pešački trekovi

Dužina trase – 23 km
Ukupni uspon – 750 m
Najniža tačka – 750 m
Najviša tačka – 1150 m
Kondiciona težina – 3/10
Tehnička težina – 4/10

Stara_vodopadi

Na mestu gde se kanjon Kovanog Dola spaja sa Javorskom rekom

Ako nešto na Staroj planini ostavlja jak utisak na posetioca, to su svakako njene moćne reke, koje uglavnom teku kroz monumentalno izvajana korita od crvenog peščara. I upravo te reke, koje huče i nose ogromne količine vode čak i u najsušnijim periodima tokom leta, formiraju brojne vodopade, ili kako to meštani zovu – skokove – kakvi po veličini i brojnosti ne postoje u drugim delovima Srbije.

Verovatno ste čuli za Piljske vodopade, Trupavac, vodopad na Dojkinačkoj reci u Arbinju, Bigar, a možda ste čuli i za Čunguljski i Krmoljski, ali vam niko nije objasnio kako do njih da dođete. U ovom treku ćemo se pozabaviti onim vodopadima koji se nalaze u slivu Toplodolske reke, tačnije na pritokama Javorske reke uzvodno od sela Topli Dol. Trudio sam se da od toga napravim jednu logičnu celodnevnu šetnju, spojivši sve ono što se realno može kompletirati za jedan dan.

Priloženi trek pruža brojne mogućnosti za modifikacije; na primer, možete ga značajno skratiti (za preko 3 km dužine i jedan popriličan uspon) tako što biste odustali od posete donjem Piljskom vodopadu. Ukoliko, pak, imate mogućnost da njen obilazak kombinujete korišćenjem terenskog vozila, ova celodnevna šetnja lako se može pretvoriti i u poludnevnu uz znatno manji fizički napor, jer se prvih 6 km puta uz Javorsku reku, kao i 2/3 uspona ka donjem Piljskom vodopadu, može prevaliti i motorizovano (praktično vam od 23 ostavljajući samo 9 km za hodanje). Tačka do koje se može stići terencem označena je na mapi kao „Parking“.

Donji Piljski vodopad (kaskadni

Oba Piljska vodopada nalaze se na potoku Lisevski dol koji se sliva sa atraktivnog stenovitog vrha Pilj, a međusobno ih deli oko 200 m nadmorske visine. Međutim, prilaz do ova dva vodopada je različit. Put ka gornjem Piljskom vodopadu nisam ucrtao u trek, jer on predstavlja preveliko skretanje u odnosu na trasu koja vodi ka ostalim vodopadima i logičnije je posetiti ga usput kad krenete putem ka Krvavim barama i Bratkovoj strani. Dakle, biće to u sastavu nekog od narednih trekova (verovatnije biciklističkog nego pešačkog, jer su u pitanju enormna rastojanja). S druge strane, preseći direktno uzbrdo od donjeg ka gornjem Piljskom vodopadu je vrlo, vrlo teško, prvo zbog toga što treba pronaći adekvatan prolaz pored stenovitih odseka koji okružuju sam vodopad, staza ne postoji, a vegetacija je na momente prilično gusta i teško prohodna. Možete pokušati, ali uz oprez i imajući u vidu da će vam to probijanje oduzeti previše vremena, tako da ćete verovatno morati da odustanete od posete ostalim vodopadima iz ovog treka.

Donji deo kaskada Donjeg Piljskog vodopada

Ako se, prema preporuci, opredelite za posetu samo donjem Piljskom vodopadu, prvi kilometar od odvajanja sa glavnog puta dolinom Javorske reke lagano penje širokim šumskim putem, da biste se, tek na mestu gde put prelazi preko potoka, počeli probijati uz potok ka vodopadu. Možete i da nastavite putem uzbrdo još par krivina i da od velikog proširenja gde najčešće ima isečenih drva spremnih za transport pođete lagano naniže, prvo kroz šumu, a zatim preko livada ka koritu Lisevskog dola; time štedite par stotina metara probijanja po slabo prohodnom terenu uz potok (u trek su ucrtane obe varijante, jedna u odlasku druga u povratku).

Mali Čunguljski skok

Prateći dalje uzvodno Javorsku reku, na oko 6 km udaljenosti od Toplog Dola stižete do ušća Studeničke reke u nju, a nedugo zatim dolazite i do drvenog mostića preko Studeničke reke. Možete ići tuda, a možete i skretanjem preko livade dole levo pola kilometra ranije prekratiti put. Za koju god varijantu da se odlučite, ovo je mesto gde polazite u završnu pešačku potragu za najudaljenijim vodopadima, Čunguljskim, Krmoljskim i Kurtulskim, krećući se lepom pešačkom stazom dalje uz Javorsku reku. Ova staza je uglavnom široka i dobro utabana i nećete imati većih problema sa provlačenjem kroz rastinje, jedino što ćete na par mesta silaziti u samo korito Javorske reke i prelaziti preko crvenih pločastih stena, što daje dodatnu draž i čini doživljaj još živopisnijim.

Veličanstveni zid velikog Čunguljskog skoka

Prvo stižete do mesta gde se odvaja stazica uz Krmoljski dol (označeno u GPX fajlu kao tačka KRMOLJ STAZA), čemu prethodi gaženje samog potoka. Staza malo zaobilazi početni deo Krmoljskog dola i kreće se par desetina metara iznad korita, kako bi zaobišla minijaturni kanjončić na čijem kraju se nalazi Krmoljski vodopad. Skrenuvši blago sa staze, vodopad možete videti odozgo. Staza je mestimično urasla u trnje, ali bismo vam savetovali da uložite napor da se držite treka, jer je većim delom prohodna i svakako predstavlja najbolji način da prođete do glavne atrakcije, vodopada na potoku Kurtulski dol, pritoci Krmoljskog dola. Odlična staza vas dovodi do iznad vodopada, a ukoliko želite da mu priđete odozdo moraćete da improvizujete preskačući potok od mesta gde se spajaju Kurtulski i Krmoljski dol, i vrlo verovatno gazeći kroz vodu u poslednjih nekoliko desetina metara (svakako nije za hladniji deo godine).

Vrativši se do staze uz Javorsku reku, četiristotinak metara kasnije stižete i do Čunguljskog dola, na čijem ćete samom ušću u Javorsku reku videti atraktivan manji vodopad, koji ima takav pad vode da u donjem delu pravi mali vodoskok. U karti je nazvan „Mali Čunguljski“. Idući uzvodno, prateći Čunguljski dol, krećete se kroz šumu, prošavši nekoliko manjih slapova, da biste nekih 400 metara kasnije stigli pred impozantan kameni zid, nadaleko poznati Čunguljski skok. Neću licitirati sa visinama, jer je to odokativno jako teško odrediti, a za nekoliko vodopada lokalpatriotski nastrojeni pojedinci tvrde da su „najviši u Srbiji“. Mislim da Čunguljski skok ipak nije viši ni od donjeg ni od gornjeg Piljskog vodopada, ali svakako predstavlja jedan od viših i impresivnijih vodopada u Srbiji, za koji vredi potezati čak 9 km od Toplog Dola kako biste ga videli uživo.

Amfiteatar u koji se obrušava Kurtulski vodopad (krajnje levo)

Pritoke Javorske reke sigurno kriju još dosta atraktivnih slapova, tako da, ukoliko raspolažete sa više vremena, ušće Studeničke u Javorsku reku je idealan prostor da postavite kamp iz koga biste natenane istraživali okolinu.

Dodatni foto albumi:
Poseta Čunguljskom, Krmoljskom i Kurtulskom dolu novembra 2009.
Obilazak Temštice, Toplodolske, Javorske reke i Piljskih vodopada jula 2008.

Kurtulski vodopad (poznat i kao veliki Krmoljski) izbliza

Prilaz i smeštaj:

Do Toplog Dola se najlakše stiže asfaltnim putem dugim 18 km od Temske, na putu Pirot – Knjaževac. Redovne linije javnog prevoza nema, ali se putničkim automobilom, kombijem, pa i velikim autobusom može lako proći.

Na žalost, u samom Toplom Dolu ne postoji organizovan smeštaj (možete da pokušate da se dogovorite sa meštanima oko privatnog smeštaja), a jedini objekat koji bi se mogao koristiti za prenoćište jeste nekadašnji učiteljski stan preko puta davno napuštene i ruinirane seoske škole (prilično neuslovan, nema kupatila, a greje se na jednu peć bubnjaru za koju vi morate da obezbedite drva). Međutim, ko drži ključ od ove kuće veliko je pitanje – nekih godina je to poslovođa jedine prodavnice u selu, dok je nekada on u isključivoj nadležnosti lovačkih društava iz Pirota.

Komforan smeštaj u relativnoj blizini Toplog Dola može se dobiti na Babinom Zubu, gde postoje planinarski dom i hotel. Kažem relativna blizina, jer, iako je udaljenost šumskim putem samo 10 km, on nije savladiv za putničke automobile, autobuse i kombije (trebaće vam terensko vozilo). Asfaltom, preko Kalne i Temske, od Babinog Zuba do Toplog Dola ima 70 km.

Zbog svega toga, tokom leta toplo preporučujem kampovanje na nekom od brojnih lepih mesta na potezu od Temske do izvorišta Javorske reke, duž Temštice i Toplodolske reke, jer ih ima napretek.