Toplodolski vodopadi (23 km)
Dužina trase – 23 km
Ukupni uspon – 750 m
Najniža tačka – 750 m
Najviša tačka – 1150 m
Kondiciona težina – 3/10
Tehnička težina – 4/10
Ako nešto na Staroj planini ostavlja jak utisak na posetioca, to su svakako njene moćne reke, koje uglavnom teku kroz monumentalno izvajana korita od crvenog peščara. I upravo te reke, koje huče i nose ogromne količine vode čak i u najsušnijim periodima tokom leta, formiraju brojne vodopade, ili kako to meštani zovu – skokove – kakvi po veličini i brojnosti ne postoje u drugim delovima Srbije.
Verovatno ste čuli za Piljske vodopade, Trupavac, vodopad na Dojkinačkoj reci u Arbinju, Bigar, a možda ste čuli i za Čunguljski i Krmoljski, ali vam niko nije objasnio kako do njih da dođete. U ovom treku ćemo se pozabaviti onim vodopadima koji se nalaze u slivu Toplodolske reke, tačnije na pritokama Javorske reke uzvodno od sela Topli Dol. Trudio sam se da od toga napravim jednu logičnu celodnevnu šetnju, spojivši sve ono što se realno može kompletirati za jedan dan.
Priloženi trek pruža brojne mogućnosti za modifikacije; na primer, možete ga značajno skratiti (za preko 3 km dužine i jedan popriličan uspon) tako što biste odustali od posete donjem Piljskom vodopadu. Ukoliko, pak, imate mogućnost da njen obilazak kombinujete korišćenjem terenskog vozila, ova celodnevna šetnja lako se može pretvoriti i u poludnevnu uz znatno manji fizički napor, jer se prvih 6 km puta uz Javorsku reku, kao i 2/3 uspona ka donjem Piljskom vodopadu, može prevaliti i motorizovano (praktično vam od 23 ostavljajući samo 9 km za hodanje). Tačka do koje se može stići terencem označena je na mapi kao „Parking“.
Oba Piljska vodopada nalaze se na potoku Lisevski dol koji se sliva sa atraktivnog stenovitog vrha Pilj, a međusobno ih deli oko 200 m nadmorske visine. Međutim, prilaz do ova dva vodopada je različit. Put ka gornjem Piljskom vodopadu nisam ucrtao u trek, jer on predstavlja preveliko skretanje u odnosu na trasu koja vodi ka ostalim vodopadima i logičnije je posetiti ga usput kad krenete putem ka Krvavim barama i Bratkovoj strani. Dakle, biće to u sastavu nekog od narednih trekova (verovatnije biciklističkog nego pešačkog, jer su u pitanju enormna rastojanja). S druge strane, preseći direktno uzbrdo od donjeg ka gornjem Piljskom vodopadu je vrlo, vrlo teško, prvo zbog toga što treba pronaći adekvatan prolaz pored stenovitih odseka koji okružuju sam vodopad, staza ne postoji, a vegetacija je na momente prilično gusta i teško prohodna. Možete pokušati, ali uz oprez i imajući u vidu da će vam to probijanje oduzeti previše vremena, tako da ćete verovatno morati da odustanete od posete ostalim vodopadima iz ovog treka.
Ako se, prema preporuci, opredelite za posetu samo donjem Piljskom vodopadu, prvi kilometar od odvajanja sa glavnog puta dolinom Javorske reke lagano penje širokim šumskim putem, da biste se, tek na mestu gde put prelazi preko potoka, počeli probijati uz potok ka vodopadu. Možete i da nastavite putem uzbrdo još par krivina i da od velikog proširenja gde najčešće ima isečenih drva spremnih za transport pođete lagano naniže, prvo kroz šumu, a zatim preko livada ka koritu Lisevskog dola; time štedite par stotina metara probijanja po slabo prohodnom terenu uz potok (u trek su ucrtane obe varijante, jedna u odlasku druga u povratku).
Prateći dalje uzvodno Javorsku reku, na oko 6 km udaljenosti od Toplog Dola stižete do ušća Studeničke reke u nju, a nedugo zatim dolazite i do drvenog mostića preko Studeničke reke. Možete ići tuda, a možete i skretanjem preko livade dole levo pola kilometra ranije prekratiti put. Za koju god varijantu da se odlučite, ovo je mesto gde polazite u završnu pešačku potragu za najudaljenijim vodopadima, Čunguljskim, Krmoljskim i Kurtulskim, krećući se lepom pešačkom stazom dalje uz Javorsku reku. Ova staza je uglavnom široka i dobro utabana i nećete imati većih problema sa provlačenjem kroz rastinje, jedino što ćete na par mesta silaziti u samo korito Javorske reke i prelaziti preko crvenih pločastih stena, što daje dodatnu draž i čini doživljaj još živopisnijim.
Prvo stižete do mesta gde se odvaja stazica uz Krmoljski dol (označeno u GPX fajlu kao tačka KRMOLJ STAZA), čemu prethodi gaženje samog potoka. Staza malo zaobilazi početni deo Krmoljskog dola i kreće se par desetina metara iznad korita, kako bi zaobišla minijaturni kanjončić na čijem kraju se nalazi Krmoljski vodopad. Skrenuvši blago sa staze, vodopad možete videti odozgo. Staza je mestimično urasla u trnje, ali bismo vam savetovali da uložite napor da se držite treka, jer je većim delom prohodna i svakako predstavlja najbolji način da prođete do glavne atrakcije, vodopada na potoku Kurtulski dol, pritoci Krmoljskog dola. Odlična staza vas dovodi do iznad vodopada, a ukoliko želite da mu priđete odozdo moraćete da improvizujete preskačući potok od mesta gde se spajaju Kurtulski i Krmoljski dol, i vrlo verovatno gazeći kroz vodu u poslednjih nekoliko desetina metara (svakako nije za hladniji deo godine).
Vrativši se do staze uz Javorsku reku, četiristotinak metara kasnije stižete i do Čunguljskog dola, na čijem ćete samom ušću u Javorsku reku videti atraktivan manji vodopad, koji ima takav pad vode da u donjem delu pravi mali vodoskok. U karti je nazvan „Mali Čunguljski“. Idući uzvodno, prateći Čunguljski dol, krećete se kroz šumu, prošavši nekoliko manjih slapova, da biste nekih 400 metara kasnije stigli pred impozantan kameni zid, nadaleko poznati Čunguljski skok. Neću licitirati sa visinama, jer je to odokativno jako teško odrediti, a za nekoliko vodopada lokalpatriotski nastrojeni pojedinci tvrde da su „najviši u Srbiji“. Mislim da Čunguljski skok ipak nije viši ni od donjeg ni od gornjeg Piljskog vodopada, ali svakako predstavlja jedan od viših i impresivnijih vodopada u Srbiji, za koji vredi potezati čak 9 km od Toplog Dola kako biste ga videli uživo.
Pritoke Javorske reke sigurno kriju još dosta atraktivnih slapova, tako da, ukoliko raspolažete sa više vremena, ušće Studeničke u Javorsku reku je idealan prostor da postavite kamp iz koga biste natenane istraživali okolinu.
Dodatni foto albumi:
Poseta Čunguljskom, Krmoljskom i Kurtulskom dolu novembra 2009.
Obilazak Temštice, Toplodolske, Javorske reke i Piljskih vodopada jula 2008.
Prilaz i smeštaj:
Do Toplog Dola se najlakše stiže asfaltnim putem dugim 18 km od Temske, na putu Pirot – Knjaževac. Redovne linije javnog prevoza nema, ali se putničkim automobilom, kombijem, pa i velikim autobusom može lako proći.
Na žalost, u samom Toplom Dolu ne postoji organizovan smeštaj (možete da pokušate da se dogovorite sa meštanima oko privatnog smeštaja), a jedini objekat koji bi se mogao koristiti za prenoćište jeste nekadašnji učiteljski stan preko puta davno napuštene i ruinirane seoske škole (prilično neuslovan, nema kupatila, a greje se na jednu peć bubnjaru za koju vi morate da obezbedite drva). Međutim, ko drži ključ od ove kuće veliko je pitanje – nekih godina je to poslovođa jedine prodavnice u selu, dok je nekada on u isključivoj nadležnosti lovačkih društava iz Pirota.
Komforan smeštaj u relativnoj blizini Toplog Dola može se dobiti na Babinom Zubu, gde postoje planinarski dom i hotel. Kažem relativna blizina, jer, iako je udaljenost šumskim putem samo 10 km, on nije savladiv za putničke automobile, autobuse i kombije (trebaće vam terensko vozilo). Asfaltom, preko Kalne i Temske, od Babinog Zuba do Toplog Dola ima 70 km.
Zbog svega toga, tokom leta toplo preporučujem kampovanje na nekom od brojnih lepih mesta na potezu od Temske do izvorišta Javorske reke, duž Temštice i Toplodolske reke, jer ih ima napretek.
Mogu samo da vas pohvalim i istovremeno se zahvalim na informacijama koje delite drugima. Meni je i dalje izazov obilazenje terena bez pomoci tehnike ali se dobro pripremim pre polaska. Na prvoj voznji po Kucaju sam promasio vodopad Prskalo(tako je to bez GPS pomoci). U drugom pokusaju su bile dovoljne jednominutne instrukcije od Aleksandra telefonom. Sa ovakvim podacima jedva cekam da krenem vasim stopama. Ako se desi da neki vodopad promasim dobro cu razmisliti o osavremenjavanju… Ja vec dugo skitam po cistom vazduhu ali sam se kasno setio da idem na razlicita mesta. Kontakt s vama je ravan citanju planinarske (biciklisticke) biblije
Gorane,
Vrlo sam srećan kad vidim ovakve komentare, jer su oni potvrda da ovo što je započeto sa Stazama i Bogazama ima nekog smisla i da ljudi to doživljavaju na pravi način.
Upravo u tome je poenta – da tehnološki pismen ljubitelj prirode, kada poželi negde da ide, u potrazi za idejama prvo pomisli da pogleda Staze i Bogaze, a onda tu pronađe sve potrebne resurse da bi samostalno realizovao onu koja mu se najviše dopala. Zahvaljujući GPS tehnologiji, ono što je doskora bilo nemoguće, sada je ne samo moguće, nego i izuzetno jednostavno. Dr Bojan Radak je komentarišući sajt na YU Mount listi dao jedno vrlo slikovito poređenje: „Mislim da su potencijali u poredjenju sa klasičnim načinom kao Internet u poredjenju sa klasičnom poštom“ 🙂
Vrlo lepi i živopisni predeli naše lepe Srbije pružaju svakom željnom izletniku da doživi neopisive lepote darovane nam samom prirodom.
Nedovoljno iskorišćene prirodne lepote pružaju svim putnicima namernicima da bolje upoznaju naše prirodne lepote, koje nažalost nisu dovoljno prikazane u svim turističkim destinacijama raznih turističkih „agencija“.
2007 smo kampovali na staroj planini… bas kad je besneo pozar na drugoj strani… uspeli smo da obidjemo sve vodopade zahvaljujuci domacinima iz toplog dola koji su se trudili da nam sto vise pokazu… tako da ako se nekad tu nadjete, a nema te nikakvu navigaciju ili slicno tome.. slobodno pitajte domacine… narocito u centru toplog dola gde ima prodavnica sa 15-20 artikala i sve ostalo pivo i sa nekim nevoravtnim radnim vremnom :))
sve najbolje za ceo sajt i staru planinu
m
bravo za reportazu
Juče smo obilazili sve ove vodopade biciklama (koliko su bicikle mogle da priđu). Piljske smo ostavili za kraj. Za opkladu dvojica smo išli uz potok od Donjeg do Gornjeg, a dvojica okolo putem na biciklama. Nas dvojica smo morali i da se vratimo niz potok do ispod Donjeg, po bicikle. Sem što smo imali izuzetan doživljaj probijajući se dva put pored potoka, u Topli Do smo stigli pola sata pre druge dvojice.