Rtanj: Lukovo-Šiljak-Mirovo (rudnik)

pešački trekovi

Dužina trase – 15 km

Ukupni uspon – oko 1270 m

Najniža tačka – 310 m

Najviša tačka – 1570 m

Kondiciona težina – 7/10

Tehnička težina – 5/10

Izvori pitke vode- 0

Rtanj-07092008 (kliknite link za preuzimanje treka)

Rtanj, mistična srpska planina je poznat svakom planinaru sa ovih prostora. Za mnoge je uspon na Rtanj već postao kultni doživljaj i jedan od bitnijih datuma u planinarskim kalendarima. Postoje tradicionalne akcije kao štu su Božićni ili noćni uspon, ali postoje i mnoge druge akcije koje planinari i drugi ljubitelji ove planine izvode što samostalno što u grupama. Interesantno je da je prilaz Rtnju moguć praktično sa svih strana, pa se u zavisnosti od trenutnih interesovanja i mogućnosti, bira željeni put. Ovim tekstom će biti opisan jedan od težih načina da se popne na Rtanj, ali verovatno i jedan od najlepših.

Staza počinje sa severozapadne strane planine kod sela Lukovo. Nagib je u početku veoma mali, ali odmah posle par stotina metara se ulazi u šumu gde se naglo povećava. Staza vodi u smeru jugoistoka i nagib je konstantan čime se dosta brzo dobija na visini. Šuma je bukova i dosta je gusta, tako da se u vrelim letnjim mesecima, uprkos značajnom naporu koji se ulaže prilikom uspona, vrućina ipak ne oseća punim intenzitetom.

Uspon kroz bukovu šumu

Za nešto više od 2 km hoda, pređe se visinska razlika od 400 m što dovoljno govori o nagibu na stazi. Usponom kroz šumu se dođe do nekih 950 m visine i odatle već počinju i čišći delovi sa fantastičnim vidikovcima na okolne stene i na podnožje planine. Prvi atraktivniji deo je vidikovac koji gleda prema Crvenoj steni. Posle toga staza postaje krševitija i teža za hodanje jer se polako približava grebenu Rtnja.

Crvena stena

Uspon je praktično isti, ali sad već podseća na visokogorske i potreban je dodatni oprez prilikom hodanja. Najinteresantniji deo je kada se dođe do travnatog dela uspona, koji se nalazi pod nagibom od otprilike 45 stepeni, a koji se završava stenama u visini od 15-20 metara uz koje se treba alpinistički uzverati. Travnati deo je veoma nezgodan i čak je i pri suvom vremenu dosta klizavo. Poželjna je upotreba štapova u smislu dodatnih oslonaca, jer u suprotnom mogu lako da se dese neželjeni padovi. Uz malo veštine i to nije problem proći, a posle pomenutog veranja uz stenu se konačno izlazi na greben planine kod vrha Kusak (1309 m).

Malo veranja

Sa grebena prema Šiljku

Odatle se otvara pogled na ceo greben Rtnja, zajedno sa njegovim vrhovima Preslo (1410 m) i Šiljak (1570m). Od Kuska do Šiljka je potrebno preći 3,5 km hoda u pravcu istoka. Međutim staza je veoma nezgodna jer je greben pun kamenja raznih veličina uraslih u travu tako da je potrebno paziti kuda se gazi. Dodatni problem postoji u vidu nagiba ka južnoj strani, zbog koga jedna noga uvek trpi skoro svo opterećenje. Moguće je čak ići i cik-cak putanjom, ali to onda znači duži put i stalne uspone i silaske. Sledećih 2,8 km se praktično veoma lagano dobija na visini (100 m), a zadnjih 700-800 metara predstavlja i konačni uspon na Šiljak. Tu se savlada i zadnjih 200 metara uspona.

Pogled sa Šijka na greben

Ovaj pređeni deo staze od Lukova do Šiljka nije markiran tako da je poželjno imati odgovarajuća sredstva za orijentaciju. Od Šiljka, staza se spušta istim putem natrag (jedan deo može da se iskoristi čak i poznata južna staza) sve do markiranog odvajanja koje vodi na standardnu „severnu“ stazu. Odatle odmah počinje strmi silazak koji na momente ima i par „nezgodnih“ delova na koje treba obratiti pažnju. Svuda postoje markacije tako da nisu potrebna neka dodatna uputstva. Staza se pruža u pravcu severa i tokom 4 km hoda se spušta 900 m niže. Dakle, nagib je opet dosta velik, ali staza je predivna, prolazi se kroz bukove šume, usput ima par lepih vidikovaca i pravo je opuštanje posle hoda grebenom. Nakon tih 4 km, nagib se ublažava, šumska staza lagano prelazi u šumski put kojim mogu da prođu  čak i vozila i traktori i njime se posle oko pređenih 3 km stiže do napuštenog rudnika u selu Mirovo.

Ovo je jedan od slabije korišćenih uspona na Rtanj kad su u pitanju masovnije grupe planinara, verovatno zbog toga što prvi deo nigde nema markaciju. Veoma lako može da se zaluta a s obzirom na dosta težak teren kojim se prolazi, nezgodno je u takvim momentima tražiti izlaz prema najboljem putu. Manje grupe planinara su prolazile i drugim delovima Rtnja, ali to su već bile istraživačke akcije koje nisu uvek baš najbezbolnije prolazile. Uz dobrog vodiča ili uz pomoć sredstava za navigaciju, ovu staza se preporučuje svakom planinaru. Pri tome se mora voditi računa da nigde usput nema izvora vode (sem jednog skoro na kraju puta, a koji leti presušuje) i da je potrebno poneti minimum 2,5-3 litra pogotovu kad su velike vrućine.

Foto galeriju sa ovog planinarenja možete videti ovde:

Foto galerija

Priloženi tracklog je verna rekonstrukcija originalnog tracklog-a pređenog puta.