Vršački breg: Vršac-Kula (5km)
Dužina: 5 km
Ukupan uspon: 300 m
Najniža tačka: 94 m
Najviša tačka: 394 m
Kondiciona težina: 3/10
Tehnička težina: 2/10
Izvori uk. / pitka v.: 1/0
Vršačke planine (koje Vrščani radije zovu Vršački breg) imaju još od 1976. godine svoju transverzalu. Medjutim, transverzala nije danas u potpunosti markirana, pa čak ni dovoljno prohodna u delu prema selu Mesić. Ipak, Breg je i dalje prilično popularan za šetnje, a ja ga posebno preporučujem za porodične šetnje i dobru alternativu u hladnijim i vlažnijim danima, kada su druge planine manje dostupne. Na Bregu se sve češće vidjaju i bajkeri upravo iz već navedenih razloga. Treba reći i da je Breg uslovno ravan, tačnije blago zatalasan, tako da ne iziskuje preterane napore i kod slabe ili nikakve kondicije, ali i oni koji traže napornije uspone mogu ih ovde pronaći.
U „prvom“ delu nalazi se Djakov vrh (449mnv) kao najviši, a u „drugom“, udaljenijem od grada i Vršački vrh (Lisičija glava) na 590mnv i Gudurički vrh (641mnv) – najviša prirodna tačka Vojvodine, koja je izgradnjom vidikovca na istoimenom vrhu podignuta za još 15 metara. Svakako najpoznatiji vrh je onaj na kojem se nalazi Vršačka kula na visini od 399mnv odakle je kada je vedro moguće videti dimnjake Smederevskog Sartrida i elektrane u Kostolcu, a nadam se da ćemo uskoro videti i novoosvetljeni Avalski toranj.
Kula u oblacima
Trek koji prilažem počinje u gradu (gde počinje i Vršačka transferzala) i na najstrmiji način vas vodi do Vršačke kule (kota2). Do Kule je moguće doći i asfaltnim putem ili kombinacijom asfalta i meke podloge, ali ovo je način da uz malo napora polako upoznate Vršački breg i napustite urbani Vršac. Ovo je i put koji obuhvata barem tri vidikovca. Penjući se stepeništem dolazite do Ville Breg sa čije terase se pruža prvi pogled na ravnicu. Za razliku od pogleda, cene u ovom objektu (5*) vas neće oduševiti, zato eventualno osveženje potražite malo iznad hotela u Piceriji Masters, gde će vas prijatni mirisi zadržati možda i malo duže.
Stepeništem ćete dalje stići do tzv. Crkvice, ovo je najstariji katolički hram u Banatu i posle Vršačke kule, ovo je najstarija sačuvana građevina u gradu. Ovde se nalazi drugi, nedavno generalno uredjeni, vidikovac. Dalje je meka podloga i vodi vas do narednog vidikovca i Kluba ekstremnih sportova Izazov koji podržava sledeće sekcije: zmajarstvo, alpinizam, padobranstvo, paraglajding, biciklizam, motokros, snowboard, Ice Climbing… Iznad se nalazi Vršačka kula i to je visinski maksimum ovog treka. U spustu se prolazi kroz vrlo lepu šumu neobeleženim putem koji vas vraća u grad. Za silazak sa kule možete odabrati i neki drugi pravac ili nastaviti šetnju prateći trek Vršački breg: Slaviša-Dom Crvenog krsta (4,5km).
Pedja, odlično napisano i linkovano, a ova fotografija kule u oblacima je SJAJNA!
Hvala, prava satisfakcija da nastavim.
Pridružujem se pohvalama, takvi prizori se retko viđaju… I dobrodošao među autore trekova 🙂
Po meni trebalo je dodati jos dve stvari.
Pošto je u Vršcu bilo puno katolika, (sada ih je malo), na putu prema pomenutoj katoličkoj crkvici se povremeno nailazi ne veoma intersantne ozidane stubove, oni su nekada počinjali od sadašnje hale MILENIJUM. Bilo ih je ukupno14, i predstavljaju kako katolici to zovu KRIŽNI PUT, odnosno dogadjanja na Veliki Petak kada je Hrist bio osudjen, odveden na brdo Kalvariju u razapet. Postoji sada još nekoliko tih stubova sa izbledelim slikama (Taj isti križni put se može videti i u svakoj većoj katoličkoj crkvi, na bočnim zidovima), uvek ih je 14.
Nije napisano u kakvom je stanju sama Vršačka Kula, odnosno da li je restaurisana. Pre godinu ipo dana nije bila, bio je yabranjen pristup. A sam pogled sa Vršačke Kule, kada je dobra vidljivost je fantastičan, Avala je na dlanu, usamljena Fruška Gora je prepoznatljiva, a lično sam se uverio da se pored drugih planina, na jugozapadu može uočiti i Suvobor sa Rajcem!
Bogoljub
Da, oko stubova sam se mislio, ali mislim da bi priča postala preduga (a po sopstvenom iskustvu znam da preduge priče „preskačem“). Stubovi su restaurirani, ozidani i postavljeni na platou uz samu Crkvicu…
Što se Kule tiče Vršački ministar kulture je početkom godine izjavio nešto ovog tipa: „prethodna godina je bila ‘godina Paje Jovanovica’ a ovo je ‘godina Kule’… Obezbedjena su sredstva, kupljena rasveta, napravljeni detaljni planovi, dobijene sve dozvole… Čeka se prolece da počnu radovi.“
Trenutno (mart 2010.) Kuli je i dalje zabranjen pristup. (O Kuli ću više pisati u narednom treku).
Gandalfu hvala za pohvale i dobrodošlicu, a sve kritike ću zaista rado prihvatiti, zato hvala i Bogoljubu.
Ja sam isto pobornik haiku forme 🙂
Još u ovo doba poplave informacija – sve više cenim kratku, jasnu i tačnu informaciju (ako nekog nešto više interesuje ima link i google)
Postovani,
Od nedavno sam ulogovan na vaš saj i mislim da mogu dati veci dobrinos u rauzjasnjavanju i opisivanju vršackih planina s obzirom da sam ljubitelj istih. Naime radi se o tome da je Vršacka transvezala, cija dužina iznosi 37 km. u potpunosti prohodna od tac. 1 do tac. 8 pa i u delu koji se odnosi i na manastir Mesić. Napominjem da su radovi na rekonstrukciji vršacke kule pri kraju i da se postavlja krovna konstrukcija. Takodje je izvršeno cišcenje putem mehanizacije i brane koja se nalazi u blizini planinarskog doma „vršacke kule“ na Širokom bilu.
Pozdrav Djera
Dobrodošao Djero,
nadam se da je moj doprinos popularisanju Vršačkog brda već primetan na ovom sajtu, a nadam se da će i tvoj doprinos biti zapažen!
Pedja
Kažu ljudi kako „svaka slika ima svoju“ priču, a evo priče o fotografiji koju Barda i Gandalf hvale!
Fotografija je snimljena sa Djakovog vrha na Vršačkom bregu, a upravo sam konstatovao da nema treka koji vodi do njega, pa se obavezujem da to vrlo skoro postavim.
Prvo iznenadjenje za mene je bilo kada sam shvatio da je na adresi http://www.stamb.net/vrsac/station/index.php postavljena ova fotografija kao heder, a sajt je „meteorološki“. Krajem prošle godine na fotokonkursu PD „GEA“, fotografiji je na izložbi pripalo drugo mesto, a u izboru na Fejsbuku ubedljivo prvo mesto (http://www.facebook.com/profile.php?id=1384484201&sk=photos#!/media/set/?set=a.1503303947607.2067885.1384484201&type=1) i (http://www.gea.org.rs/?p=223).
Konačno na fotokonkursu „Novosti“-„Upoznajmo Srbiju“ 5. septembra ove godine ova fotografija je proglašena za najinteresantniju (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/marketing.187.html).
Hvala svima, a posebno Stazama i bogazama, tačnije ljudima koji ih stvaraju.