Gradište (2174 m), Vranovac (2215 m) (Sinjajevina, 16 km)
Dužina trase – 16 km
Ukupni uspon – 800 m
Najniža tačka – 1720 m
Najviša tačka – 2215 m
Kondiciona težina – 6/10
Tehnička težina – 6/10
Izvora pitke vode – 1 (na početku)
Ječmen Dol – Gradište – Vranova glava
Sinjajevina je jedna ogromna, zatalasana visoravan, koju planinari ne posećuju tako često zbog loših puteva i nepristupačnosti, odnosno problema transporta preko ove krševite pustare. Za pustolove, ljude koji žude za divljinom i samoćom, ogromnim prostorom kojim se može tumarati u nedogled, Sinjajevina je raj. Oni koji ipak požele da osete tu gorštačku usamljenost u ovom pretežno bezvodnom prostoru sa nekoliko strana se mogu popeti na plato Sinjajevine. Jedan prilaz je iz smera Žabljaka, drugi je jako lošim putem iz kanjona Tare, treći je od Boana, četvrti od Mojkovca ka crkvi Ružici, a peti od Kolašina.
Najvišim vrhom Sinjajevine često se proglašava 2203 m visoki Jablanov vrh, ali se u toj računici previđa dramatični greben Umova i Babinog Zuba na krajnjem jugu, koji svojim vertikalama i dinamikom odudara od zatalasane pitomine Sinjajevine. Zbog drastične ambijentalne razlike neki taj greben smatraju zasebnim planinskim masivom, ali se nikako ne može prenebregnuti činjenica da se on prilično širokim platoom prosečne visine preko 1700 m jasno spaja sa ostatkom Sinjajevine, a da je oštrim i nižim prevojem Semolj jasno razganičen od Lole i Moračkih planina. Zato ću ja za najviši vrh Sinjajevine smatrati impozantni, stenoviti, 2277 m visoki Babin Zub, drugi vrh po visini je Vranova glava, koja se nastavlja na njega ka severozapadu, a Jablanov vrh je tek treći po visini.
Kao ishodišta za planinarske izlete, na Sinjajevini se prirodno nameću tačke sa pijaćom vodom, a njih nema mnogo. Jedna od poznatijih je bunar Smrdan (gde ćete naći hladnu, savršeno pitku vodu, nimalo u skladu sa njegovim imenom) do koga se najlakše stiže solidnim makadamskim putem od Kolašina preko Donjeg i Gornjeg Lipova, uz reku Plašnicu. Tu možete kampovati, a možete se smestiti i kod gostoprimljivih gorštaka u katunu Ječmen dol.
Ovo je tačka koje je zgodna za uspone bilo ka istoku, ka Jablanovom vrhu i dalje ka Savinoj vodi i Ružici, ili ka jugu, za osvajanje Babinog Zuba, Umova, Gradišta i Vranove glave. Savetujem vam da vrhove Babin Zub, Sto, Tornu i Umove penjete tek nakon završetka alpinističke obuke i nakon što ih dobro osmotrite uživo – čitavom dužinom ovog grebena je nemoguće proći bez penjačke opreme. Na Babin Zub je moguće izaći i planinarski, ali uz izuzetan oprez i solidno iskustvo.
Ono što je u tom grebenu ipak dostupno planinarima bez alpinističke opreme jesu dva najsevernija vrha, Gradište i Vranova glava, sa kojih sjajno možete sagledati čitav greben, kao i doline koje ga okružuju, tako da se ovi vrhovi mogu smatrati za sjajne vidikovce. Ovaj trek se bavi upravo njima, sa polazištem od Smrdana, odnosno katuna Ječmeni dol.
Delimično markirana staza kreće iz Ječmenog dola preko umereno krševitog i u početku ne mnogo strmog terena, kroz područje zvano Arbanaški dolovi. Prolazite pored jednog jezerceta koje tokom leta ume da presuši, iza koga kreće ozbiljniji uspon preko sipara ka prevoju između Gradišta i Vranove glave. Prvo obilazite Gradište, a onda se vraćate do prevoja i nastavljate širokim bilom Vranovca do njegove najviše tačke na 2215 m visine.
Produžavate dalje ka zapadu lagano se spuštajući, da biste tačno na polovini trase stigli do stenovitog odseka koji treba pažljivo zaobići s desne strane, tražeći put preko velikih kamenih blokova, dubokih pukotina i kuloara. Kada se napokon spustite ispod 1900 m visine, problemi sa savladavanjem ljutog krša koji na momente podseća na Maganik su ostali iza vas. Ubrzo nailazite na stazu koja povezuje Svrčke bare i katun Vratlo, kojom se vraćate ka polazištu.
Ova staza može se smatrati umereno teškim visokogorskim usponom, barem u letnjim uslovima (zimi treba pojačati mere opreza zbog opasnosti od lavina na siparu koji vodi ka prevoju između Gradišta i Vranovca). Ponesite sa Smrdana dovoljne količine vode, jer nigde usput nećete moći da je dopunite.
Lepo opisan članak sa puno korisnih informacija za buduće posetioce te planine samo ima jedan nedostakak a to je da nema nijedne zapisane medjutačke na prikazanom treku.
Pozdrav, Slavko
Slavko, hvala na kritici, dodat veći broj tačaka od interesa, što na samom treku, što u njegovoj bližoj okolini.
Gandalf-e,
Sa ovom dopunom tačkama od interese i ptrethodnim opisom članka, je prava stvar.
Hvala, dobro će mi doći jer uskoro imam nameru tamo da idem.