Stara Planina, Kopren (1963 m)
Ukupna dužina treka 30,2 km
Ukupan savladani uspon 1220 m
Najniža tačka treka 880 m
Najviša tačka treka 1963 m
Kondiciona težina treka 9/10
Tehnička težina treka 5/10
Dom Dojkinci – Kopren vr. – Dom Dojkinci
Vrh Kopren na Staroj Planini nalazi se na samoj granici sa Bugarskom (318 granični stub). Do sela Dojkinci najjednostavnije je doći trasom: Pirot – Visočka Ržana – Vrelo – Brlog – Dojkinci. Uži asfaltni put sa ponegde oštećenim kolovozom po kojem bez velikih problema može doći svako motorno vozilo ( mi smo došli sa kombi-busom 20 sedišta). Po dolasku u selo Dojkince, ide se do kraja sela (prema severu) do bivše vojne karaule, sada Planinskog dom Vidlič, vlasništvo PD Vidlič iz Pirota, na samoj obali Dojkinačke reke. Za boravak u domu potrbno se prethodno najaviti domaćinima.
Od doma u nastavku puta vodi makadam prema granici (nekad su ga intezivno koristili graničari) i veliki deo tog puta može se korostiti za uspon ka Koprenu. Mi smo ga koristili za povratak, što se može vidjeti iz treka. Markacija ka vrhu Koprena ne postoji. Kolski putevi i staze koje postoje na mapi i nekad se koristile, sada su zarasle, jer su seljaci odavno napustili ove prostore. Uglavnom prevladava Kleka do visine jednog metra koja je umnogome otežavala naše kretanje. Za uspon i povratak bilo nam je potrebno 10 sati aktivnog pešačenja.
Napušteni seoski objekti
Pl.Dom VIdlić (Bivša Karaula)
Početak uspona
Snabdevanje vodom
Kleka na vrhu Koprena
Prelazak Dojkinačke reke
Beljanica – srpska lepotica
Beogradac
Freebiking
Interfejs TV
Jeep Klub Srbija
Klub putnika
Klub putnika Srbije
Mapa Srbije
MTB.BA
PD Unlimited
PK Runolist – Jagodina
PSD Javorak
PSD Železničar
Loading ...
pre 2 godina
bravo Slavko, nesebični čoveče
)
već sada imaš više postavki nego svi ostali, ne računajući Gandalfa (a uskoro i njega
pre 2 godina
Pridružujem se pohvalama! Zaista sam impresioniran entuzijazmom koji za ovo pokazujete i žao mi je što taj vaš rad nije i drugima podsticaj da se priključe sopstvenim doprinosom. Kada bi svako od 123 trenutna člana sajta postavio makar deseti deo onoga što ste Vi postavili, već bismo imali na stotine trekova.
pre 2 godina
Hvala Dobrice. Znam koliko ti trekovi mogu pomoći planinaru pogotovo ako se sami ili sa manjom grupom odluče da pohode neki nepoznati vrh. Ne vidim svrhu čuvati ih samo za sebe i zato mi se ova ideja autra Staza i bogaza učinila odličnim. Već sam i neke tvoje trekove (sa Prokletija) preuzeo kao potencijalne uspone na kojima još nisam bio.
pre 2 godina
Gandalfe, ja mogu malo i razumeti stariju generaciju naših planinara, članova ovog sajta, u vezi postavljanja trekova. Znam mnoge planinare, iskusne vodiće, dobre ljude, koje ste vi u Vašim komentarima na ovu temu i pomenuli. Kupili su GPS jer im to njihove financijske mugućnosti dozvoljavali, za razliku od mladjih kolega planinara koji još nisu zaposleni, a ako i jesu imaju potrebe za prečim stvarima od GPS. Nose ga sa sobom i uglavnom im služi za kontrolu visine na trasi i podataka sa Odometra, za druge svrhe ga i ne koriste. I dalje im je glavna alatka za orijentaciju, mapa i kompas.
Za dalju upotrebu GPS-a, kao što je prenos i obrada podataka u računaru i kasnije korišćenje istih potrebno je znati koristiti i neke druge pomoćne programe koji su za tu svrhu namenjeni. Naravno, da je nama, starijoj generaciji sve to novo i teško prihvatljivo, pogotovo ako nismo od te struke ili nemamo mogućnosti da nas neko u sve to uputi. Potrebno je punu upornosti i vremena takvim planinarima, da se sve to savlada, kako bi trek sa terena došao na ove stranice.
Predpostavljam da upravo takvih članova ovog sajta ima dosta i da je to razlog njihove manje aktivnosti. Ako sam u tome u pravu, spreman sam pomoći, ukuluiko moje skromno znanje iz ove oblsti može nekom koristiti, da se njihovi zabeleženi trekovi na terenu, nadju na ovom sajtu i da budu od koristi svima nama potencijalnim korisnicima.
pre 2 godina
slazem se Slavko da je to i jedan od razloga još uvek relativne oskudnosti postavljanja trekova od stane drugih članova; pored naravno – nezainteresovanosti, nemanja trekova, mozda kod nekih i sebičnosti …
Čim se završi akcija, trek prebacim na racunar i tu se sve zavrsava, iako sam pre akcije dosta vremena ulozio na pripremu treka. Retko kad se nakanim da neki trek malo obradim, napisem neki opis … a vec skoro 3 godine posedujem Vistu Cx.
meni je, recimo, upravo najzanimljiviji deo korišćenja „predmetnog uredjaja“ to što uz pomoć pratećih softvera tj. uz pomoć Ozi-a i G.Eart.-a … mogu napraviti trekova na karti, ubaciti ih u uredjaj i nakon toga uz pomoć karte i njega ići po do tada mi potpuno nepoznatom terenu.
sa druge strane, recimo moj problem u vezi sa čuvanjem i obradom trekova je moja velika neazurnost i nemarnost
eto, jos jednog razloga zasto vise ljudi ne postavlja trekova …
mada, i on se moze podvesti pod kategoriju sebičnosti ?! jer ipak koristiti tudje a ne davati svoje zbog lenjosti malo je onako …
pre 2 godina
Slavko, Dobrice, obojica ste u pravu. Tačno je i da živimo u teško vreme u kome su ljudi pritisnuti ozbiljnim egzistencijalnim brigama, usled čega im ostaje jako malo vremena, a i volje za ovakve, ipak se mora tako definisati, hobističke aktivnosti.
Ali, u kakvoj god da je neko situaciji, kada postoji dobra volja, može se naći vremena da se podele barem 2-3 treka mesečno. Kada bi svako od 125 članova sajta učinio barem toliko, u ovom trenutku bismo već imali više stotina postavljenih trekova. Ili, hajde neka to učini samo onih četrdesetak ljudi koji su se u anketi izjasnili da imaju GPS (mada anketa ipak ne može da se uzme kao relevantna statistika) – opet bismo imali neuporedivo više materijala nego što ga sada imamo. Nas trojica, četvorica, možemo da nastavimo ovako „udarnički“ da postavljamo materijal, ali makar svako od nas postavio po 20-30 trekova mesečno, to neće mnogo vredeti ako nam se vremenom i drugi ne priključe. Jer, koliko god se svako od nas ponaosob kretao po prirodi, ipak su naša pojedinačna znanja ograničena, postoje mnogi krajevi i planine koje ne poznajemo dovoljno. Velika baza aktivnih članova bi obezbedila upravo to da ravnomernije pokrijemo teritoriju.
Dobrica je pomenuo sebičnost, i to je veliki problem, naročito u Srbiji. Jedan negativan odnos prema opštem dobru, odsustvo svesti da ti drugi neće pomoći ukoliko i ti nisi spreman drugima da pomogneš. Imamo hipertrofirane sujete nekih domaćih planinarskih „zvezda“ i znate vrlo dobro kakva je bila reakcija jedne uobražene „planinarske veličine“ na pojavu Staza i Bogaza, da mu sad ne pominjem ime. Najbitnije od svega je bilo to što, bože moj, ON nije učestvovao u razvoju sajta (kao da je mogao tehnički gledano bilo šta da doprinese) i sad zato što to nije NJEGOVO on ne želi da ima ništa s time. Imamo i druge poznate vodiče i vlasnike sajtova koji sasvim sigurno imaju lične kolekcije koje broje stotine korisnih trekova (neke od njih čak i postavljaju, ali na SVOJE sajtove), koji hronično „nemaju vremena“ i zatvaraju se, svaki u svoju prćiju, gledajući samo svoj interes, ne shvatajući da, koliko god on lično toga uradio na sopstvenom sajtu, to neće moći ni približno da ima onu vrednost koju ima kada se radi udruženim snagama. Ne preostaje nam ništa drugo nego da se nadamo da će vremenom shvatiti da ovde nije reč ni o kakvom poligonu za borbu suprotstavljenih sujeta, već o nečemu što zaista može da bude izuzetno korisno za zajedničku stvar.
Svako ima prava da očekuje da će mu ovaj sajt biti onoliko koristan koliko je sam tome doprineo, odnosno od drugih ne treba očekivati nešto što ti nisi spreman da uradiš.