/2009/11/cipela.jpg
pešački trekovi

    Dužina trase – 15 km

    Ukupni uspon – 660 m

    Najniža tačka – 139 m

    Najviša tačka – 538 m

    Kondiciona težina – 2/10

    Tehnička težina – 1/10

    Visinski profil
    Beocin_Crveni Cot_Beocin_19102008

    Staza počinje iz sela Beočin blizu okretnice autobusa. Pređe se mostić preko Kozarskog potoka i nastavi se asfaltom u pravcu seoskog groblja. Tu se već asfalt završava i potrebno je malo probijanja jer je staza dosta urasla u šiblje. Potrebno je zaobići par poslednjih seoskih kuća i onda se izlazi opet na asfaltni put koji vodi prema grebenu Fruške gore. Asfaltom se ide dok se sa desne strane ne ukažu imanja i kuće lokalnih vikendaša. Uz dobru volju domaćina, moguće je proći kroz par dvorišta da bi se skratio put do glavne šumske staze, a u protivnom bi ipak do nje trebalo doći malo zaobilaznijim putem.

    Šumska staza počinje kod poslednje vikendice i odatle počinje lagan uspon ka grebenu. Nakon 800 m hoda dolazi se do napuštenog kamenoloma Erdelj odakle se pružaju fini pogledi na sever prema Dunavu i na jug prema grebenu Fruške Gore.

     

    Pogled sa Erdelja prema Novom Sadu

     

    Od Erdelja staza nastavlja uzbrdo kroz šumu i praktično ide paralelno sa asfaltnim putem. U jednom momentu se dolazi do proplanka koji inače služi drvosečama kao baza i koji predstavlja odlično mesto za kraći odmor. Posle toga se ide još nekih 800 m uzbrdo, pa onda počinje lagani spust prema Dobrom vodopadu.

     

    Staza kroz šumu prema Dobrom vodopadu

    Nakon 900 m spusta kroz prelepu šumu, stiže se do vodopada koji je u stvari više jedan strmiji deo Dobrog potoka u visini od nekih 2 m. Odatle staza nastavlja već malo strmijim usponom i vodi prema Orlovcu. Moguće je neposredno pred Orlovcem skrenuti na levo ka istoku i tada se može doči do odmarališa Osovlje. Kad se stigne na Orlovac, tada je već praktično završen uspon do grebena. Skrene se na levo i stazom koja se prvo blago penje uzbrdo do vojnog objekta, pa posle toga nizbrdo se stiže do glavnog asfalta na grebenu Fruške Gore. Odatle do Crvenog Čota ima 10-ak minuta hoda, a takođe se može nastaviti i na južnu stranu Fruške Gore prema manastiru Mala Remeta ili Jazak, a nešto dalje i do Vrdnika.

     

    Početak staze ka manastiru Beočin

     

    Na grebenu se skrene levo ka istoku, ide se jednim kratkim delom po asfaltu i onda se kod Pavlasovog Čota odvaja staza prema manastiru Beočin. Staza ide opet kroz šumu prvo blagim nagibom, da bi posle nekog vremena počelo i nešto strmije spuštanje prema potoku. Od Pavlasovog Čota do potoka ima oko 2100 m i taj deo se pređe dosta brzo. Po ulasku u potok, staza prestaje ali siguran znak da je pravi put daju planinarske markacije. Potok vodi pravo do manastira, veoma je živopisan, potrebno je često preskakati sa jedne na drugu stranu i mislim da čak predstavlja i najlepši deo čitavog ovog puta.

     

    Neočekivana džungla na Fruškoj Gori

    Kroz potok se prolazi sledećih 1200 m i onda se naglo izlazi na mnogo pitomiji predeo. Izgleda da je to manastirsko zemljište, lepo je sređeno, ima i delova zasađenih poljoprovrenim kulturama, a takođe i ukrasnog cveća i drvoreda. Odatle do manastira ima još 5 min hoda, a posle manastira je potrebno da se pređe još 1800 m asfaltom do polazišne tačke.

     

    Lepo uređeno manastirsko dobro

     

     

     

     

    Još fotografija sa ovog lepog trekinga možete pogledati na sledećem linku:

    Beočin-Crveni Čot