Leskovac – Stupnica – Zaplanje – Vlasotince – Leskovac (83 km)
- Dužina trase: 83 km
- Ukupni uspon: oko 900 m
- Najniža tačka: 224 m
- Najviša tačka: 732 m
- Kondiciona težina: 6/10
- Tehnička težina: 3/10
- Broj izvora pitke vode: 1 – kod benzinske pumpe, inače u svakom selu se može naći voda
Leskovac – Zaplanje – Leskovac
Krug oko planine Kruševice je jedna vrlo atraktivna, ali i zahtevna trasa u pogledu potrebne kondicije. Preći 83 kilometara u jednom danu i po ravnom asfaltnom putu nije malo, a kada ima vožnje uzbrdo to postaje dobar izazov, a na ovoj trasi je ima i to dosta. Prelazi se preko spoja planine Kruševice i Babičke gore, a zatim još jedan dobar deo puta između Kruševice i Suve planine protivno nadanjima kreće ponovo uzbrdo.
Polazeći iz centra Leskovca ka železničkoj stanici, nastavlja se putem ka istoku, prema reci Južna Morava. Deo puta do reke je nekih 7 km dug i njegova privlačnost može onespokojiti one slabijeg karaktera. Ali, prešavši Južnu Moravu i prošavši kroz selo Biljanica, odluka da se ne vratimo nazad počinje da se isplati i to sve više kako odmičemo lagano uzbrdo. Dobar put, blaga uzbrdica, šume i livade sa strane nas polako vode ka selu Orašac (na 13-om kilometru). Prošavši Orašac počinje i da se otvara vidik nazad ka Leskovcu i okolina postaje jako primamljiva za napad fotoaparatom, ali to ima i svoju cenu u pogledu pojačanog uspona.
I tako, narednih 9 km uspon kao da sve vreme raste, da bi vrhunac dostigao u selu Stupnica pred sam izlazak na prevoj planine. Izlaskom na prevoj otvara se pogled ka Zaplanju i Suvoj planini, a okolne livade pružaju puno mesta za odmor i uživanje pred nastavak putovanja.
Nastavak putovanja sada dobija preokret. Jaka nizbrdica nagrađuje jednim dugim i lepim spustom ka Zaplanju. Ovde treba viditi računa o krivinama koje nikako nisu u skladu sa nagibom terena. Malo nepažnje vas može izbaciti iz krivine a da ni ne primetite kako se to odigralo. Još jedna smetnja uživanju u neprekidnom spustu je otvaranje neverovatnih pejzaža Zaplanja i Suve planine koji vas neprestano teraju da stanete i fotografišete, naravno, ako ste opremljeni fotoaparatom! Dužina spusta je otprilike 6-7 kilometara. Na kraju se stiže do raskrsnice odakle se može levo ka Gadžinom Hanu, Nišu itd. i desno ka selu Ravna Dubrava. Na ovoj trasi se ide desno. Na raskrsnici je takođe i benzinska pumpa gde postoji česma na kojoj se mogu dopuniti zalihe vode.
Kada se krene ka Ravnoj Dubravi, čovek nekako očekuje da i dalje ide nizbro, ali ponovo kreće uzbrdica duga još par kilometara. Kada se ona savlada počinje pravi spust prekinut povremenim kratkim uzbrdicama. Putniku ne može da promakne ironija u vezi imena sela Ravna Dubrava i konfiguracije terena! Ovaj deo trase je možda i najlepši deo.
Negde oko 45-og kilometra stiže se do raskrsnice na kojoj se levo ide ka Pirotu, a desno ka Vlasotincu. Do Vlasotinca je put i dalje nizbrdo, malo lošijeg kvaliteta, ali dovoljno dobar za vožnju bicikla. Priroda postaje malo drugačija, ali je i dalje prelepa i poprima kanjonski izgled. Kod sela Svođe reka Vlasina se pridružuje putu sa leve strane i prati ga sve do Vlasotinca. U selu Svođe treba obratiti pažnju na skretanje desno da se ne bi zaputili ponovo uzbrdo i to ka Vlasinskom jezeru.
Od Svođa do Vlasotinca samo treba pratiti glavni put i opustiti se u vožnji. Uživanje u okolišu će potrajati još nekih 20-ak kilometara kada će se iza brda pojaviti Vlasotince. U Vlasotincu se možete odmoriti pored lepo sređenog keja i prikupiti volje i hrabrosti za put ka Leskovcu. Zašto? Zato što taj put nikako nije privlačan za vožnju bicikla, zato što je prav kao strela i pun opasnih vozača motornih vozila.
Ipak, to nije razlog da se na ovaj put ne krene, dobre strane na ovom putu daleko prevazilaze loše strane.
Fotografije sa ove ture možete pogledati na adresama:
2007 godina
2009 godina
Malo drugačiji opis ture iz 2009 godine možete pročitati ovde.
NAPOMENA:
gpx fajl koji je ovde priložen nije snimljen na terenu već sam u Google Earth iscrtao trek i kml fajl konvertovao na sajtu GPS visualizer gde su automatski dodati i visinski podaci.
Evo mog skromnog doprinosa bazi. Pošto nemam gps uređaj, ja sam pribegao crtanju trase u GE i konvertovanju u gpx format. Nadam se da to nije problem.
Takođe, nisam tačno znao u koji planinski masiv da stavim trek, ali mi je bilo najlogičnije da bude pod Suva planina pošto je vrlo blizu nje.
Ako nešto treba ispraviti, ukažite mi na to pa da ispravim.
Grujo, ovo je sjajno, svaka čast na trudu! I drugi članovi sajta koji nemaju GPS bi mogli, povedeni tvojim primerom, da dođu na ideju da teren koji dobro poznaju obrade na sličan način, kad već oni koje bih uslovno rečeno mogao da nazovem „GPS elitom Srbije“ skoro svi do jednog bojkotuju Staze i Bogaze, ljubomorno čuvajući svoje trekove ko zna zašto. No nećemo se baviti njima, sami će već vremenom skapirati kakve bi koristi mogli da imaju od davanja ličnog doprinosa bazi.
Mislim da si sasvim precizno determinisao da ovaj trek spada u ono što je na karti označeno kao neko šire područje Suve planine i njoj pridruženih planina. Kada se neki trek ovako kreće po ivici dva područja kao što tvoj ide neko vreme, nema potrebe pridruživati ga i susednom području u koje možda za koji kilometar zagazi, ali kada se efektivno kreće kroz dubinu dva (ili više) područja, onda je smisleno kategorisati ga u sva ona koja su zahvaćena (imaš primer toga sa trekom uspona na Maja Jezerce, koji ćeš naći i pretražujući ga u Istočnoj Crnoj Gori / Prokletijama i u severnoj Albaniji).
U svakom slučaju još jednom ti čestitam na pedantno odrađenom poslu!
Hvala, trudio sam se da što bolje opišem trek.
Što se tiče ljudi koje pominješ, ja ih razumem jer treba vremena da se osmisli i odradi post. Bar je meni trebalo dosta vremena, stalno me je nešto prekidalo, a nisam hteo na brzinu da objavim trek iako sam imao želju od samog starta. Tako da pretpostavljam da ljudi ne žele traljavo da odrade posao i čekaju pravi momenat kada to budu mogli da odrade kako treba.
A planinski masiv sam slučajno pogodio ok, to sam video kada sam na mapi Srbije počeo da klikćem (zero in) ka Suvoj planini i zaista tamo si i odredio Babičku goru koja je praktično jedan masiv sa Kruševicom. Eto, dobro je ispalo.