biciklistički trekovi

Dužina trase – 36+57 km
Ukupni uspon – 450+550 m
Najniža tačka – 80 m
Najviša tačka – 520 m
Kondiciona težina – 4/10
Tehnička težina – 6/10
Izvora pitke vode –4

Dva kruga po Miroču na biciklu (oko Velikog Štrpca)

Početak kruga - na Dunavskoj magistrali nadomak Kazana

Koliko god predstavljao jedno ogromno prostranstvo, svakako najatraktivniji deo Miročkog masiva je i njegov najviši greben, koji se izdiže vertikalnim odsecima uz sam Dunav, a koji sačinjavaju Veliki i Mali Štrbac i nekoliko manjih vrhova koji se na njih naslanjaju. Atraktivni stenoviti odseci, vidikovci od kojih zastaje dah, stoletne bukove šume i generalno bogata i raznovrsna flora i fauna, bili su dovoljan razlog da ovo područje bude proglašeno za rezervat u okviru Nacionalnog parka.

Pored parkinga na početku puta ka Pločama

S druge strane, kada pređete taj greben uz Dunav i zađete u zaleđe Miroča, nađete se na kraškoj visoravni punoj vrtača čije je ime Štrpsko korito, gde se smenjuju šume sa proplancima, a čija je pretežno ravna konfiguracija terena, u spoju sa čestim maglama i slabom vidljivošću, savršen poligon za gubljenje. Ovo je jedno od najjačih kraških područja u Srbiji, izbrazdano kratkim koritima brojnih reka ponornica koje se često završavaju ponorima koji predstavljaju atraktivne speleološke objekte, od kojih su neki među najdubljima u Srbiji, zbog čega su omiljeno vežbalište domaćih speleologa.

Da biste mogli da kažete kako ste upoznali Miroč, treba videti oba njegova lica – greben Velikog i Malog Štrpca sa svojim šumama, vrhovima i vidikovcima, i mistično zaleđe, kojim se može tumarati u nedogled. Ova dva kruga predstavljaju idealan način za rekreativnog biciklistu da upozna taj prostor, da u jednoj dinamičnoj vožnji obiđe krug oko grebena, videvši i selo Golubinje, Štrpsko Korito, kao i priliku da, prošavši preko prevoja između Velikog i Malog Štrpca na putu ka Pločama, napravi kraći pešački izlet do vrha Malog Štrpca.

Preko Miroča na dva točka

Oba kruga polaze sa parkinga u šumarku pored Dunavske magistrale, na početku puta ka rezervatu Ploče (tu postoji rampa, koja je ponekad zatvorena). Nekoliko kilometara idu magistralom uz Dunav, da bi oni koji se opredele za kraći krug (36 km) skrenuli na prvom makadamskom odvajanju ka zaseocima sela Golubinja (put za Buronov ponor), a oni koji se opredele za duži krug (57 km) pratiće magistralu nekoliko kilometara duže, da bi na makadam koji ih vodi uzbrdo ka Miroču skrenuli tek kod puta koji vodi ka školi na Kopanoj Glavici (znatno solidniji, i nešto blaži put). Duži put prilično dugo ide kroz zaseoke Golubinja i sela Miroč, da bi tek posle par desetina kilometara od početka zapravo ušao u onaj divlji, nenaseljeni deo Miroča. Doduše, i prolazi pored nekih lepih izletišta. Prvo od njih je neposredno nakon što se iz sela Miroč spustite u dolinu Ravne reke, gde je napravljeno lepo izletište među borićima, sa nadstrešnicom, stolovima i česmom. Ovo je jedna od retkih reka na koje ćete naići u dubinama Miročkog platoa. Nešto kasnije, kada već krenete da se zavlačite dublje u ljuti krš Miroča, proći ćete i pored česme kod Mihajlovog ponora (s leve strane puta, ozidana česma).

Grobnička bara

Za razliku od dužeg kruga, na kraćem krugu je uspon strmiji, a put nešto neravniji i kamenitiji, ali se vrlo brzo poslednje kuće Golubinja ostavljaju za sobom i ulazi se u pravi Miročki gustiš. Još nešto uspona vas čeka do samog platoa Štrpskog korita. Dve trase se sreću kod Grobničke bare, jednog od retkih vodenih bazena na Miročkoj površi, gde se goveda tokom leta okupljaju pronalazeći u svežoj vodi zaštitu od vrućine. Od Grobničke bare je moguće produžiti prateći jednu od dve trase – jedna je solidnim makadamom od Miroča ka Petrovom selu, dok drugi put neko vreme ide po uzvišenju paralelno sa njim, spajajući se posle 2,5 km.

Ubrzo vam se pruža mogućnost izbora – levo ka Gauri Rau (pećina smrti) ili desno, nastavljajući glavnim putem ka Petrovom selu. I jedna i druga varijanta će vas na kraju dovesti na isto mesto, samo što ćete u prvom slučaju ići nešto lošijim putem, koji po vlažnom vremenu u dužini od oko 2 km ume da bude prilično blatnjav (preporučujem samo u idealno suvim uslovima), dok desni krak stiže dobro nasutim makadamom do prvih kuća Petrovog sela, nakon čega se i on spušta u guste šume Štrpskog korita i spaja sa prvom trasom.

Kroz guste šume Štrpskog korita

Do zatvaranja kruga na parkingu ispod Ploča obe trase su identične, prolazeći kroz gustu šumu, koja je sve lepša i lepša kako se približavate objektu NP na Pločama. Kada stignete do najviše tačke prevoja između Velikog i Malog Štrpca, na oko 520 m nadmorske visine, obratite pažnju na markaciju koja ulazi u šumu desno od puta – ako imate vremena i snage, vredi na kratko sjahati bicikl i prateći markaciju pešice izaći na samu stenu Malog Štrpca; rastojanje koje treba prepešačiti je tek oko kilometar, uspona ima stotinak metara, a staza je vrlo lepa. Prizor koji vas gore čeka sigurno ćete doživeti kao krunu ove vožnje.

Pogled sa vidikovca na Pločama

Ali to nije kraj, jer na kraju sledi nagrada za trud – spust do Ploča, još jedan vidikovac sa sjajnim pogledom na Kazan i Veliki Štrbac čije se impozantne stene natkriljuju nad njim, a onda završni spust kvalitetnim makadamom do magistrale. Sve u svemu, za koju god od dve varijante da se opredelite, ovo je jedan dinamičan krug, koji svoju kulminaciju doživljaja pred sam kraj. Zato nemojte previše da se razvlačite na početku ture, jer će vam ostati više vremena za uživanje na nekim sjajnim mestima na kojima ćete zaista poželeti da ostanete.

Još Đerdapskih biciklističkih trasa, pored Staza i Bogaza, možete potražiti i u Đerdapskoj sekciji Freebiking Atlasa, a fotografije sa dosadašnjih vožnji po Miroču možete naći ovde, i ovde.

Pogled sa Malog Štrpca