biciklistički trekovi

Dužina trase – 52 km
Ukupni uspon – 1300 m
Najniža tačka – 180 m
Najviša tačka – 1130 m
Kondiciona težina – 7/10
Tehnička težina – 7/10

Krug oko Deli Jovana

Deli Jovan je možda po pravcu pružanja, veličini i usamljenosti u okruženju okolnih ravnica sličan Kršu i Stolu, ali je po geološkom sastavu i vegetaciji potpuno drugačija planina od ovih. Za razliku od prethodna dva krečnjačka masiva, Deli Jovan je sazdan od tamnih, vododrživih gabro stena, koje njegovom grebenu daju vrlo pravilan oblik i ravnomernu strminu padina sa obe strane, bez za krečnjak karakterističnih platoa i odseka. Deli Jovan je i planina skoro u potpunosti obrasla stoletnom bukovom i hrastovom šumom, uz nešto malo četinara na krajnjem severu i jugu. U pitanju je ogromna površina pod šumom, kroz koju možete tumarati u nedogled, a koja vas starošću svojih stabala podseća na neke drevne šume iz romana epske fantastike. Na dva najviša vrha deli Jovana nalaze se TV i telekomunikacioni repetitori, a u jugoistočnom delu planine nalazi se i ograđeno lovište (može se proći kroz njega, jer kapije nisu zaključane).

Sem što je zaista velika po površini koju zauzima, Deli Jovan je i planina poprilično strmih padina, što je čini atraktivnom i zahtevnom za planinare, ali i poprilično nezgodnom za bajkere – nema puno varijanti kojima se možete popeti na Deli Jovan a da ne morate da siđete sa bicikla i gurate. Idealan bajkerski pristup Deli Jovanu je uzdužno, bilo sa njegove severne (iz smera Popadije) ili južne strane (iz smera Stevanskih livada). Vožnja koju vam ovde predlažem je možda optimalan način da doživite svu lepotu Deli Jovana, a da krug koji pravite ne bude proširen do granica nerealističnosti za jednodnevnu vožnju.

Da se u startu razumemo – ovo je teška tura, jednako kondiciono i tehnički. Drugačija po Deli Jovanu zbog konfiguracije terena i pristupnih puteva praktično ne bi ni mogla da bude. Kao polazište sam odabrao Crnajku, živopisno selo podno Deli Jovana sa njegove severozapadne strane. Isto tako bi kao polazište moglo da posluži i Lučko polje, Stevanske livade (prilaz od Negotina), pa čak i Stol, s tim što bi ova poslednja varijanta podrazumevala produžetak trase i jedan uspon više u povratku, što bi inače tešku turu činilo još zahtevnijom. Zato mi se čini da je ovo što je nacrtano neki optimum. Može se voziti krug u bilo kom od predloženih smerova, pri čemu je možda smer suprotan od ovoga koji sam ucrtao u treku nešto lakši iz kondicione perspektive (pogledajte profil uspona).

Već sam početak kruga predstavlja neku vrstu „vatrenog krštenja“, jer je put od Crnajke uz Levu reku (a naročito nakon što se napusti dolina reke i krene konkretan uspon na greben) veoma strm i mestimično lošeg kvaliteta. Na njemu sem velikog nagiba povremeno možete očekivati i blato, tako da ćete vrlo verovatno u prvih 6 km vožnje dosta često gurati, ili barem praviti pauze. Opuštanje nastaje kada stignete do Čoke lu Berlan na nekih 600 m nadmorske visine, odnosno izbijete na greben Deli Jovana, koji se pruža od Popadije.

Alternativa ovom ekstremnom usponu postoji, ali značajno produžava put – od Crnajke asfaltom do Klokočevca, zatim još asfalta do Popadije i odatle hvatanje vrlo solidnog, širokog i ne mnogo strmog zemljanog puta ka Deli Jovanu. Tako biste bez većih napora pedalirali, ali i napravili dodatnih 10-15 km u odnosu na predloženu trasu. Preko preče ili naokolo bliže, pitanje je sad 🙂

Od Čoke lu Berlan, kroz šumarke, ali više preko livada, grebenski, vrlo brzo stižete podno Malog Golog Vrha, gde nailazite na veliku raskrsnicu šumskih puteva. Vas zanima put koji ide naviše, da bi se ubrzo ponovo račvao Na narednom račvanju hvatate levi krak, iako deluje manje solidno i u prvom delu neprijatno blatnjavo. Tu ćete par stotina metara, što zbog blata, što zbog inicijalnog nagiba, verovatno morati da pregurate, ali to je ujedno i kraj jačih nagiba na čitavoj trasi vožnje, sve do završnog uspona na Crni Vrh.

Sledi dugo putovanje kroz šumu oko Deli Jovana, pored nekoliko čistina i lepih vidikovaca, gde će vam glavni greben sve vreme biti s vaše desne strane, nekih 200-300 metara iznad izohipse kojom se krećete. Ovo je nekada bio vrlo solidan šumski put, nasut i dobro usečene trase, ali je njegovo nekorišćenje učinilo svoje – prilično je obrastao gustim rastinjem, tako da će vam dok vozite njime glavni problem biti izbegavanje granja koje štrči sa svih strana. Na momente ćete imati utisak da se probijate kroz nekakvu amazonsku džunglu, tako da bih ovaj deo puta iz tog aspekta oglasio tehnički zahtevnim, mada je podloga kvalitetna, a iz kondicione perspektive ovaj deo puta je izuzetno lak – uspona praktično i nema.

Na 19. kilometru trase stižete do Krstaničkih livada i ograde lovišta. Otvorite kapiju i prođite kroz nju. Nekoliko desetina metara dalje nailazite na širok, solidan, nekada asfaltni put ka RTS releju na Crnom Vrhu, koji očigledno otkako je napravljen nije popravljan, pa je od asfalta malo tragova ostalo. Ovde imate mogućnost da tim putem izađete do samog releja (tj. vrha Deli Jovana), ili da od uspona na vrh odustanete i zadovoljite se nastavkom kruga oko planine. Prosudite na osnovu sopstvenog raspoloženja i trenutnog stanja kondicije, imajući u vidu da je ovaj uspon faktički poslednji konkretniji napor na vašoj trasi. Nagib na ovom putu je prilično jak ali ne bi trebalo da imate problema da pedalirate pod uslovom da vozite neopterećene bicikle.

Po povratku sa vrha nastavljate ovim „magistralnim“ putem na niže, ka Stevanskim livadama, pored lovačke kuće i nekoliko kilometara niže od tačke gde ste na ovaj put stupili naići ćete na kapiju koja označava suprotan kraj lovišta. Prođite kroz nju i ubrzo kreće nešto strmiji spust ka Stevanskim livadama. Tu ćete videti vikend naselje, bivši i sada zatvoreni planinarski dom, a vas put vodi desno s asfalta, preko prevoja na drugu stranu Deli Jovana, ka Lučkom polju. To ujedno predstavlja i poslednji uspon na trasi, gde ćete savladati nekih 200 m visine. Ovaj put je mestimično u dosta lošem stanju, sa vododerinama širokim i po više od metar i dubokim po par metara (Deli Jovan je kao planina sazdana od vododržećih stena pun vodotokova), što prolazak nekim terenskim vozilom čini pravim izazovom i umećem. Srećom, bicikl kao savršeno terensko vozilo može se i preneti preko prepreka, tako da vam taj deo neće zadati veće poteškoće.

Nakon što stignete do prevoja koji se nalazi na nekih 700 m visine, sledi 20 završnih kilometara čistog nizbrdnog uživanja – prvo nekih 7 km vrlo solidnog makadama, a onda, od Lučkog polja, savršen asfalt kroz živopisan ambijent doline reke Crnajke, sve do tačke od koje ste krenuli. Sa Lučkog polja pruža se sjajan pogled na obe strane, kako na Stol, tako i na Deli Jovan koji je upravo ostao za vama. Sve u svemu, ovo je 52 km sjajne avanture, na kojoj se treba spremiti i na znoj i blato, ali vredi.

Trek preuzet iz Freebiking Atlasa.