktivniji u proleće, jer preko leta ume i da presuši.
Nakon posete vodopadu, vraćate se istom trasom kroz selo Plavčevo, do asfaltne raskrsnice, gde krećete uzbrdo ka Ceremošnji. Posle kraćeg, ali nešto oštrijeg uspona, stižete pred pećinu, gde postoji kafana. Obiđite Ceremošnju, jer se ima šta videti – vrlo je bogata nakitom, sa atraktivnom dvoranom impozantnih dimenzija.
Posle Ceremošnje konačno se opraštate od asfalta, krećući makadamom koji dalje penje. Prvo vrlo solidan, širok i dobro nasut, ovaj put će lagano početi da se sužava i na njemu će biti sve više vode i blata, uz mestimične kolotrage. Ukoliko pedalirate po suvom vremenu, ne bi trebalo da vam predstavlja veći problem. Sve vreme vozite preko livada i kroz šumarke ispod atraktivnog istočnog stenovitog odseka Štubeja, najvišeg vrha ovog dela Homoljskih planina.
Na 26. kilometru stižete do ukrštanja grebenskih puteva i ujedno najviše tačke treka, na oko 780 m nadmorske visine. Tu skrećete oštro desno, putem koji prvo prati južne padine Štubeja, a zatim ide po grebenu između Štubeja i Vranja, vrlo atraktivnog stenovitog vrha i jednog od najboljih vidikovaca na području Homoljskih planina. Na ovom putu ćete u par navrata imati ozbiljnije kaljuge u dužini od po par stotina metara, ali možete ih i zaobići preko livada. Obratite pažnju da ne promašite skretanje na šumski put kroz Trest, na 29. kilometru – put prvo kreće preko livade, da bi ubrzo ušao u šumu. Ovo je zgodna prilika i da eventualno ostavite bicikle i pešice izađete na Vranj – do vrha imate tek oko 600 metara, ali je završnica uspona vrlo strma i ima sipara i krušljivog kamenja (pronaći ćete i planinarsku markaciju, koju će biti najbolje da pokušate da pratite).
Oprezno kroz Trest – ova gusta šuma, više nalik na džunglu, uvek je vlažna, tako da je podloga skliska. Naročito obratite pažnju na nešto jačoj nizbrdici na koju ćete naići na 600 m od ulaska u šumu – nije duga (200-300 m), ali traži koncentracije.
Na 33. kilometru konačno ćete izaći iz Tresta i vrlo brzo ćete, prelazeći puteljkom preko livada, primetiti stazu koja se odvaja desno – to je prilaz Hajdučkoj pećini. Nakon toga prolazite kroz kapiju jednog imanja, iza koje se spuštate na glavni put. Oko 500 m vas deli od Pogane pećine, koja se krije u dolini rečice desno od vas. Nakon obilaska Pogane pećine, vraćate se na glavni put, koji vodi nizbrdo sve do Krepoljina, dolinom Komnenske reke. 35. kilometar vas dovodi do vrela Komnenske reke, odnosno Mijucića pećina, gde se vredi spustiti.
Nizvodno od vrela Komnenske reke, skoro do spajanja sa putem koji ide uz Krepoljinsku reku, put je prilično blatnjav, zbog čega je uputno ovu trasu izbegavati po vlažnom vremenu. Postoji i grebenska alternativa, ali ona podrazumeva da oko pola kilometra pre vrela Komnenske reke skrenete na oštar uspon levo, koji će vas izvesti na greben, gde treba samo uhvatiti desni put i pratiti ga sve do spusta u dolinu.
Ovaj trek može se kombinovati sa trekom Vitovnica – Trest – Krepoljin, kako biste dobili i alternativnu varijaciju, sa spustom ka dolini Vitovnice umesto ka Krepoljinu.
Upravo smo se vratil sa kampovanja na lokaciji sa slike broj tri. Nažalost, taj vodopad ne postoji- što su nam potvrdili meštani okolnog sela Plavčevo. Ali planina je predivna!
A da… zaboravih. Naš doprinos je teren za odbojku koji smo napravili! 🙂
Dragi Ilija, vodopad itekako postoji, ali je, kao i mnogi vodopadi u Srbiji, sezonski. Naime, postoji samo u proleće, negde do juna, nakon otapanja snegova sa planina, i zimi. U ovo doba godine je zasigurno suv, kao što je recimo i Beljanički Buk. Dakle, idi tamo u proleće i iznenadićeš se 🙂
Tako nešto bi svakako trebalo da se napomene 😀 U svakom slučaju- hvala na savetu! I pojašnjenju!
Moram vas razočarati, prošle godine u leto 2015. bio sam na vodopadu Sige, i on definitivno više ne postoji. Izvor je kaptiran, a poljana s lepim potokom i klupama na vašoj slici sada je zarasla livada i jedva se prepoznaje. Upozorite ljude da više tamo uzalud ne idu.
Pozdrav!
Aleksandre, na kraju ovog foto albuma https://www.facebook.com/media/set/?set=a.595975173839447.1073741894.100002809086720&type=1&l=ab3af036ff možete da vidite fotografije vodopada iz aprila 2015, tako da vodopad svakako i dalje postoji, ali kao što rekoh, sezonski je, i u proleće vrlo brzo nakon što vode od otapanja snegova oteku on presuši. Leti može da ga bude samo u slučaju nekih dužih, obilnijih padavina, što je retko. Izletište jeste zapušteno, a naročito tako deluje u leto, nakon što iždžiklja trava, jer tamo retko zalazi i očigledno tu travu više niko ne kosi. Još jedna kockica u tužnom mozaiku zamiranja naših sela. No vodopad Sige u proleće zaista vredi posetiti, jer onda izgleda upravo onako kako ste na slikama videli.